'Story of my life'
30.deo
Izlazim iz lifta odgovarajući na poruku. Aa ne verujem, otkud Lucasu moj broj? Nismo se dugo ni čuli ni videli, ali mi je drago što mi se javio. 'Hmm pa otkud tebi moj broj? Nismo se odavno čuli..', odgovaram mu i izladzim iz zgrade. Telefon mi vibrira u ruci, spuštam pogled prema njemu i brzo se javljam na dolazeći poziv.
Lucas: Pa gde si ti meni?
Sladak muški glas ispunjava svemoje slušne kanale, da prosto ne mogu da mu odolim. Kada bih mogla da biram između Harrya i Lucasa, sa kim bi radije sad u ovom trenutku bila verovatno bi izabrala Lucasa. Aff nedostajao mi je..
Ja: Hm pa evo me malo po gradu, gde si ti?
Lucas: Pogledaj preko puta slatkice.
Odmah odgovara a je se gubim u momentu. Nekako posebno je izgovorio to ''slatkice'', nisam to tako odjednom očekivala. Kako misli preko puta? Usporavam svoj nestabilno ubrzan hod i shvatam da se nalazim na raskrsnici. Odmah naspram mene je put, ali i pored mene. Pa koje sad 'preko puta'?? Zastajem i gledam pravo od sebe, ali njega ne vidim. Okrećem se prema drugom putu i susrećem se sa blistavim osmehom prefinjenog plavokosog dečka. Naget na krov automobila sa otvorenim vozačevim vratima, skidao je crna naočare koje su mu prekrivale prelepe zelene oči, dok sam ja dolazila do njega. Prekidam poziv i vrzo stavljam telefon u dzep dok prelazim ulicu. On zatvara vrata i obilazi auto, hodajući prema meni. Prilazi mi na pola puta i uvlači me u zagrljaj koji mi je toliko falio. Njegov miris, moje ruke oko njegovog vrata, njegove ruke oko mojih leđa dok se jedna ruka spušta na moj kuk. Ovo mi je najviše nedostajalo. Jeste da se ne znamo najbolje, ali prijatelji smo valjda? Možemo da se zagrlimo, pogotovo što se nismo videli tako dugo. Ni ne pomišljam da se odmaknem od njega, a primećujem ni on. Još čvršće me drži i pribija uz njegovo telo,a ja sklapam oči i prepuštam se trenutku. Stavljam glavu na njegovo rame koje je prekriveno plavom uskom majicom. Posle kraćeg vremena odvaja samo glavu od mog tela, a ruke su mu i dalje oko mojih leđa. Ja isto radim i susrećem se sa njegovim blistavim očima, aa tako je prelep! Jednu ruku stavljam na njegove grudi i osećam ubrzane otkucaje srca. Verujem da je isto i kod mene.. Smeši se i gleda me prebacujući pogled sa mojih očiju na usne. Obično kada dečko gleda devojku u usne to može da znači samo jedno.. Približava svoju glavu mojoj i šapuće mi na uho ''Bila si u pravu kada si rekla da se nismo dugo videli'', celim telom u momentu mi prolaze trnci. Nikada se ovako nisam osećala, pa čak ni sa Harryem. Stomak mi se grči, a on odvaja lice od mog uha i ponovo me pogleda pravo u oči sa osmehom. Ja mu uzvraćam osmeh i čekam da on ponovo nešto kaže jer se meni jezik zavezao od uzbuđenja i svih emocija. Ne znam šta mi se to dešava..
Lucas: Pa hoćeš malo da se provozamo?
Smeje se, a i ja zajedno sa njim na šta dajem potvrdan odgovor. Odvaja se od mene skroz samo me drzeći za ruku, otvarajući suvozačeva vrata da bi ja ušla. Zahvaljujem mu se i ulazim u auto, i gledam njega kako ga obilazi. Tako je sexy u uskoj majici i crnim pantalonama. ''A kažeš malo pre ti se zavezao jezik? Jesi sigurna da je od uzbuđenja? Koliko možeš biti glup da pomisliš takvo nešto?''. Onaj prgavi glasić se pojavljuje kad mi najmanje treba, a šta se to tebe tiče uopšte? Prevrćem očima dok me Lucas nije video otvarajući vrata i ulazeći u auto.
