Ja cu biti alfa

15.Poslednja opcija

-Ana ustaj vreme je da popricamo.-Sapnula mi je mama i tada sam se probudila.

-Sta je bilo?Jeli vreme za skolu?-upitala sam.

-Ne ja sam te probudila malo ranije.

-Sta je bilo?

-Zelim da znam da li ces ici u skolu.

-Da naravno da hocu-slagala sam

-Ana molim te ako bi tvoj otac saznao naljutio bi se i onda bi te tukao. Znas kakav je po pitanju skole.

-I ko se ne bi setio njegove burne reakcije-uzdahnula sam.

-Ana on nije hteo.

-Saznao je da je njegova cerka dobila tri iz engleskog i gurne je sa treceg sprata.

-Hoces li ikada zaboraviti na to vec jednom?

-Onda ta cerka padne na staklo i onda zavrsi u invalidskim kolicima.

-Zasto ne umes da nastavis da ides dalje?-plakalo joj se.

-Zato sto se to ponavlja i ponavlja.

-Sve ce biti bolje kasnije.

-Ponasas se kao da smo mi normala porodica, a mi to nismo. 

-Pamtis li ti nesto lepo o njemu?

-Rekao je da sam lepo izdresirana i licim li ja na neku zivotinju?To je zato sto smo svi bili mirni posle "nesrecnog pada sa treceg sprata".

-Zasto si opsednuta sa time?

-Zato sto svaki put kada pogledam u flasu setim se njega ili kada pogledam u neku zgradu razumes li?Kao zgradu sa koju je bacio svoju cerku!

-Nemoj da se deres on spava.

-Sto se mene tice moze zauvek da spava.-hladno sam joj rekla i otisla u kupatilo.

Ne bih trebalo nikome da oprastam. Njoj sto ga nije prijavila za sve ove godine i njega koji radi sve ovo. Nisam nesto gladna pa cu samo navuci ovu majicu i farmerke i kada sam se spremila izasla sam iz kupatila i cekala me je mama.

-Napolju je hladno-uzmi sal-pruzila mi je sal i uzela sam ga.

-Hvala mama volim te.-zagrlila sam je i otisla.

Autobusom sam prolazila i kroz staklo sam videla svoju skolu u koju opet necu uci. Osecam se tako bezobrazno, ali i zastitnicki u isto vreme. Sisla sam sa stanice i krenula ka skoli i za nekoliko minuta sam vec stigla. Vidim moju drugaricu i njene poznanike pored nje i izgleda kao da je sve super, ali sta ako izged vara i ja bih trebalo da budem ta koja cu to proveriti. Odjednom sam osetila nekoga iza mene i htela sam da bezim, ali bi bilo prekasno pa sam se okrenula.

-Kako si Ana?-upitao je jezivim tonom kao i uvek.

-Podilazi me jeza od njega-Dobro sam

-Sta ces ti ovde Ana?Zar nisi ti u drugoj skoli?

-Samo nekada volim da dolazim ovde...a sada bih da odlazim-krenula sam, ali nisam otisla.

Uhvatio je moju bradu njegovom velikom rukom i cvrsto ju je drzao i to je bolelo.

-To boli.-rekla sam.

-Zato jer mislis da mozes da me izbegavas, ali ti se grdno varas po tom pitanju.

-Zelim samo da me ostavis na miru ok.

-Onda me je pogledao iznervirano i stisnuo mi bradu jos jace i napravio je smesak i krenuo je da govori pretece-Kakav bih ja to bio kada bih te takvu ostavio ha?Zar ne mislis da bi mozda malo volela da se zabavljas?-na to sam samo pokusala da pomerim glavu, ali mi je toliko cvrsto drzao bradu da nisam mogla.