Opsesija 4 (18+) - ZAVRŠENA

VIII

"Heaven is comfort, but it's still not living."

U neko doba sljedećeg tjedna, Montana je bila u novom stanu kod Natea u New Jerseyu. Ironično, stan je bio nedaleko od njenog starog posla. Možda dvadeset minuta na noge. Njegova zgrada se nalazila uz samu rijeku Hudson dok je njegov stan bio skoro pa na zadnjem katu. Da je pronašao stan prije, možda je mogao uhvatiti i neki na nižem katu. Ovako je morao prihvatiti ovo, no on se nije žalio. Bio je sretan što se napokon seli.

Stan je bio veliki, možda malo prevelik za jednu osobu no opet, nije bas mogao birati. Svejedno, Nate je bio sretan. Zidovi su bili čiste bijele boje s dvije spavaće sobe, dvije kupaonice, jednom malom kuhinjom i jednim super dnevnim boravkom. Nate je već donio jednu super, očito novu, fotelju samo za nju. Bila je čisti crna kraljevska s zlatnim ruckama. I za divno čudo, bila je udobna. Nate joj je čak i spremio šalicu čaja. Po prvi put u dvije godine se osjećala kao kraljica.

Nakon što je par sati nosio kutije i svakake stvari po stanu, sebi je stavio isto jednu onakvu fotelju nedaleko kod Montane. Rukama je prešao preko lica i duboko udahnuo pa pogledao svoju bivšu zaručnicu.

»Gotov sam, a nisam ni pola završio.«
»Trebao si meni dati da ti pomognem.«
»Ne, ne. Ti ne smiješ ništa raditi.«
»Osjećam se loše kada te vidim tako kako radiš.«
»Lakše je bilo osvojiti prvenstvo nego ovo.«
»Mislila sam da ćeš reći da je bilo teže mene osvojiti.«

Nate se slatko nasmijao i opet ju pogledao i pružio joj njenu ruku koju je ona prihvatila. On ju je poljubio, a Montana se zahihotala.

»Uvijek si se slatko hihotala kada sam to učinio.«
»Kada sam se uvijek osjećala kao princeza u tvojoj blizini.«
»Kraljica. I jer jesi. Ti si moja kraljica.«
»Nate...«
»Ne želim ništa više čuti. Jesi. Gotova priča.«
»Okej.«, kaže mu tiho i pogleda u svoju šalicu čaja. »Jesi li za čaj?«
»Može. Meni napravi crni.«
»Može.«, kaže mu i digne se sa stolice pa ode u kuhinju. Srećom, ostavili su kuhalo za vodu pa je Montana mogla spremiti čaj. Stara kuhinja je ostala i Montana ju je gledala. Nije joj se nešto posebno sviđala jer je bila smeđe boje.

»Nate?«
»Da?«
»Što ćeš s kuhinjom?«
»Kako misliš?«
»Hoćeš li je ostaviti?«

Nije joj odgovorio nego je došao kod nje pa ju zagrlio. Ona se opustila i na tren zatvorila oči.

»Neću. Našao sam jednu crno-bijelu koju sam naručio. Trebala bi doći krajem ovog tjedna.«
»Nisi mi rekao?!«
»Nisam znao da te zanima.«

Slatko se nasmijala i htjela mu odgovoriti ali joj je mobitel počeo zvoniti. Makla se od Natea i izvukla ga. Ispričala mu se i otišla na balkon odakle je imala savršen pogled na Hudson. Sada je već polako počelo puhati.

»Što hoćeš?«
»Gdje si?«
»Kraj Hudsona.«
»To može biti bilo gdje u New Yorku!«
»Sreća pa nisam u New Yorku.«
»Pa gdje si onda?!«
»Dovoljno daleko od tebe.«
»Jesi li s njim?«
»Što i da jesam?«
»Što radiš s njim?«
»Nisam rekla da jesam.«
»Naravno da jesi. S kim drugim ćeš biti?«
»Sa svojim prijateljicama možda? Uostalom, zašto me zoveš?«
»Nedostaješ mi.«
»I meni nedostaju dvije godine mog života koje sam provela s tobom koje sada ne mogu vratiti.«
»To govoriš samo jer si ljuta.«
«Ne. Ljutnja me prošla. Sada sam samo razočarana.«

Logan je tužno i duboko udahnuo.

»Voliš li me i dalje?«
»Ne znam, Logane. Nije prošlo dovoljno vremena za taj zaključak.«
»Otišla si prije 2 tjedna.«
«Možda sam trebala i prije jer u dva tjedna si se potrudio više nego u devet mjeseci.«
»Monty, sve ti je dopušteno, samo se vrati.«
»Ne sada, Logane.«
»Našao sam savršeno ime za našu kćer.«
»O tome ćemo u pravo vrijeme.«
»Znam da bi trebala roditi svaki tren. Biti ću uz tebe svaki tren. Stalno.«
»Kada dođe vrijeme za to. Reći ću ti kada budem na putu za bolnicu. Ne brini.«
»Kako ćeš doći do tamo? Nathaniel?«
»Tko god bude uz mene, Logane. Nisam više sama.«