Ja cu biti alfa

41. Razumevanje

Buduci da je Grejs dobro sve je bilo super, sem Gabrijele. Jedva je cekala da se ovo zavrsi kako bi mogla da vodi razgovor. Primetio sam Konora kako mi prilazi.
-Ti i Gabrijela ste se-
-Polazi sa mnom!-Garbijela je prekinula Konora sa ljutnjom i besom u ocima.
-Ja cu samo da se povucem-rekao je i otisao
Ubedjen sam da mu je Oliver ispricao. Odsetali smo, a onda me je samo ljutito gledala
-Cemu taj pogled?-upitao sam
-Znas ti vrlo dobro zasto-rekla je
-Poljubio sam te pa sta?
-Kako se usudjujes da me poljubis?!
-Gubila si kontrolu, trebalo ti je odvracanje paznje
-Ne takvo
-Bilo je dovoljno da ti skrene misli
-Znas li kakav si mi problem napravio?
-Ocigledno ne-prevrnuo sam ocima
-Kada se vratim tamo svi ce misliti da si mi decko
- Nije valjda da ti smeta
-Naravno da mi smeta
-Meni ne.
- Prolazicu kroz razna zezanja, da li me ti uopste razumes?
Razumes? To su bile reci na koje sam pukao.
-Svi vi imate vase probleme i ponasate se kao da ja nemam svoje. Zezace te u skoli, kakav skandal, kakva drama, kakav bol. Moja majka je bolesna i svi se sete:O jadna zena tesko joj je, o sta ce njen muz da radi, o jadni Artur. Da li se iko setio mene?O jadan Artur, on je depresivan, on je tuzan on je slomljen, a ja? I ja imam dusu i ja postojim, ali naravno niko me se nije ni setio.
Prekrio sam lice rukama i pokusavao da se suzdrzim od plakanja, ali nije uspelo.
-Olivere ja...
-Zasto se niko mene nije setio!Ona je i moja majka!
Osecam se malo lose jer nisam spominjao Kaleba kao jedinu osobu koja je bila tu za mene. Sagnula se i priblizila mi se i koliko god je htela da mi pomogne to nije uspevalo.
-Zasto meni ne dodju ljudi da me tese, zasto smo Artur i ja toliko drugaciji!?
Tada je sela uza zid bas pored mene i nezno je sklonila moju glavu na njeno rame. Time me je zbunila i nisam vise toliko plakao.
-Sta to radis?-upitao sam trljajuci oci.
Nije mi odgovorila na pitanje.
-Ispruzi se.....parket bas nije udoban, ali zamisli da jeste-rekla je
Ispruzio sam se
-Cemu ovo?-upitao sam
-Zao mi je-rekla je-Izvini-pribila me je jos blize sebi, a onda me je obgrlila rukama.
To me je potpuno smirilo i vise nisam plakao. Bili smo ovako nekoliko minuta.
-Kada cemo da idemo?- nevoljno sam je pitao
-Ne moramo da zurimo-rekla je
Svo vreme je pricala tako tiho i mirno gotovo kao sapat. Sve je bilo tako mirno da mi se prispavalo. Sklopio sam oci. Oci su mi jos uvek bile sklopljene i skoncentrisao sam se na nju. Disanje joj je bilo stalozeno kao i njeno srce. Osluskivao sam lupanje njenog srca, a mozda i ona mog. Bilo mi je toplo dok sam lezao pored nje i njena duga talasasta, plava kosa se sporo spustala do mog ramena, otvorio sam oci samo na trenutak. Ona nije drzala sklopljene oci, ona je samo sedela i gledala u zamisljenu tacku. O cemu li sada razmislja?
-Jel si dobro?-upitala je ne skrecuci pogled
-Ja..d....da-rekao sam
Cudno me je pogledala-Od kad ti mucas?
-Ne znam, valjda si me ti zbunila
-Cime?
-Tvojom reakcijom. Ponasas se bas mirno
-Ne ocekujes valjda da se derem na tebe?
-To sam bas ocekivao
-Pogresila sam i ti si u pravu. Ja sam pogresno procenila ovu situaciju tako da se nadam da ti ne smeta sto sam srusila tvoje ocekivanje-namignula je
-Naravno da ne. Koliko smo mi zapravo ovde?
Pogledala je u telefon-Oko 30 minuta
-Vec? Nisam ni primetio
-Ni ja-uputila mi je vedri osmeh
-Hajde-ustao sam sa poda i pruzio joj ruku-Dizi se
Uhvatila se-Hvala ti-cutala je-Sta da radimo?-na to sam cutao
Samo smo izasli napolje i setali se, a niko nije progovarao ni reci.

Ovo je za one koji su se pitali sta ce se dalje desavati sa Oliverom I Gabrijelom;) Nadam se da vam se svidelo. Znam da mi je slicica na pocetku cudna, to je zato jer sam htela da bude slatka i umiljata. Znam da je malko detinjasta. Takodje novi deo ce da izadje uskoro😅Hvala:)