Ja cu biti alfa

24.Genije na delu

-Opet je krenuo da ide na fakultet dakle?-pronrljala je Lea.

-Da. Imam utisak da je krenuo da me trazi po fakultetu. Muva se svuda u zelji da me nadje.-rekla sam.

-Kako cudno.-dosapnuo mi je Kaleb-Mozda ne bi da ga nisi polila vrelom kafom.

-Da, ali je bio grozan, a ja sam gubila kontrolu. Sta sam trebala da uradim?

-Da precutis.-rekla je Lea tiho.

-Zao mi je, ali ne krivim sebe za ovo i niti cu. U ostalom to me je smirilo, a da me nije smirilo ko zna sta bi se desilo. Cak nisam ni jedina kojoj je to pomoglo.

- To nije ni malo pozitivno.-prisao mi je alfa.

-Zasto svako u ovoj sobi mora da me krivi?-upitala sam sa ociglednim besom u glasu.

-Mozda jer si mogla da upadnes u nevolju. Sta bi bilo da te je prijavio ili tako nesto.-rekla je Lea.

-Nisi postupila ispravno, ali to sad bas i nije vazno. Pricacemo o tome kasnije.-rekao je alfa.

-Genijalno.-sapnula mi je Grejs, a kada ju je alfa mrko pogledao samo je otisla da sedne na fotelju.

-Zar nije bitniji nestanak jedne porodice nego njihove rasprave?-upitao je Artur nervozno.

-I jeste bitnije.-slozio se alfa.

-Kako treba da ih nadjemo ako ne mozemo da prepoznamo njihov miris?-upitao je Konor.

-Jel Nikolas ista rekao?-upitala je Lea.

-Imaju i oni svoja posla koja moraju da obave.-rekao je alfa.

-I sta da radimo do tada?-upitao je Artur.

-Po tome sto je Alora saznala ni policija to ne moze da shvati.-rekao je alfa.

-Neverovatno.-Kaleb je prevrnuo ocima.

-Postojili neko, ali barem neko objasnjenje zasto ne mozemo da ih namirisemo?-upitao je Oliver.

-Neka ideja, teorija, bilo sta?-upitao je Konor, ali alfa opet nije imao sta da kaze.

-Ovo mi se nikad nije desilo.-rekao je alfa.

-Ali sve ima miris, ne moguce je da nema.-zalila se Lea.

-Svi se spremite opet idemo tamo.-rekao je alfa.

-Zasto?-upitao je Konor.

-Moguce je da smo nesto preskocili.-rekao je alfa

-Sve smo vec bili proverili.-rekao je Artur.

-Nece biti problem proveriti jos jednom.-rekao je.

Tako da smo svi ponovo otisli da nadjemo neke tragove. Na putu su bili delici stakla, tu je jos uvek bila ta krv zalepljena uz put skroz skorela.

-Mozda to i nije krv, mozda je to farba.-rekao je Kaleb.

-A sta ce farba na putu genije, pored nestalih?-rekao je Oliver.

Tako smo svi njuskali okolo i to pazljivo da ako neko dodje ne bi se prepao da vidi copor vukova na mestu zlocina, ali opet nista nismo uspeli da nadjemo. Artur je bio krenuo da gundja kada ga je Konor stisao.

-Ljudi stisajte se ja cujem nesto-rekao je Konor i Artur je nevoljno poslusao.

Zvucalo je kao da neko vristi upomoc daleko, daleko odavde.

-Pratite vrisak. Brzo!-naredio nam je alfa i svi smo poskocili da pratimo vrisak.

Jurili smo brzo da pomognemo toj nepoznatoj osobi. Lea i ja smo se nespretno sudarale jedna o drugu. Obe smo bile tako uplasene sta ce nas sacekati kada stignemo dole. Mozda su to neke psihopate ili nesto natprirodno bas kao i mi, ali opet kako to da znamo?Odjednom je alfa stao i tada smo se Lea i ja zateturale na zemlju. Oliver se nasmejao dok sam ja samo zarezala.