Ja cu biti alfa

28. Izgled vara

Od onog dana u bioskopu Dzejms i ja smo se vidjali sve cesce i cesce cak sam ga bila pozvala da ide napolje sa mnom, Anom i Kalebom. Ne znam zasto, ali svaki put kada bih to uradila sve bi bilo cudno. Ana ga je gledala sa oprezom i nekom vrstom prezira u njemin ocima.
-Grejs priblizava se zurka u kostimima, imas li ideju sta ces da budes?-upitao me Dzejms.
-Da
Ne znam da li ce ostale devojke biti neke princeze ili sirene, ali ja znam sta cu biti. Vestica!
-Ja necu biti nista slatko! Zapravo nameravam da budem suprotno od slatkog.-rekla je Ana.
-Na sta ciljas-upitao ju je Aksel
-Videces-rekla je.
-Onda nema poente pricati o kostimima kada niko nece da kaze-rekao je Kaleb
-Ja znam sta cu biti, sve sam isplanirala sebi i Baretu.-rekla je Skarlet
-Samo da nije nesto glupo-promrljala je Oktavija
-Vuk i crvenkapa!-nasmejao se Baret
-O covece.-Oktavija se uhvatila za glavu
-Sta tome fali?-upitala sam.
-Treba da budes nesto slatko za noc vestica, nesto lepo, dostojanstveno, ne nesto detinjasto-rekla je
-I sta bi ti onda bila?-upitao je Dzejms
-Eh..ja..nisam bas sigurna, ali rekla bih neku vrstu zivotinje.-rekla je
-Jel samo meni dosadno ili je i tebi?-prosapnuo mi je Dzejms na uvo.
-Malo.-rekla sam
-Hajde da idemo negde.-rekao je
-Gde to?-upitala sam
-Na neki sladoled mozda.-rekao je
-Ne bi to propustio/la-rekli su Kaleb i Ana ostro nas gledajuci, zasto su oni toliko ljuti u njegovoj blizini, jeli im je mozda skrivio nesto kojim slucajem?
-Jupi!-rekla je Ana zagrlivsi me-A gde to idemo...Dzejms?
-Videces.-nasmesio se.
Tako da smo krenuli tamo, kada su se svi rastali  Anu je pozvao neko. Izgledala je malo uspaniceno, vise preplaseno. Rekla nam je da ide da telefonira i otisla iza coska neke zgrade.
-Izvinite me momci, idem samo da proverim nesto.-rekla sam i otrcala tamo, ali zanimljivi deo je taj da kada sam otrcala tamo niko nije bio tu, kao da je Ana bila nevidljiva. Nadam se da je sve u redu.
                                                    Anin deo

Hvala ti Grejs, sto si se setila da izadjes i da me pustis da obavim to sto moram!Skocila sam sa drveta. Kako bih samo volela da ne moram ovo da radim. I za nekoliko trenutaka ON je bio u mojoj blizini.
-Jesam li ti nedostajao?-upitao je sa smeskom na licu.
Cutala sam na to, izgledalo je kao da ceka odgovor, ali  reci nisu izlazile iz mene.
-Valjda zasluzujem odgovor.
Zatvorila oci. Zamisljala sam da sam negde drugde u autobusu, u posti, na benzijskoj pumpi, bilo koje glupo mesto samo da se sklonim od njega. Cak i ako znam da to nije realnost svejedno sam to radila, smirivalo me je.
-Ana ne mozes ti nigde da bezis-priblizavao mi se-ovo je tvoja realonst.-svoje ruke je obavio oko moje kose.
Opet osecam to srce kako kuca kao ludo.
-Nervozna si?-upitao je obavijavsi jednu ruku oko mog struka.-Ana proslo je neko vreme od kada se nismo videli, zasto me izbegavas?Nisam nesto lose uradio, jel da?
Mozda je to zvucalo umilno i lepo, ali nije postojala nikakva mogucnost da me zavara.
-Proslog puta si pobegla od mene..ako se secas-pogledao me je njegovim mracnim ocima-ali ja cu ti oprostiri.
Stajali smo tu, zagrljeni, mislim on je grlio mene, ja njega nisam. Sve dok nije uzeo moju ruku i  obavio je oko svog struka. Ona je bila gotovo paralizovana, nisam mogla da je pomerim. Stajali smo tako neko vreme, ja sam nastavila da zmurim, kada je hteo da pokaze svoju strast, ja ne zelim ovo! Zabio je svoje okrutne usne na moj vrat. Pre nego sto sam htela da vristim, prekrio je svojom rukom moja usta. Suze su mi tekle niz lice. Dozvoljavala sam ovo. Cula sam neciji glas iz daljine, nisam znala ciji, ali sam znala da kada sam ga cula, on je otisao. Gledala sam svuda oko sebe dok ga nisam videla.
-Ana jesi li u redu?-Aksel je potrcao ka meni, zabrinuto.
-Ne nisam!-zagrlila sam ga cvrsto.
Odmaknuo se od mog zagrljaja, verovatno je osetio krv na mom vratu.
-Mislim da mogu..to..to da sredim, idemo u kupatilo da isperes to.-rekao je Aksel.
-Ne!-povukla sam ga za ruku.-Grejs i Kaleb su tamo, sta mislis da ce se desiti ako me vide ovakvu?
-Imas pravo-slozio se-Ko je taj tip?
-Ne znam ni ja!-rekla sam
-Jel te je on zvao?-upitao je.
- Da!Ovo traje vec duze vreme i stvarno ne znam sta da radim.-prekrila sam lice rukama
Smiri se-smirivao me je -Obrisi suze i pomozi mi da zajedno smislimo nacin kako da se resis te krvi.