Ja cu biti alfa

20.Osveta koju bih da pamtim

-Srecno Alora-rekla je Grejs.
-Reci nam kako je bilo.-rekla je Lea i oda me je zagrila.
-Hvala ljudi i vidimo se.-rekla sam i onda sam usla u kola sa Hejli i Gabrijelom.
-Jos uvek nam neces reci kako se zove jeli?-upitala me je Hejli.
-Cuvam to kao iznenadjenje.-rekla sam i onda smo samo pricale sve dok nismo stigle do kafica.
-Jedva cekam.-uzbudjeno sam rekla.
-I ja i izvini sto ne mogu da posmatram moram da idem na odbojku.-rekla je Hejli.
-U redu je Hejli.-zagrlila sam je i onda je ona otisla.
-Nemoj da budes mnogo nervozna.-rekla mi je Gabrijela.
-Videcu, ali zar ti nemas decka?-upitala sam.
-Imala, ali se on ljubio sa drugom pa smo raskinuli.-pogledala je u sediste i osecala sam se krivo zbog toga.
-Izvini.-nisam znala sta drugo da kazem.
-Sve je dobro, ali pazi sa kime izlazis i lepo se provedi.-rekla je sa malim osmehom.
-Hvala.-izasla sam iz kola i krenula u kafic.
Sela sam za jednim stolom na nekoj maloj terasi jer zelim da budem na vazduhu.
-Sta zelite da narucite?-upitao je konobar.
-Narucicu kasnije.-rekla sam i konobar je otisao.
Pogledala sam u telefon i videla da kasni. Pitam se da li se nesto desilo, mozda bi trebalo da ga pozovem, ali cim sam krenula da ga zovem veza se prekinula. Sta nije u redu?
-Izvini sto kasnim.-rekao je i onda je seo preko puta mene.
-Sta te je zadrzalo, da li je sve u redu?-upitala sam.
-Da ovaj...bila je guzva u saobracaju.-trljao se po glavi.
-Kako si?-upitala sam.
-Dobro, a ti lepotice bas si se lepo sredila.
-Hvala i ti isto.
-Ali ne kao ti.-kako samo laska.
-Sto si odlozio prethodnih par puta?
-Lepotice pa ja sam na fakultetu i nekad imam ispite za koje moram da se spremim.
-Razumem.
-Ali-nasmejao se-nadoknadicu ti-mislim da se od sada osecam nervoznije.
-Kao?
-Pa mozemo da idemo nekada u park ili u neke setnje.-predlozio je i tako smo poceli da pricamo. 

                                                                                  Gabrijelin deo

I ipak svi na kraju nadju neku srodnu dusu sebi barem od devojaka u timu. Lea ima Konora, Alora je nasla ovoga, a Grejs balavi za Kalebom. Nisam sigurna da li je Grejs uzvraceno i da li Kaleb to zna, ali opet nekako je bolje tako nego ovako. Od kada me je Sebastijan onako povredio kao da nikoga drugog nemogu da nadjem i kao da ga jos nisam ni prebolela, a ne znam zasto. Secam se da sam bila bas tuzna i da me je tata bas grdio jer to nisam odmah shvatila i secam se ko je najvise bio u mojoj blizini. Tu su bili svi iz celog copora i cela alfina porodica, a i moja. Ne volim da se secam toga iz vise razloga ne samo zbog tog gada nego i zbog bolnih uspomena. Povezan je sa Anabelom i kada god se setim njega setim se i nje kada me je tesila i govorila kako ce zvati njegove roditelje. Grejsina mama je zaista bila fina prema meni i ostalima iz copora. Krenula sam da izadjem da vidim kako ide Alori i ubrzo me je pozvala Lea.
-Halo?-upitala sam.
-Alfa kaze da trebas ubrzo da ides sa nama.
-Sta je bilo jel nesto iskrslo?
-Ne..zapravo da. Oliverovoj i Arturovoj mami je gore.
-Oh nije valjda.
-Nazalost, ali alfa zeli da se Arutr oseca bolje pa ce sve nas voditi u bioskop kako bi bio u drustvu i kako bi smo mogli da pazimo na njega.
-Kada to?
-To smo saznali od skorije i idemo na taj film za cetiri sata.
-Jel ide i Alora sa nama?
-Moze.
-Mi smo vise kao velika porodica nego kao copor.
-I ja tako mislim i mnogo mi je drago sto obracamo paznju na druge.
-Pitam se da li je ovako u ostalim coporima.
-Kada si vec kod toga mislis li da ce te odmah poslati kod Nikolasa cim budes bila spremna?
-Nadam se da ne i za njega nikada necu biti spremna.