Lucas: Pa gde ćemo?
Smeje se i pali auto, gledajući u mene. ''Kao prvo nije uopšte gledao u tebe, to je pored auta na pešačkom prelazu išla neka zgodna devojka pa je gledao u nju. Učinilo ti se''. Tišina tamo!! Joj kako možeš tako da pričaš? Fuj!
Ja: Gde god ti hoćeš, možemo i do fakulteta.
Lucas: To sam ja tebi hteo da predložim.
Smejemo se, a on pali muziku na radiju u pokreće auto. Celim putem smo pričali o fakultetu, profesorima, predmetima i sličnim temama. Najviše su me interesovali profesori jer ih on već poznaje, a ja se njih užasno plašim.''Streljaće te na prvom predavanju''. Pa stvarno, daj prekini. Osećam se kao kad sam krenula u srednju školu, isti grč u stomaku, mogu da zamislim da će me pola njih mrzeti kao što je bio slučaj u srednjoj školi.. Posle kraćeg vremena, Lucas zaustavlja automobil na parkingu preko puta fakulteta. Oboje izlazimo iz auta i upućujemo se prema ulazu na fakultet, tj. na drugi ulaz gde je bilo igralište. Lucas prilazi bliže mom telu i stavlja ruku preko mog ramena, na samom ulazu nekoliko osoba je zablenuto gledala u nas. Imam trenu od ovolike pažnje. Polako se penjemo uz male neravnomerne stepenice, napravljenje od povećih kamenčića i dolazimo do drvenih stolova sa klupama gde sam prosli put sedela. Ali prošli put sam bila sa Haley i Peyton, a sada njih nije bilo.. ''Dobro je da se sećaš njihovih imena, sa obzirom da se niste ''dugo videle'''. Uvek progovori u nezgodnom trenutku.
Lucas: Hoćeš da sednemo?
Sležem ramenima dok me on povlači za ruku i smešta me na ugrejanu klupu, a on seda na sto odmah ispred mene.
Ja: Zar nećeš igrati fudbal?
Okrećem glavu prema momcima koji su vešto šutirali loptu, dok se ona nije dokotrljala do nas.
Xx: Hej Luke, može lopta?
Nasmejani a ujedno i oznojen dečko više Lucasa, na šta on skače sa stola, uzima loptu i baca mu.
Lucas: Naravno.
Uzvraća mu osmeh, okreće se prema meni i vraća se ponovo na sto. Pratimga pogledom i verovatno mogu da zamislim svoju facu kao kod nekog manijaka.
Xx: Hoćeš igrati, da ti sačuvamo mesto?
Onaj dečko mu opet nešto dobacuje, on pogleda u mene i odgovori mu.
Lucas: Nisam poneo opremu, ne mogu u ovom igrati. Možda uveče, ako dođem.
Dečko mu maše i vraća se u igru, a Luke ponovo prebacuje pogled na mene. Hoće li nešto skoro reći, ubiću se od treme. Mrzim ovakve situacije kad ćutimo, ne znam kako da se ponašam.. Ponovo gledam negde iza njega u daljinu i za oko mi zapada duga braon kosa, ravnomerno pošišana do polovine leđa i kratka kovrdzava kosa, leđima okrenutim devojkama od mene. To su one, zar ne? Pratim ih pogledom dok nisu sele na klupu malo dalje od moje.
Luke: Pa hoćeš posle da odemo negde na piće?
Sa osmehom me pita, stavljajući iste one crne naočare za sunce od danas. Skrećem pogled na njega i dajem potvrdan odgovor.
Ja: Volela bih, hvala.
Naginjem se na naslon od klupe, odakle imam odličan pogled na plavokosog momka. Uska plava majica isticala je njegove mišićave ruke i široke grudi.
Luke: I sa kim živiš u stanu? Mislim, mogao bih da znam nešto više o tebi?
Smejem se i prekrštam noge, gledajući u njega.
Ja: Živim sa starijom sestrom i drugaricom. I one će ići sa nama na fakultet. A sa kim ti živiš?
Otvara usta i klima glavom na moju rečenicu.
Luke: Pa ja uglavnom živim sam, ponekad mi dođe drug kada ga roditelji izbace. Znaš, ima veoma komplikovane odnose sa roditeljima.. A ti nisi odavde? Naglasak ti je drugačiji.
