Ja cu biti alfa

37. Slatka sloboda!

Vec je proslo neko vreme od slobodne noci, noci koja je pobila dosta nijh. Bilo je na vestima. Ljudi ne znaju kako da objasne to da je gomila tinejdzera na zurci umrla od necega, a nije bilo traga od droge, ili nekih specijalnih problema poput slaboh srca ili nekih teskih bolesti. Sve im je izgledalo normalno i nikad im nece biti jasno sta se desilo tamo i kako. Meni jeste i sebe nekim delom krivim za to sto se tamo desilo. Krivim sebe sto se nisam odupira tom gadu koji me zlostavlja, krivim sebe sto smo moja majka i ja prezivljavale tatino zlostavljaje, ali dodjavola ne pada mi na pamet da zalim sto sam ga upucala i sto sam ga umalo ubila. To je jedna od najboljih stvari koju sam ikada ucinila. Poludeo je, verovatno zbog svog tog dugogodinjeg alkohola i pokusaja "ubistva" i proglasen je za neku vrstu mentalnog ludaka. Moja mama mora to da odobri. Sele smo u kola i odvezle se. Moj tata je sedeo u cekaonici, prekrstenih ruku, a cim je video mamu i mene tracak nade mu je zasijao u ocima.
-Briel, Ana dosle ste!-uzviknuo je srecan i vedar u licu
Dotrcao je do nas i zagrlio nas je obe. Zastenjala sam, od ovog trenutka kao da sam osetila neko novo osecanje. Moj prvi zagrljaj od tate..prvi put u zivotu. Kad sam se setila svega kroz sta smo prosle namrstila sam se i odmaknula se korak unazad, a mama ga je pustila da je zagrli. Pogledao me je cudno.
-Ana?-upitao je-Sta nije u redu? Dodji kod tate-rekao je smeseci se opet u pokusaju da me zagrli
Stisla sam ga za ruku i odgurnula ga, poleteo je 3 koraka unazad-Ne treba mi
-Dosli smo ovamo da potpisemo da ostajes-rekla je moja mama odlucno
-Sta?-osmeh mu se pretvorio u bes-Mi smo porodica, vi ne mislite da sam lud.
Od tog momenta sam i ja postala besna, krenula sam ka njemu- A od kad smo mi to porodica? S obzirom koliko smo zivele sa tobom sreca je sto smo uopste zive.
-Kako se usudjujes da tako pricas sa mnom,ja sam ti otac!?
-Ti mi nisi nista, ti gade jedan pokvareni!-pribila sam se u zid i prodrala se tako da je cela zgrada mogla da nas cuje.
Krenuo je ka meni sa zeljom da me prebije. Obezbedjenje se vec stvorilo oko nas. Zamahnuo je desnom rukom ka meni, izmakla sam se i sutnula ga desnom nogom. Odleteo je pravo na obezbedjenje koje me je gledalo kao da nije sigurno da li sam i ja luda.
-Vodite dzukelu odavde momci-rekla sam gledajuci ga sa prezirom u ocima, opirao se da ga odvedu, ali bezuspesno.
Mama me je gledala u najvecem mogucem cudu, ali ona je sve jedno bez oklevanja potpisala da je lud i da ostaje u toj ludari, gde mu je i mesto. Mama i ja smo sele u kola, vedrih nasmejanih lica i vozile se kuci.
-Bilo je vreme-mama je rekla uz olaksanje
-Mislis?
-Ana mozemo konacno normalno da zivimo, bez straha i tuge i modrica, mozes da zoves svoje prijatelje da dodju ovamo i.....
-Bruklin-prekinula sam je
-Sreco, naravno da bih htela da opet zivimo sa Bruklin, ali secas se koliko joj je lepo u Londonu?Znas da bi joj bilo ne prijatno da se vrati i plasila bi se
-Vise nema razloga da se plasi, monstrum je otisao-uzela sam telefon i okrenula Bruklin
-Halo-javila se
-Sta ima Bruklin?
-Sve je super, kao po loju, vi?
-Nikad bolje
-Pricaj mi odmah!
-Ne zivimo vise sa tatom
-Jer su Hektora strpali u ludaru!-moja mama se prodrala
-Nema ga!Jeste li vas dve ozbiljne ili me zafrkavate?
-Bruklin kad mozes da dodjes?
-Uf! Cekala sam ovaj dan jos kad sam bila u maminoj utrobi-rekla je i sve tri smo se nasmejale
-Da, da kada mozes da dodjes?-upitala sam nestrpljivo
-Trebace mi vremena, moram da rascistim neke stvari ovde-rekla je
-Kao?-upitala sam
-Ana gledaj svoja posla, docicu cim budem mogla, stvarno-rekla je
-Onda se vidimo sto pre?-upitala sam
-Sto pre-rekla je veselo i prekinula vezu
Dan je poceo super. Jedva sam cekala da dodjem kuci cak sam pozvala Skarlet, Bareta i Aksela kuci. Baret je imao obaveze pa nije mogao da dodje. Tako sam uzbudjena! Prvi put pozivam nekoga kuci!
-Cestitam na spasenju-Aksel me je zagrlio i pruzio mi neku ukrasnu kesu
-Sta je ovo?-upitala sam iznenadjeno
-Ovo je velika stvar u tvom zivotu zar ne mislis da bi trebalo da se proslavi?-upitao je