Ti znas da je to nemoguce Gabi. Nas alfa nije kao ostale on je kao neki nastavnik kao priprema znas.
-Da znam i ne moras da me podsecas i da li je Konor rekao Kalebu?
-Nisam mu rekla da ne bi ni rekao.
-Pametno.
-U svakom slucaju vidimo se ubrzo Gabi cao.
-Cao.-prekinule smo vezu, a onda sam izasla da vidim kako ide Alori.
                                                                                       

                                               Alorin deo

Njegova ruka je na mojoj!Da li je ovo moguce i da li se ovo stvarno desava!?Nikada sebe nisam zamisljala da imam decka i zar ovako brzo joj!
-Jesi li dobro?-upitao me je.
-D-da-tada mi se polako priblizavao i izgledalo je kao da ce da me poljubi.
-Izvinite mogu li jednu kafu bas za ovim stolom?-upitala je Gabrijela.
-Da naravno.-rekao je konobor i otisao i onda je Gabrijela sela sa nama.
-Pa...dugo nismo pricali Gabrijela jel da?-Sebastijan joj se nervozno obratio.
-Sta ti radis ovde?-necujno sam upitala.
-Videces.-sapnula je sa smeskom.
-Mislia sam da si sa Klarom.-rekla je.
-Pa vidis..ja-rekao je.
-Ovo je moja drugarica Alora.-obgrlila me je jednom rukom.
Sta se ovde desava?
-Nisam znao da se vas dve znate.-rekao je.
-Znas da kazu da je svet mali jel da?-lazno se nasmejala.
-Jel si jos uvek ljuta na mene?-upitao je.
-Naravno da jesam.-smejala se.
-Cemu onda taj smeh ja te ne razumem.-rekao je.
-O, ali razumeces me ubrzo.-krenula je da se smeje jos vise.
-Ma ti si luda, drago mi je sto smo zavrsili.-vredjao ju je i tada je njen smeh presao u jednu ljutu ravnu liniju.
-Znas ne secam se da ste ti i Klara ikada raskinuli.-rekla je i tada me je nesto pogodilo-Sta vise cula sam da je otisla u Ukrajinu na neko vreme.
-Znas kako...-branio se.
Znaci ja sam svo ovo vreme trebala da budem njegova ljubavnica nemogu da verujem i kako je samo mogao. Izgleda tako lepo, a zapravo je grozan i odvratan.
-Kako si mogao?!-prodrala sam se i ustala sa stola i onda mi je Gabrijela sapnula da ostanem i ne znam zasto, ali ja sam je poslusala. Osecam se kao da cu izgubiti kontrolu.
-Ja...samo.-gledao je u mene i nju postidjeno bez ideje sta da kaze.
-Nebi bila ni prva.-pogledala me je slomljeno, dakle on je njen bivsi decko... mora da se oseca jos gore od mene.
-Ti ih imas vise od mene jel da?-povisila sam ton ljutito i na to se nije oglasio.
-Izvolite.-dosao je konobar i spustio kafu na sto.
-U redu je.-smirivala me je Gabrijela i onda mi je namignula i opet je pocela da se smeje.
-Ma ti si jedna ludaca poremecena.-rekao je ljutito.
-Ne zovi je tako ona je..-krenula sam da je odbranim, ali mi je pokazala da joj odbrana nije ni potrebna.
-Cemu se uopste smejes?-ljutito ju je upitao.
-Jer su neke izreke potpuno suprotne i nekad nemaju smisla.-smejala se.
-Sto pricas o izrekama tako si poremecena.-na njegove reci se ona jos vise nasmejala.
-Jer ja nesluzim svoju osvetu hladnu nego vrucu.-nasmejala se blago i srknula je kafu.
-Znas sta u svakom slucaju ne bih ni zeleo da izlazim sa nekom likusom iz srednje skole.-pogledao je mene i osetila sam ogromni bes i kako to ne mogu da podnosim preobrazicu se, a i ona je izgledala kao da gubi kontrolu.
Njeno lice nije imalo smesak i bila je besna i onda je opet krenula da kaze nesto.
-Kao sto sam rekla ja svoje osvete sluzim vrele za monstrume poput tebe.
Uzela je poslednji srk te kafe i onda je svu tu vrelu kafu prosula po njemu i cuo se njegov vrisak i tada me je zgrabila za ruku i otrcale smo u njena kola. Tada je opet izgledala zabavljeno.
-Nisi li preterala?-upitala sam je i pogledala me je cudno.
-Kako to?
-Polila si ga vrelom kafom!
-Opusti se to je za sva polomljena zenska srca koja je uspeo da slomi, a i nisam mogla da mu dozvolim da tako povredjuje tebe i mene i u svakom slucajuto je stari dug.
-Hvala ti.
-Idemo u bioskop sa ostalima ubrzo i jesi li spremna?
-Pa bila sam i bolje, ali valjda da.
-Zao mi je zbog toga Alora ja nisam znala da je to on.
-To je zato sto ti nisam rekla.
-Reci mi da je bilo zabavno.
-Valjda poslednji deo malo, ali jos uvek mislim da si preterala.
-Kada gubim kontrolu uradim ono sto bi mi pomoglo da se osecam bolje, a to je sada bila osveta i cini mi se da je na tebe delovalo isto.
-Mislim da jeste hvala ti.-na to se samo nasmejala i krenule smo ka bioskopu sa ostalima.