Ja cu biti alfa

31. Krv iz oka

Mom ocu je ocigledno i vise nego "tesko" palo da gleda moje lose ocene.

-Ana ti si razocaranje za celu nasu porodicu!-drao se, a ja sam cutala 

-Kako li te samo nije sramota!?-jos uvek sam cutala, kada mi je opalio samar. Toliko je pijan da bi mogao da se onesvesti, a jos ne znam kako uspeva da stoji na nogama.

Stajala sam mirno u mestu. Jedino sto se culo od mene je bilo disanje.

-Nisi ni zasta sposobna!Tvoje ocene su grozne!Kako je moguce da sam rodio toliko glupu cerku?!-urlao je, ali na kraju sam ipak odlucila da mu odgovorim sa ironijom u glasu.

-Izgleda da je nasledno.-rekla sam

-Kako se usudjujes da budes tako drska prema meni!?-opet mi je zalepio njegovu ruku po mom licu samo jace.

-Sada ce tata tebe nesto da nauci!-krenuo je da izvlaci kais iz svojih pantalona.

Cak se i secam ove metode kada je poslednji put bila upotrebljena na meni. Trebalo mu je vremena da izvuce kais iz farmerki, ali na kraju je uspeo. Tim kaisom me je prvo udario po glavi, a onda po nozi i tako dalje. Cula sam kako su se vrata brzo otvorila i lupila. Znala sam da ce mama da dodje. Stajala je tu uplaseno, nemocno i nepomicno.

-Moje dete-prosaptala je

-Sta gledas zeno!?-viknuo je-Ovako se uce deca o ponasanju!

-Molim te prestani.-molila je

-Tek sam poceo!-na te reci se samo strecnula

Nije obratio paznju na nju i nastavio je da me tuce. Jos uvek po mom do sada vec unakazenom licu. Tukao me je pogresnom stranom kaisa i vec se znalo da se to nece zavrsiti dobro. Ostar, metalni deo kaisa, preleteo je preko mog sklopljenog oka zakacivsi ga. Moj vrisak je tada mogao da se cuje na kilometre. Strasno je bolelo i to recima kojima ne bih znala kako da opisem!

-Ana!-vrisnula je moja majka.

Doletela je do mene sto je brze mogla, a moje oko je curelo.

-Nisam  zavrsio!-prodrao se i potom je krenuo da zamahne kaisom ka mojoj majci.

-Ostavi moje dete na miru!-prodrala se

Odgurnula ga je jako, a on je poleteo ka zidu. Uzela mu je kais iz ruke i obavila oko sebe, a onda me je povukla za ruku i zakljucala nas u kupatilo. Krenula je da pretura po stvarima sve dok nije nasla nas tajni kofercic pomoci. Tu su bili zavoji.

