'Story of my life'
31. Deo
Duboko udišem dok mi njegov oštar, ali ujedno i prijatan parfem ispunjava nosne kanale. Pokušavam da smislim rečenicu, jer imam veliku želju da ga nešto pitam samo mi nista ne pada na pamet. On verovatno izbegava neprijatnu situaciju i pali radijo. Tada su usledile mnoge poznate ličnosti, od Beyoncé pa sve do mlađih izvođača.. Uživala sam u muzici kao i Luke, gledajući kroz prozor na ulice velikog i prelepog grada Londona. Malo duže smo se vozili, baš smo se udaljili od mog stana i fakulteta, samo da i on nije neki manijak pa da me kidnapuje kao što mi se već i desilo. Dolazimo do simbola Engleske, velikog mosta na obali reke Tamiš. Luke utišava muziku i gleda u veliki red ispred nas.
Luke: Necemo valjda dugo ostati, pošto je velika kolona.
Uzdišem i gledam prema velikoj koloni automobila, ah pa nisam baš sigurna.. Jaka toplota koja je nastajala od užarenog Sunca, peckala mi je lice. Otvaram prozor u potrazi za čistijim vazduhom, koji uveliko ispunjava kola. Luke par puta iznervirano uzdiše i trubi koloni automobila. Malo jači vetar počinje da se igra sa mojom kosom dok to i neko drugi ne počinje da radi. Iznenadjeno gledam prema Lukeu dok se on smeši i proučava svaki milimetar mog lica. Želim ga dodirnuti, žudim za njegovim usnama, dodirom, da ni sama toga nisam svesna. On na trenutak prebacuje pogled sa mene na ostale automobile koji su već počeli da se kreću. Sklanja ruku sa moje kose i prebacuje je na volan, vozeći se brže nego na početku mosta. Sa glasnom muzikom u autu, gledam kroz polu-otvoreni prozor dolazeći polako do sredine mosta.
Luke: Prelepo je, zar ne?
Gledam u reku od koju se presijava narandzasto-roze nebo. Klimam glavom bez reči i dalje gledajući u prelepi prizor. Do kraja mosta, Luke je non-stop započinjao novu temu za razgovor i samim tim počinjao sve više da mi se sviđa. Zasmejavao me je, pravio lude face praveći se da ne gleda na put i sada već veoma male kolone. Po prvi put sam se osećala sigurno, drago mi je zbog toga. Valjda sam zaslužila malo sreće u životu? Dok sam ga posmatrala, izgledao je kao da želi da svu svoju pažnju posveti samo meni i da naravno ja obraćam pažnju na njega. To mi je na neki način i prijalo. Znači da je ipak željan moje pažnje, da želi da me zabavlja. Ne verujem da bi ga neko mogao naterati na ovako nešto.. Uglavnom je započinjao priču o bivšim momcima ali i drugim zanimljivim stvarima..
Ja: Pa rekla sam ti već, po pitanju ljubavnog života nemam mnogo toga reći. Nisam bila sa dosta momaka, što verovatno nije isto kao kod tebe po pitanju devojaka.
Podižem obrvu i gledam ga ispod oka, dok se on mršti. Zapravo sam iznenađena njegovom izrazu lica.
Luke: Iskreno, bio sam samo sa dve devojke, ali zadnje vreme nemam devojku. Uveren sam da postoji 'ona prava'.
Poslednje reči naglašava i gleda u mene sa blagim osmehom. Posle nekoliko vremena ulazimo na drugu stranu grada, parkirajući ispred jednog skupo uređenog hotela. Luke izlazi iz auta, brzo ga obilazeći i otvarajući moja vrata. Izlazeći iz auta, mlad, začešljan dečko u uniformi prilazi Lukeu i meni tražeći ključeve automobila.
Xx: Gospodine, želite li da ga parkiramo u garažu?
Skuplja ruke prilazeći autu, na šta Luke odgovara.
Luke: Ne treba Bart, nećemo se zadržavati.
Bart: U redu gospodine.
Vau kakvo osoblje! Čak ga ovlašćavaju sa 'gospodine'. Luke mi govori da krenem za njim u hotel. Razgledam unutrašnjos hotela koji je ukrašen najviše zlatnim i srebrnim detaljima. Dolazimo do lifta koji se zatim otvara, izlazeći iz njega par ljudi. Luke pritiska dugme za šesti sprat i lift se počeo kretati.
Ja: Ti živiš ovde?
Pitam ga gledajući ga radoznalo. On prekršta ruke i klima glavom.
Luke: Roditelji su mi kupili ovde stan, jer sa bratom nisam u najboljim odnosima. On je u Lonodnu, a ja sam morao da budem malo dalje.
Ne želim ništa više da ga pitam, zadovoljno klimam glavom kada se lift zaustavlja i vrata se otvaraju. Koračamo niz dug hodnik prilazeći jednim vratima od apartmana. Luke ih otključava i zatim me pušta unutra.
Luke: Želim nešto da ti pokažem, dođi.
Pokazuje mi rukom u jednu od soba, otvara vrata i prvo što primećujem su razne boje isprskane po podu i zidovima. U ćošku sobe se nalazi jedan veliki sto sa nečim na njemu, što je prekriveno velikim belim čaršafom. Zakoračila sam unutar sobe, dok Luke prilazi stolu i nežno skida beli pokrivač. Nisam sigurna da li su mi se usta otvorila od iznenađenja ili zaprepašćenja!
Evo ga i 31. Deo, uživajte. Izvinjavam se svima koji su dugo čekali nastavak, pošto mi je trebalo slobodnog vremena da ga završim. Nadam se da će sledeći put biti češće nastavci. Nadam se da vam se sviđa nastavak, ostavite obavezno komentar, vote i čitajte. Pišite mi vaša mišljenja u komentare, jer su mi jako bitni o tome šta mislite o priči. Uživajte! Ly ♥
