22. Deo

268 16 2
                                    

'Story Of My Life'

22. deo

Naravno da se promenio, cuj njega mozda se Harry promenio. Mozda se nije promenio, mozda je oduvek bio tako nasilnicki nastrojen. Ne zelim vise da ucestvujem u ovom razgovoru, inace bi poceli o necemu na sta ja nemam odgovor. Ostavljam cetkicu u casu sa ostalim cetkicama, okrecem se i pokusavam neprimetno napustiti kupatilo. Sto je u ovom trenutku nemoguce. Kovrdzavi se okrece za mnom, hvata me za ruku sa prigusenim 'Hej'. Okrecem se i zaticem njegov prelepi osmeh. Skoro kao Harryev.

Xx: Izvini, ovaj.. Nismo imali prilike da se upoznamo. Ja sam Set.

Pruza mi ruku sa osmehom na licu. Cudo da nema rupice kao Harry.. Ha, on jos hoce i da se upoznamo. Pa covece oteo si me! 

Ja: Predpostavljam da vec znas moje ime, ali opet.. Nika, drago mi je.

Ne, nije mi drago. Kako bi uopste moglo da mi bude drago? Ipak mu uzvracam osmeh i pruzam ruku. Ubrzo napustam kupatilo, sa malim klecanjem u kolenima. Palim svetlo i ulazim u sobu. Prvo sto primecujem je veliki ormar sa moje leve strane, koji  je bio preko cele duzine zida. Zeleno- zuti zidovi cinili su da soba izgleda jos lepse. Uz to, zeleni cupavi tepih nalazio se odmah do kreveta.  Prilazim krevetu i uzimam belu spavacicu sa njega. Podizem pogled na zid ispred sebe i istog momenta mi spavacica ispada iz ruke. Negde na sredini zida nalazio se malo manji prozor. Velikim koracima mu prilacim i povlacim bravu u nadi da cu ga otvoriti. Ali nista. Nista se ne desava.. Svaka nada umire u meni, sve slike mi prolaze kroz glavu. Ponovo mi se muti pogled od suza koje sam neprestano zadrzavala u sebi. Imam osecaj kao da cu umreti istog momenta. Drmam bravu i lupam po staklu. Zasto se jebeni prozor ne pomera?! Zelim da osetim svez vazduh, zelim da pobegnem odavde, ali jednostavno receno- nema izlaza. Ne mogu vise. Svega mi je dosta.. Padam na kolena i naslanjam se uz zid. Ne mogu da verujem sta mi se desava. Hladne suze mi neprestano liju niz veoma zagrejano lice. Ko zna gde je sad Harry, samo mi on moze pomoci i samo bih da ugledam njegovo savrseno lice. Ako izostavimo njegovo ponasanje. Uvek sam ja nekakav baksuz. Njega nije ni briga za mene.  Sad sigurno lezi zavaljen na trosed i gleda nekakvu glupavu utakmicu koja mu je vaznija od spasavanja mene, kao sto sam vec jednom spomenula. Nije lud da Setu da novac. Malo mi je cudno sto ga zovem Set, navikla sam na kovrdzavog. I ako sam presla na glupave teme, suze nisu prestajale. Polako se podizem i krecem prema krevetu, uzimam spavacicu i presvlacim se. Ubrzo hladan jastuk biva natopljen mojim suzama. Moram da spavam..

'You jump, I jump. Right?'. Ista scena iz Titanika, svaki put mi tera suze na oci ponovo. Pored toga sto je nenormalno emotivan, jedan je od mojih omiljenih filmova. Prevrcem se po neudobnom trosedu trazeci odgovarajuci polozaj. Gde god pipnem sve je mokro, verovatno od mojih suza.  Pa pobogu ko jos gleda Titanik u 4h ujutru? Jedva da sam spavala jadnih 2h i morala sam da izadjem u dnevni i upalim televizor. Dosada me uzela pod svoje. Nee! Brod se prepolovio, potonucee! Umrece! Zasto je zivot tako okrutan? Pocinjem da dramim gledajuci kako ljudi umiru. Pocinjem jos vise da placem, ali se prisecam kako se film zavrsio. Pored toga sto je umro prelepi Jack, Rose je ostala ziva. Pf ona je makar imala nekoga ko ju je voleo. A ja? Ko god stigne on mene iskoristi, cast izuzetcima. Zar moram sve da poredim sa sobom? Brisem suze sa obraza, jos jednom se namestam u trosedu i pokusavam da zaspim..