-Skloni ruku sa oka Ana-rekla je

-Ne...ne mogu ja se pl..plasim da vidim-rekla sam jedva to izgovorisvsi, ovo je neopisiva bol-drhtala sam
-Ti i ja idemo u bolnicu i to sada!-rekla je
-Ka...kako da izadjemo odavde?-upitala sam je
-Ana...za..zao mi je.....-
-Aaaaa!-prekinula sam je opet vrisnuvsi
Njenom rukom je presla preko mog lica, smirivajuci me. Nekoliko sekundi posle je otvorila prozor od kupatila.
-Ana izacicu prva kako bih mogla da te uhvatim.-rekla je, a onda je izlazila kroz prozor -Ana tvoj red!-rekla je
Uz bol je bilo tesko izaci kroz taj mali prozor, a uz to da koristim jednu ruku manje bilo je jos gore. Uhvatila me je i onda smo otrcale do garaze. Naslonila me je uz zid garaze.
-Gde to ides?-upitala sam
-Po kljuceve
-Budi oprezna tata je tamo.
Cim nije bila tu pozvala sam Aksela. Rekla sam mu da moram u ambulantu.
-Sve ce biti u redu-rekao mi je
-Kako to?-upitala sam
-Dolazim po tebe
-To sada ni-prekinula sam recenicu kada sam cula mamu kako dolazi
-Mama mi dolazi, moram da prekinem.-rekla sam
Moja mama se vracala sa masnicom ispod oka i sa suzama na licu. Primetila sam da je imala i kljuceve od kuce takodje. Brzo je otkljucala kola. Usla sam na mesto suvozaca.
-Ma..ma ti ne..ne nosis dozvolu.-rekla sam
-Jebes dozvolu Ana!Nije ti dobro!Moram da te odvedem u bolnicu!Ovo je prevrsilo svaku meru!
Nikada je nisam cula da psuje. Ovo ju je bas uznemirilo, naravno da jeste. Posle pada sa treceg sprata bila je potrebna jos jedna veca povreda da mojoj mami digne svest o tome koliko je zivot sa mojim ocem opasan.
-Curi mi oko-rekla sam
-Ana izdrzi molim te!Stizemo za nekoliko trenutaka.
Cekala sam dok me je oko strasno bolelo i dok je kapalo. Nije strah samo saznati koliko mi je ovo ostetilo oko vec i kako izgleda.
-Kako se ovo tacno desilo ako nas pitaju?-upitala sam
-Sestarom si posekla oko
-Jel tata predstavlja taj sestar?
-Ana ja-
-Ja te ne razumem mama!Zasto moram da zivim sa ovim, sa njim? Zasto ja ispastam za svoja zlodela, a on nikada? Zasto? Zasto mislis da cu da trpim ovo jos vise?!
-Ana imamo oruzje u kuci!
-...Sta?!-kao da me nesto preseklo na trenutak.
-Moramo da cutimo ako hocemo da zivimo!On je radio u vojsci. Nasa kuca je puna artiljerija. Ima licencu Ana!
-Zasto mi ovako nesto nikada nisi rekla?!
Bol i patnja me nisu jedino obuzimali tu je bio i bes.
-Jer sam se plasila.
-Jel ja zbog ovoga ne zovem policiju?!
-Kada on ode iz zatvora ko zna sta ce nam se desiti!
-Ako im kazemo sve on nikada nece ni izaci iz zatvora!
-Ana znas li u kakvoj smo opasnosti trenutno zbog ovoga?!Boga moras da molis da se ovoga nece secati!
Prica je tada prestajala, a dok smo isli nervoza je bila sve veca i veca, ali smo na kraju stigli u bolnicu.
-Molim Vas mojoj cerci treba pomoc!-moja mama je panicila
-Ana tu si!-rekao je doktor-Podjite zamnom
Posle smo, a mama je bila u neverici.
-Odakle vi znate moju cerku?Nisam Vas ranije vidjala. Znali ste da dolazi, Ana da li si javila da dolazimo dok nisam bila tu?-moja uspanicena mama je imala puno pitanja
-Gospodjo smirite se. Vasa cerka ce biti dobro.-smirivao ju je
-Kako mozeto to tek tako da znate?Niste je ni pogledali, a jos nismo stigli u sobu za operaciju.-panicila je
-Samo sedite tu u sobi za cekanje dok ja pogledam Anu.-rekao je
Krenuli smo da ulazimo u sobu kada nas je Aksel video.
-Ana, ujace!-Aksel je dotrcao do nas-Kako je ona?
-Zasto je ne pitas?-rekao je
-Boli, mnogo boli! Kais mi je u...mislim sestarom sam sebi izbila oko. Oko mi krvari i strasno boli!-zalila sam se
-Ana....prezivela si i gore i bolnije.-Aksel me je smirivao
-Hajde Ana udji-rekao je Akselov ujak.
Zatvorio je vrata i pokazao mi da sednem na bolnicki krevet.
-Ako hoces da te pregledam moras da sklonis ruku sa oko-rekao je
-Ali onda ce me boleti jos vise!
-A onda ja necu znati sta da radim sa tobom-uputio mi je neki osmeh saosecanja-Ti si jaka i snazna daj mi da vidim.
Sporim pokretima moje ruke sam skidala ruki sa mog oka. Pogledala sam u svoju, od krvi zamazanu crvenu ruku, a potom sam se usudila da pogledam u ogledalo. O covece ovo jeste jezivo!
 

Akselov deo

-Ti znas moju cerku jel da?-upitala me je njena mama
-Da-rekao sam
-Sta ti je rekla kad te je zvala?-upitala me je
Kao sto ti je Ana rekla. Mislim ne, ne, vec je bila rekla da je ne znam o nasilju u njenoj porodici. Sta je bila rekla mom ujaku.....bila je rekla da se ubola na nesto, ali na sta...??
Gledao sam okolo pokusavajuci da se setim, a i Anina mama me je cudno gledala. Moram nesto da lupim, ni sam nisam siguran sta da smislim.
-Stolicom!-rekao sam nervozno
-Sta?-upitala me je zureci u mene i vise nego zbunjeno.
-Rekla mi je da se probola stolicom!-rekao sam i vise nego nervozno-Zznate..valjda onim siljatim delom stolice ili.....
-Znas sta...u redu je. Ne moras da mi objasnjavas vise, hvala ti.-rekla je.
Ili misli da je Ana glupa zbog tog glupog izgovora ili misli da sam ja  gluplji jer sam poverovao.
-Rekao si da je dozivela mnogo gore.-rekla je
-Da-odgovorio sam
-Tvoj ujak je spasavao moju Anu pre par meseci?
-Da
-Mislila sam da cu je zauvek izgubiti te noci
-U redu je. Proslost je proslost. Znam da se plasite, ali moj ujak zna sta radi i verujte mi. Ana ce biti dobro.-rekao sam, a po njoj je izgledalo kao da ju je smirilo
-Ti si bas dobar decko
-Hvala
Cekali smo jos nekih pola sata kada me je ujak pozvao.
-Izvinite me molim Vas-rekao sam i otrcao da se javim-Kako je Ana?
-Nema Ane-rekao je ujak
-Kako to mislis!?-dreknuo sam i time strecnuo cistacicu preko puta
-Kako si bese nazvao onog lika koji je napao Anu onog dana?-upitao je
Te reci su me pogodile. On je oteo Anu, ali zasto? On je monstrum!
-Izgleda da je Ana oteta. Kako se ovo desilo? Zasto nista nisi preduzeo?-rekao sam
-Izvini sto nemam pusku kako bih mogao da ga se resim!-rekao je
-Sta da radimo?Njena mama je ovde!-panicio sam
-Prosto Aksele........Nadjemo je

Nadam se da vam se svideo ovaj deo. Ako procitate i sledeci deo onda cete biti svesni razloga katastrofe koja ce se desiti u narednim  skorijim delovima. Hvala :)