Ja cu biti alfa

18.Poseta puna propasti

-I dok se spremam za taj sastanak zelim da mi ti i Hejli pomognete.-rekla je Alora.

-Naravno i nemam nista protiv Alora.-slozila sam se-ali zar nisi rekla da je odlozio taj sastanak?

-Pa jesam to rekla, ali zelim da znam unapred sta cu da obucem. Dodji danas ispred one autobuske stanice u 18h i tu ce biti Hejli pa cete se upoznati i onda pravac kod mene kuci.

-Dobro onda i vidimo se kasnije.

-Cekaj kuda zurba?-upitala je.

-Cekaju me Artur i Oliver tamo i Artur je malo nestrpljiv znas pa ja bih-

-Nacula sam da je njihova mama bolesna, sta joj je?

-Mislim da je leukemija, ali ne bih da pitam.

-Jadna ona i oni.

-Znam Artur je u velikom bedaku zbog toga, ali se nadam da ce na kraju sve biti uredu.-pozdravile smo se i izasla sam napolje.

-Koliko ja znam Gabrijela ti ne kasnis!-opominjao me je Artur naslonjen uz moja kola.

-Znam, izvini.-otkljucala sm kola i usla unutra. Krenula sam da vozim ka mestu gde sam vozila za onu obuku. Strasno mi smeta ova obuka i ne volim je i kada se zavrsi mocicu ubrzo da idem u drugi copor, a to je nesto sto ja ne zelim.

-Pazi pesak!-opomenuo me je Artur.

-Stala sam.-mnogo mi ga je krivo jer vidi se i promena po ponasanju jer je uvek bio malo povucen i uplasen, a sada izgleda kao da ga je briga za sve i uvek je natmuren. Nakon nekog vremena stigli smo tu gde nebih zelela da zakoracim svojim stopalom.

-Malo kasnite.-rekao je Nikolas.

-O pa to je Gabrijela.-mrko me je pogledao Artur dok smo izlazili iz kola.

-Decice vreme je za cas.-nasmejala se Luna.

Tada smo krenuli u njihovu sumu tacnje teritoriju Nikolasa i njegovog copora.

-Dakle kao i prethodnih nekoliko puta protrcite oko sume 3 puta, a onda pokusajte da udarite ono drvo.-rekla je Luna

-Koja je poenta u udaranju glupavaog drveta?-upitao je Oliver.

-Da se vidi koliko ste snazni naravno.-rekla je-a sada pokret!

-Ja idem iza onog zbuna i nemoj da ste se usudili da me pratite.-mrko sam pogledala Olivera.

-Nisam znao da je Lea bila tamo, kunem se.-rekao je Oliver.

-Onda sada znas gde sam ja.-uputila sam mu preteci pogled i otisla iza zbuna.

Brzo sam se presvukla i stavila stvari na zemlju i preobrazila se pa sam izasla iz zbuna i ispred su me cekali Artur i Oliver.

-Podsetite me zasto nju uvek cekamo.-zalio se Artur.

-Hajde samo vise da krenemo pa da zavrsimo.-rekla sam i krenula da trcim i iza mene je bio Artur dok je pored mene bio Oliver.

-Nije on ovakav i ti to znas jel da?-upitao je Oliver tiho da ne bi Artur cuo.

-Razumem ga naravno.

-Samo mi je bitno da znas da je ovakav jer je pa...plasljiv.

-Ne ljutim se na njega.

Posle toga smo krenuli da trcimo bez ikakve konverzacije i ubrzo smo istrcali ta tri kruga.

-Dobro onda-rekla je Luna-Ko bi prvi da pokaze svoju snagu?-niko se nije javio pa je izabrala mene ispruzivsi njenu sapu ka meni.

Pa da naravno da ces mene kada si ti jedna dominatna vucica koja misli da je najbolja tacnije koja smatra da su devojke bolje pa bira mene. Ne smatram sebe slabom i smatram sebe jakom pa sam samo istupila spremna da pokazem sta sve znam. Uzela sam malo veci zalet i krenula pravo ka drvetu i  presla preko njegove kore svojim kandzama. To drvo je imalo jasno  urezane moje kandze i ne samo moje nego i od ostalih koji su vezbali na ovom drvetu. Cekala sam da mi nesto kaze, ali njeno lice je bilo razocarano i samo je smoreno rekla da ja to mogu bolje.

-Ja cu sledeci.-rekao je Artur-i krenuo je na drvo bez velikog zaleta i zario svoje zube u koru drveta.

Odlomio je veci deo kore drveta i na to je Luna rekla da je vreme na Olivera. Mi se zaista trudimo, ali izgleda da ona ceka nadarene. Oliver je otrcao da napravi zalet i barem sam tako mislisla sve dok nije nestao u sumi.

-Olivere kuda to mislis da ides?-zarezala je Luna i onda smo videli Olivera sa ekstra velikim zaletom kako juri ka drvetu.

Svojim ledjima je udario u drvo i srusio se na pod dva metra dalje ostavivsi udubljenje u kori drveta koje je bilo duboko, velicine bundeve.

-Ovo je vec bolje.-rekla je Luna vedrijim tonom i onda otrcala ka Oliveru-Je si li dobro?

-Povredio sam moja ledja....mislim.-teze je ustao na noge i Artut mu je malo pomogao.

-Daj mi da pogledam.-rekla je Luna.

-Posle nekog vremena je rekla.-Nije neka preterano velika povreda, ali ce te boleti i ovime cemo zavrsiti danasnji trening narode ako se slazete.

-Svi smo klimnuli glavom na to, vratili se u ljudski oblik i seli u kola da se odvezemo i tada je Artur krenuo da se ljuti-Ne mogu da verujem da bi sebe povredio da bi bio bolji od nas!

-Nije mi bila namera.-mirno je rekao.

-Ko bij jos ledjima napadao ha!?-bunio se.

Cutali smo na to i dalje je bila tisina i tako sam ih odvezla do njihove kuce i onda sam dosla ka svojoj kuci da parkiram svoja kola i onda krenula ka autobuskoj stanici. Steta sto nisam mogla da se odvezem jer stvarno volim da se vozikam svojim kolima. Tada sam stigla na stanicu i vec sam videla Aloru.

-Gabrijela, Hejli tu ste!-uzviknula je i tada smo se medjusobno upoznale i krenule ka Alorinoj kuci.

-Jedva cekam da mi pomognes sa ovim i hvala ti na ovome.-rekla je Alora.

-Ma nije to nista specijalno.-rekla sam.

Otkljucala je vrata i usli smo u njen stan i bio se cuo televizor. To je bila jedna utakmica pa sam bila sigurna da je u stanu njen stariji brat ili otac, a mozda cak i oboje.

-Dovela sam svoju dragarice da se druzimo!-prodrala se Alora.

-Divno zabavite se.-rekao je njen brat, predopostavljam.

-A madaj zar neces ni da ih vidis?-upitala je.

-Znam za Hejli.-rekao je njen brat.

-Ali nije tu samo Hejli tu je i Gabrijela i ona zapravo ide na fakultet.

-To ime mi zvuci poznato.-rekao je i tada je on meni krenuo da zvuci poznato.

 Cula sam kako ustaje sa fotelje i kako ide ka nama i kako me samo gleda u ne znam kom raspolozenju koje bi moglo da bude bilo koje i bilo kakvo, ali znam da je to sigurno bilo iznenadjenje za oboje.

Zao mi je sto dugo nisam objavila ovaj deo i zao mi je ako ste cekali. Imala sam obaveze i nisam stigla, a nekad sam i zaboravila. Nadam se da vam se svideo deo. Hvala:)