Ja cu biti alfa

46. Vampirsko telo

Za nekoliko trenutaka smo stigli do škole, a pre samog ulaska u nju, Kaleb se okrenuo ka meni. Bio je u spremnom i opreznom položaju-Ostani blizu mene.

Način na koji je to izgovorio je delovao čvrsto i zaštitnički. Neverovatno je kako u nekim strašnim situacijama uspeva da ostane pribran i fokusiran. Volela bih i da ja mogu da se fokusiram na trenutnu situaciju umesto na njega.

Kada smo ušli prvo što smo zapazili je bila velika masa ljudi u hodniku. Druga stvar koju smo uočili je bio mir. Svi su stajali u hodniku kao zalađeni i nije bilo svakodnevne huke i buke, ali je bilo međusobnih šapata i domunđavanja između pojedinaca, sigurno su nešto čuli, možda znaju nešto?  U svakom slučaju ih je previše da bi se video makar delić onoga što su njihova tela skrivala, čak ni Kaleb koji je viši od mene ne bi mogao da ugleda kraj hodnika. 

Kalebov deo

Ima previše ljudi, kako bi trebalo da uočim bilo šta pored svih njih? Ako se ubrzo ne budu sklonili, saznavanje svih bitnih informacija bi bilo kao traženje igle u plasti sena. Kao da su se moje misli telepatski prenele na njih, masa je postala nemirna, počelo je glasnije došaptavanje i međusobno guranje, odguraće i Grejs i mene. Da se ne bi izgubila pozadi ili povredila uhvatio sam je za ruku kako bih to sprečio. Alfa bi danima bio namrgođen da se nešto desi Grejs pod mojom zaštitom. Ljudi su se pomerali velikom silinom, malo njih je gledalo koga gazi, a još manje koliki korak unazad zauzima. Da je nisam uhvatio za ruku, do sada bi već nestala u masi, ali je makar pogled sada bio bolji, ne idealan, ali će poslužiti. 

Iza vrata glavne sale je izlazio čovek u teget uniformi, dakle policajac, bio je ozbiljnog i namrgođenog lica. Bio je kratak i jasan -Klinci sklonite se.

Na njegovu zapovest, gomilu klinaca iz škole je krenulo da se povlači, komentarišući sad još glasije. Opet je bilo nezgodno opstati u masi. Došapnuo sam Grejs - Pažljivo se drži - na šta je ona potrvdno klimnula glavom. Polako smo su približavali izlazu, sada nam je jedina veća briga od gužve u hodniku bila gužva na vratima, ali vredeće. Ako neko u dvorištu škole bude pričao i incidentu bićemo bolje upućeni. Približavali smo se, ali sam osetio poznat dodir po ramenu, progovorio sam i pre nego što sam je ugledao -Alora.

Izvukla nas je iz gužve. Oči su se činile previše krupno za njeno lice, a nekako je takođe i pobledela u licu.

-Alora- Grejs je požurila ka njoj da je zagrli, Alora ju je primila, pa su se grlile neko vreme - Jesi li dobro?

Oči su joj bile usmerene u patos dok je govorila - Malo

Naravno! Pa morali smo od nekoga da dobijemo poziv?

Proučavala nas je neko vreme, pogled joj je lutao, išao je gore-dole, levo-desno, prvo je proučavao nas, a onda i iza nas, uporno tražeći nešto- Drago mi je što ste došli.- napravila je kratku pauzu- Zar neće doći još neko?

-Baš i ne- odgovorila je Grejs

-Ne?!- ponovila je povisivši ton, zaprepašćemo je gledala u Grejs i mene.

Ona je nova. Sve ovo je novina za nju, kao i za Grejs, ali s tim u vezi, manje je upućena. Alfa je otišao kolima da reši neki posao zajedno sa Arturom i Oliverom, kada bi odlučio da okrene kola i dođe do ovde, svi tragovi bi nestali. Ni Gabrijela nije u gradu, čak ni Lea i Konor na njihovom izlasku. Svo troje smo prepušteni jedni drugima.

- Zar nas ostavljaju same?! Jesu li oni ludi!?-ljudi  su se okretali ka njoj pitajući se da li je sišla s uma i ako nije kada će, privlačila je pažnju.

Uhvatio sam je za rame i pokazao rukom gde da pomerimo našu ekipicu, bilo je malo udaljenije - Svi su u gužvi, ne mogu da-

-Gužva?-ponovila je uznemireno -Jel su oni uopšte svesni šta ovo znači? Ovo je urgentno!