Aa svo ovo vreme sam uživala slušajući njegov precizan britanski naglasak.
Ja: Ne, iz Srbije sam. Možda si čuo za Balkan, ali moji roditelji su iz Engleske.
Napravio je zbunjen izraz lica, verovatno nije čuo za Srbiju. Pa koga još zanima mala zemlja na Balkanu..
Luke: Mislim da sam čuo za vašeg najboljeg tenisera, ali ovako nebi ni čuo da nije njega.
Prati sport, super. Smejem se na njegov odgovor, a on naglo silazi sa stola i prelazi pored mene na klupu. Šta mu bi?
Luke: Jesi se ti nekad bavila sportom?
Okrenuo se prema meni, stavljajući jednu ruku na naslon kod mog tela. Je l' to on upravo pokušava da flertuje sa mnom? Hm, čudno mi je to malo..
Ja: Jesam odbojkom, dok se nisam preselila ovde. Oko devet godina sam trenirala, a ti?
Luke: Pa možeš i ovde da se upišeš na odbojku, ima ovde blizu fakulteta jedna velika sala gde se održavaju treninzi. Tu i ja treniram fudbal.
Dižem obrve gledajući u njega. Rukom što je prebacio preko mene, počinje da se igra sa mojom kosom i da prelazi preko mog ramena. Sva se ježim od toga.
Ja: Videću, možda ću se i upisati..
On skida naočare i hvata me za ruku, veoma neočekivano. ''Podrignuće ti u facu'', beži bre tamo haha.. Suzdržava se da smeh ne napusti moja usta, izazvan od nebuloze jednog unutrašnjeg glasića. Pažljivo pratim njegove pokrete koje pravi na mojoj ruci.
Luke: Hoćeš nešto da ti pokažem pre nego što odemo na piće?
Diže obrve i zagriza donju usnu sa isčekivanjem.
Ja: Hoću, a gde idemo?
Ustaje sa klupe, hvata me za ruku i povači istim onim putićem kojim smo i došli.
Luke: U moj stan.
Šta ima on tamo da mi pokaže? Šta ako hoće da me siluje? Širim oči u momentu gde se susrećem sa prvom stepenicom. Ma ne, nebi on.. Posle nekoliko stepenica, dolazimo do stola gde su sedele Peyton i Haley.
Ja: Čekaj minut..
Izvlačim ruku iz njegove, dok se on okreće zbunjeno prema meni. Sa desne strane putića nalazio se veliki sto gde su sedele dve devojke smešeći se.
Ja: Hej devojke!
Haley: Nikaa!
Povikavši moje ime, obe ustaju sa klupe i grle me.
Peyton: Pa gde si bila, znaš koliko si nam nedostajala!?
Ja: Cure, prošlo je samo nekoliko dana.
Udaljavaju se od mene gledajući me sa osmehom.
Peyton: Hoćeš da sedneš sa nama?
Ja: Ne mogu stvarno, sa drugom sam došla moram da idem. Svratila sam samo da se pozdravim sa vama.
Gledaju iza mene i smeju se zlobno.
Haley: Opaa Luke je sa tobom.. A dobro, drago nam je da smo te videle. Idi, zabavi se.
Ponovo me grle, a ja zatim prilazim Lucasu, mašem nasmejanim devojkama dok me on hvata za drugu ruku i povlači me do izlaza iz dvorišta sve do auta.
Luke: Zašto si im rekla da sam ti drug?
Smejem se i gledam njega kako glumi da napravi povređenu facu.
Ja: Pa za sad smo drugovi.
Luke: A šta je sa onim što ja hoću da budemo?
Otvara mi vrata, a ja gledam u njega dok sedam u auto. Joj znači da mu se sviđam, nisam baš očekivala ovako brzo ništa.
Ja: Pa za sada smo drugovi, a o tome ćemo kasnije pričati.
Smeje se zajedno sa mnom, dok zatvara moja vrata i obilazi auto..
Čitajte, nadam se da vam se sviđa. Izvinjavam se ponovo što nije bilo skoro nastavaka, ali nisam bila kod kuće pa nisam imala interneta. Valjda ću od sada stavljati malo redovnije, ništa ne obećavam jer je i pitanje i škole.. Tako da čitajte, vote i komentarišite. Ly❤
