Opsesija 4 (18+) - ZAVRŠENA

XIV

"Oh, no. It costs a lot more than your life. To murder innocent people? It costs everything you are."

Jutro nakon tuluma i što je saznala da je Logan napokon uhićen, otišla je u tvrtku jer je morala razgovarati s Moulinom.

Danas joj se nije dalo nešto posebno sredivati jer nije imala ni snage za to. Obukla je prvu stvar koju je nasla, kosu skupila u visoki rep te skupila torbu. Nate ju je to jutro odveo jer se on bacio u potragu za prostorom gdje bi oni mogli otvoriti svoju vlastitu tvrtku. Na ulazu u zgradu je pozdravila Tiffany koja je skočila sa svog mjesta i odmah došla do nje.

»Montana.«, tiho ju je zazvala na što se ona okrenula. »Je li istina?«
»Što?«
»Da su uhitili Logana.«
»Od koga si to čula?«
»Od svakoga. Svatko svakome govori.«
»Moulin?«
»Nije ništa rekao.«
»Neka tako i ostane. Gdje je on?«
»Loganov ured, mislim.«
»Uredu. Hvala.«

Montana je požurila do lifta pa onda do Loganovog ureda. Na vrata uopće nije pokucala nego je ušla i vidjela Moulina kako skida slike. Došla je do njega ali nije ništa rekla.

»To je tako tužno. Deset godina je u vjetar otišlo.«
»Tko sve zna?«
»Ne znam. Ali svi pricaju.«
»Mene je Tiff pitala. Nisam joj ništa rekla. No dobro... što je s uredom?«

Okrenuo se put nje i tupo ju pogledao.

»Ti ne znaš?«
»Što?«
»Ovo je tvoj ured sada.«
»Kako molim?«
»Logan je rekao, ako mu se ikada nešto desi da si ti glavna. U principu... tvrtka je tvoja. Samo treba biti tvoje ime umjesto njegovoga. Sve ima na papiru.«

Montana je ostala u šoku. To zaista nije očekivala. Ako je to istina, ona i Nate su imali savršenu priliku za otvoriti svoju tvrtku. Došla je do Moulina koji se i dalje bavio slikama.

»Ako je to istina.. Je li ja mogu staviti bilo koje ime na papir?«
»Mislim da da. Nisam siguran.«
»Pitati ću Logana kada ga vidim.«
»Otići ćeš u zatvor?«
»Pa, nekako moram.«
»Ne moraš. Ne dugujes mu ništa.«
»Duguje on meni. Objašnjenje.«
»Ti najbolje znaš. Ja neću ići.«
»Ne moraš.«
»Iskreno, nije me ni briga.«, kaže joj i ode s kutijom stvari. Montana ode do stola na koji stavi torbu i noge te se nasloni u stolcu. Može se zamisliti ovdje kao vlasnika ove tvrtke. Zamišlja razne scenarije kada na vrata netko pokuca. Spusti noge i nasmije se svojoj prijateljici.

»Bok Jenny!«
»Bok.«, kaže joj i sjedne na stolicu prekoputa nje.
»Što te dovodi u moje odaje?«
»Tvoje?«
»Aha. Tako mi je Moulin rekao. Sada je ovo sve - moje.«
»Onda si se možda trebala udati za Logana, možda bi dobila više.«
»Ne treba mi ništa njegovo. Ovo je dosta za mene i Natea.«
»Kako misliš?«
»Još kada smo bili mlađi smo htjeli otvoriti svoju tvrtku. Znas, kada Nate završi svoju karijeru i to. No pošto se to desilo prije vremena... mislim da nam je ovo sada prilika.«
»A zaposlenici?«
»Što s njima?«
»Hoće li ostati?«
»Zašto ne bi? Ali da, neke stvari bi se promijenile.«
»Kao?«
»Radno vrijeme za blagdane. Slobodni dani. I to.«
»Znači ti bi bila dobar šef.«
»Bolji od Logana zasigurno.«

Na to se nasmiju i onda u prostoriji opet uđe Moulin koji se iznenadi kada vidi Jenny.

»Moulin, jesi li se čuo s Panom?«
»Nisam. Zadnji put prije tri dana. Ne znam kada je uopće bio na poslu.«

Jenny je makla pogled s njega i pogledala u Montanu koja je gledala u Moulina.

»Moulin, jedno pitanje. Teoretski.«
»Reci.«
»Recimo da ja i Nate ovdje otvorimo svoju tvrtku. Kako bi se osjećao u vezi toga? Bi li ti bilo čudno raditi za mene? Ili Natea, po tom pitanju.«

Isprve nije ništa rekao nego se mislio dok joj se nije široko nasmijao.

»Ne. Naravno da ne. Tebe volim kao prijateljicu, a Nate se čini kao super tip.«
»I jest.«, kažu u isti glas Montana i Jenny na što ju Montana pogleda. Jenny nju ne pogleda natrag. Obje osjećaju kako ih Moulin gleda pa prekine tu neugodnu tišinu.