'Tiho. Nemoj da je probudis, vidi je kako je slatka dok spava'. U pokusaju tihi koraci i glasovi su me naterali da podignem svoje dosta teske kapke. Harry? Upravo je u prostoriju usao Harry. Otkud on ovde, i gde sam ja? Ustajem sa troseda sa neverovatnim bolom u glavi i upucujem se prema toj prostoriji.

Ja: Harry?

Zasto ne izadje kad ga zovem? Ubrzavam korake i glasnije ponavljam njegovo ime, ali on ne izlazi. Usudjujem se uci u prostoriju za koju shvatam da je kuhinja, i zaticem kovrdzavog decka i devojku pored koje stoji. Jos jednom i poslednji put ponavljam 'Harry'. Visoka devojka mi prilazi sa tuznim izrazom lica i stavlja ruku na moje rame. Kovrdzavi nije Harry, vec Set. Ja sam oteta. U istoj sekundi grabim prelepu devojku i ispustam preveliki broj jecaja i suza. Harry nije sa mnom.. Sama sam u kuci decka koji me je oteo. Dosta mi je svega.Skroz sam se naslonila na prelepu devojku. Ona nepomicno stoji i mazi me po kosi. Ne, ne mogu vise.. Osecam nesigurnost u nogama, ne osecam ih. Verovatno bi dozivela prvi poljubac sa podom, da me devojka nije zadrzala. Noge mi se vuku po podu, a ja.. I da imam razlog da ustanem, ne mogu. Nije mi dobro. Osecam kako mi gore obrazi, pa od ovolikog plakanja nebi me ni cudilo da dobijem temperaturu. Ubrzo se jaka bol sakuplja  u mojim grudima a zatim siri sve do glave. Po prvi put otvaram oci od kako sam pocela da placem, i kroz veoma mutan pogled vidim kovrdzavog decka kako pritrcava  i sprecava moj siguran pad. Devojka mu nesto govori, a ja nista ne cujem. Pored toga sto se davim u svojim mislima, vidim sebe kako stojim pored reke i vadim jedno  po jedno pitanje koja mi se vrte po glavi. Paznju mi privlaci  kovrdzavi koji me podize u svojr narucje. Cvrsto kacim ruke o njegov vrat, lice polazem na njegove zadihane grudi i pritom mu mokrim majicu. Negde me nosi.. Jednom rukom mu pipam kovrdze. Mekane su kao Harryeve. Za nekoliko minuta se nalazim u njegovom krilu.

Set: Hajde lezi, sve ce biti u redu.

Mazi me po kosi sa dosta mirnijim glasom.

Ja: Harry, ne.. Ne pustaj me, molim te.

Obracala sam mu se Harry. Uspravljam se i grlim ga, sedajuci mu u krilo. Izgleda da je bio iznenadjen mojom reakcijom. Primetila sam da gleda u devojku, a zatim mi daje jedan topao zagrljaj.

Set: U redu je, tu sam.

Mazi me po kosi, a zatim ljubi u uho.

Evo ga 22. deo i izvinite ako ima gresaka. Nastavak je verovatno kratak jer sam ga napisala upravo preko telefona, ne osecam prste.. Trebala sam da ga stavim u toku dana, ali se desilo nesto komplikovano. Kada sam dosla od bake, upalila sam kompjuter i samo je bio crn ekran. Tj. nije se palio. U prevodu- pao sistem -.-

Pa dok se to ne popravi ja cu pisati nastavke ili na bratovom kompjuteru ili na telefonu. Na telefonu je dosta teze..  Vote i komentarisite obavezno! Ostavite kritiku, savet ili nesto sta biste vi promenili. Hvala svima na strpljenju i svima koji citate. Ly! <3

Story of my lifeWhere stories live. Discover now