'Story Of My Life'
2. Deo
Mama: tata i ja smo mislili da vas dve..
Pre nego što je uspela da završi rečenicu, prekinula sam je.
Ja: Šta? Nije valjda da ćemo se preseliti odavde? Šta pričaš?
Mama: O Bože, šta ti je Nika? Zar sam to rekla?
Zastala je i uzdahnula. Stvarno nisam znala šta osećam i kako da se ponašam. Ako odemo odavde više nikada neću videti svoje prijatelje. Pa dobro, i nemam ih mnogo. Mama je ponovo otvorila usta, ali sada ništa ne govoreći..
Ja: Pa hajde šta stojis tu, reci već jednom!
Dosta glasnije sam pričala. Prešla je pogledom preko mog lica pa odgovorila.
Mama: Meni i tati je jako teško, ali smo se složili da vas dve nastavite školovanje posle raspusta u Engleskoj, Londonu.
Otvorila sam usta u čudu! Šta to ona zaboga priča? Stvarno ću se preseliti odavde? Atina je počela da skače i vrišti, a ja sam samo ukipljeno stajala. Bilo mi je žao što odlazim, ali ipak bih volela da po prvi put posetim London. Još u velikom šoku viknula sam.
Ja: Šta?! Šta to pričaš? Jeste vi normalni?
Mama: Mislili smo da ćes biti srećna ali..
Ja: Šta ali? Kako možete ovo da mi uradite? I sami znate da sam vezana za ovo mesto, i ovih ljudi. A najviše zbog tatine smrti.
Sama pomisao na taj grozni dan pre 5 godina, ponovo mi vraća jezu u telo. Otrčala sam na sprat u moju sobu, i kada sam okrenula kljuc u bravi čula sam par glasova od mame i tate. Bilo mi je malo čudno jer se Atina nije čula. Legla sam na krevet i ispustila par suza.
Okej, znam da dobro stojimo finansijski jer mama i tata rade u veoma dobrim agencijama, ali to ne mora da znači da mene i Atinu šalju u London pobogu! I mislila sam da bih u budućnosti mogla nekad otići ali ne sad. Dok sam tako razmišljala i suočila se sa sudbinom, neko je povukao bravu i u sobu je ušla Atina. Pa zaključala sam vrata.
Ja: Kako si ušla?
Atina je pognute glave stala uz zid i blago me pogledala.
Atina: Imamo iste ključeve od soba.
Uzdahnula sam.
Atina: Slušaj, i meni je žao što odlazimo, ali to bi bila velika prilika da budemo bliže našim idolima. I oni su iz Londona. Preseljenje u novi grad bi možda bilo bolje po tebe. Razumeš me?
I ako je delovala dosta smireno, osećala sam nevericu u njenom glasu.
Ja: Zašto bi to bilo bolje po mene?
Pokusavala sam da izgovorim to nekako drsko ili šta već, ali to mi definitivno nije uspevalo. Na nju nikad ne bi mogla da budem ljuta ili da se derem na nju, ipak je ona bila tu za mene kad mi je bilo najteže. Pogledala me je sa malim iskricama u očima.
Atina: Pa znaš.. (zastala je, uzdahlula, pa nastavila) Zbog tatine smrti. Možda bi bilo bolje da zaboraviš na sve to.
Ja: Da, možda..
Sada mi je glas delovao dosta tiši u odnosu na malo pre..
Atina: Hoćeš sada dole da siđemo kod mame i tate. Mislim, ipak bi trebala da im se izviniš.
Klimnula sam glavom, polako ustala sa kreveta i prišla Atini.
Ja: Hvala ti za sve!
Bez reči me zagrlila i nasmešila se. Sišle smo u dnevnu sobu. Mama je bila u kuhinji i nešto radila dok je tata gledao TV. Atina je ostala sa tatom a ja sam otišla kod mame.
Mama: Nika..
Prekinula sam je jednim nežnim zagrljajem i ispustila jedno malo "izvini". Naslonila je svoje tople usne na moje čelo i nasmešila se.
Ja: Stvarno bih lagala kada bih rekla da ne želim da idem u London. Znam da želite sve najbolje za nas dve i na tome sam vam zahvalna, ali nisam očekivala to tako odjednom. Negde iza sebe sam mogla da čujem nečije korake.
Mama: Znam dušo i žao mi je. Hteli smo ranije da vam to kažemo, ali ako nećeš ne morate ni ići.
Ja: Nee, hoću!
Ponovo me zagrlila, i kada sam se odvojila od prelepe plavokose žene, ugledala sam Atinu koja je sa osmehm na licu poskakivala u mestu. Poskočila je i zagrlila me. Ostatak dana sam provela u dosadi sa obzirom da je bila subota. Atina mi je dosađivala ceo dan zbog sutrašnjeg koncerta, čak me i naterala da naučim nekoliko pesama od 1D. Uveče sam pričala sa Miom, ali joj nisam rekla još da se selim.. Na koncertu ću joj reći, ali mi nešto pada na pamet.
Eto ga 2. deo. Nadam se da vam se svidja.
Ovaj deo je mnogo kraći od prvoj, jer nisam imala puno vremena za pisanje. Izvinite ako ima gresaka. Komentarisite i vote <3