-Doneo si mi poklon?-upitala sam dirnuto
-Mi-iskezila se Skarlet i pruzila poklon
-Sta cekas otvori ih!-Skarlet je skakutala nervozno
-Ljudi vi ste neverovatni-rekla sam, cvrsto ih zagrlila, a onda otvarala poklone.
Provirila sam u svetlo plavu kesu sa belim medom na njoj i zavukla ruku u nju da izvadim poklon. Bila je to jedna velika bombonjera, kockastog oblika i mali neseser sive boje. Otvorila sam neseser u njemu je pisalo od Aksela, ne bas najboljim napisanim rukopisom.
-Hvala ti puno!-vrisnula sam i snazno ga zagrlila
-Drago mi je da ti se svidja-nasmesio mi se
-Sve sem tvog rukopisa-izjavila sam
-Uvek nadju primedbu-promumlao je
-Opusti se, samo sam se salila-rekla sam i obavila soju desnu ruku oko njegovih ramena, sve dok mi je Skarlet ispruzila njen poklon.
Kesa je bila boje ruze, a unutra je bila jedna mala kutijica. Izvadila sam je, a na njoj je sitnim slovima pisalo sanel.
-Ti si mi kupila sanel parfem?-upitala sam u neverici
-Da-rekla je smeseci se
-Ali ovo je skupo-rekla sam
-Znam, Oktavilja ga je kupila-rekla je
Sta!?Zasto bi meni ona ista kupila?
-Ukrala ga je, ona je lopov Ana, lopov-rekao je Aksel
-Ti to ozbiljno?-upitala sam je
-Kriva sam-rekla je
Priznacu .Neko je ukrao skupocen parfem od svoje drugarice i dao ga meni . Mnogo mi laska, zadrzala bih ga, ali po pravilu moram prvo da se pobunim.
-Ona ti je drugarica, kako si mogla-rekla sam "optuzujuci"
-Mogla i htela. Ima ih gomilu u sobi kao da ce ih primetiti. Menja ih ko carape-rekla je
-Hvala ti puno-rekla sam i snazno je zagrlila
-A takodje imam jos jedan poklon, napolju je-rekla je, a ja sam nestrpljivo provirila kroz vrata.
Nije bilo nikakvog poklona, koliko god sam se trudila videla sam jednu devojku u daljini i trebao mi je sekund da shvatim sta se desava.
-Ti!-uperila sam prstom u nju
-Da-nasmejala se
-Kako si uopste znala da smo se Grejs i ja posvadjale?-upitala sam je
-Primetilo se-rekla je
-Pa nisi mogla da je pozoves ovde u sekudni cim si dosla-prasnula sam
-Dobro, dobro neko mi je rekao-rekla je
-Uperila sam prst u Aksela-Tracaro!-podigao je ruke
-Vidi. Zasto samo ne izgladis odnose sa njom? Bilo bi bolje jel da?-rekla je
-Ne teraj me na ovo-rekla sam
Pogledala me je ljutito-Napolje-rekla je i izgurala me je ispred svojih vrata, a potom ih zalupila.
Lupala sam po njima da ih otvore-Aksele, pomozi mi
-Ne mogu, plasi me-rekao je
Lupala sam vratima jos jace-Aksele ti si picka!-nisam ga uvredila, ali sam ga nasmejala
-Ana?-Grejs me je primetila i krenula je ka meni
-Hej Grejs-rekla sam
Lice mi se izvilo u grimasu punu besa.
-Ako mislis da cu da se izvinjavam za ono grdno se varas.
-Znam-rekla je-Takodje znam da ti je otac otisao. Nisam htela da pravim pometnju samo sam htela da slavim sa tobom povodom toga-rekla je ispruzivsi mi poklon.
Ov osecam se neprijatno.
-Skarlet te je pozvala da dodjes?-upitala sam, a na to je samo klimnula dva puta
-Ima jos jedno slobodno mesto unutra.-nasmesila sam se i tada smo se cvrsto zagrlile.
Skarlet nam je otvorila vrata i krenula sam da udjem, ali sam prvo resila da dam Grejs do znanja da sam iskusna.
-Dobro ima dva slobodna mesta-rekla sam
-Kako to mislis?-upitao je Aksel
-Kalebe mozes da nam se pridruzis-uzviknula sam-a on je izasao iz zbunja bez ikakve nepirjatnosti.
-Kako si znala?-upitao je, a ja sam na to samo slegnula ramenima.
Otvarala sam Grejsin poklon. To je bila siva kesa, a unutra je bio neki mali ranac. Bio je tamno sive boje, na manjem dzepu ranca su se nalazili debeli cirkoni, ranac mi se bas svideo.
-Puno ti hvala!-rekla sam i zagrlila je ponovo.
Mama je dosla da nos posluzi grickalicama i picem, a posle smo uz sve to seli da gledamo neki film. Nikada nisam bila ovoliko srecna. Nikada nisam imala priliku da pozovem nekoga da dodje kod mene kuci i nikada nisam imala ovoliko drustvo. Ovo je bio samo moj najbolji dan u zivotu.

Nadam se da ste uzivali u ovom delu i da vam se svidelo. Ana konacno moze da zivi normalnijim zivotom, ali opet...samo deo njenih problema je resen. A za one koji se pitaju sto se Kaleb krio u zbunju ne brinite. U sledecem delu ce i to biti objasnjeno. Hvala:)