'Story of my life'
23. deo
Ne znam koliko je prošlo. Dva minuta, dvadeset minuta ili ceo sat. Neprestana bol u grudima i glavi ni ne pomišlja da prestane. I dalje sam u zagrljaju kovrdzavog dečka, koji me ne pušta. Obavila sam noge oko njega, glavu spustila na njegovo rame i ruke smestila u njegovu prelepu kosu. Previše me podseća na Harrya. Slobodnom rukom pokušavam obrisati mokro lice, ali suze se non-stop slivaju. Više nisam sigurna da li plačem zato što me je Set oteo i pritom me tretira kao princezu, ili zato što nema Harrya pored mene i da me spase. Izostavimo belog konja. Iz misli me izvlači kovrdzavi dečko, koji se odmiče od mene te prelazi rukom preko mojih obraza.
Set: Jesi li dobro?
Ne verujem, iskreno. Nemam više snage.. Samo klimam glavom, dajući potvrdan znak. Zatim njegova ruka prelazi preko mog čela, a njegove oči se naglo šire.
Set: Kako ti je dobro? Treseš se, a pritom ti čelo gori!?
Sa višim tonom prelazio je rukama preko mog lica.. 'Abbie, Abbie!'.. Vikao je izgleda njegovu devojku, čije ime do sada nisam znala.. Okrećem se i vidim devojku koja istrčava iz kuhinje i sa iznenađenim izrazom lica prilazi nama.
Abbie: Šta..?
Set: Nije joj dobro, pogledaj je. Pipni joj čelo, mnogo je vruća!
Nije joj ni dopustio da progovori, već joj je odmah objasnio o čemu se radi.. Ona uzima moju ruku i stavlja je sebi uz obraz, a zatim prelazi rukom preko mog lica.
Set: Jel imaš neki lek protiv temperature?
Devojka odmahuje glavom i gleda u mene..
Abbie: Ne, ne smem ništa da joj dajem. Mora u bolnicu!
Ljutiti dečko me je podigao sa sebe i spustio pored na trosed, uhvatio Abbie za ruku i odveo u kuhinju. Na početku ih nisam ni razumela, nisam se ni trudila. I onako mi je dovoljno loše..
Ubrzo tih razgovor prerasta u svađu.
Set: Ne smemo da je vodimo u bolnicu, i sama znaš zašto!
Abbie: Ma dosta mi je tvojih jebenih razloga, neću da mi devojka umre u kući! Jesi čuo? Ako nećeš ti da je vodiš, onda ću ja! Ne pipaj me!
A daj.. Svađaju se zbog mene. Primećujem Abbie kako izlazi iz kuhinje, a za njom i Set koji je povlači za ruku i nešto joj govori. Na kraju čujem samo ''Izvini'', a zatim započinju poljubac. Neprijatno mi je.. Okrećem glavu na stranu i prisećam se Harrya i mene. Okej, nije fer. Plače mi se, ali suza nema. Presušila sam od onoliko plakanja. Osetila sam nečiju ruku na mom ramenu i odmah okrenula glavu. Bila je to Abbie.
Abbie: Hajde dušo, vodimo te u bolnicu. Možeš da ustaneš?
Polako me hvata za ruku, a ja odmahujem glavom.. Ne mogu, iscrpljena sam. Ona pritom zove Seta, koji dolazi i podiže me u naručje upućujući se prema vratima..
Ja: M-moram da se presvučem.
Set klima glavom i ulazi u moju sobu u kojoj sam sinoć pokušavala da zaspim. Zatičem svoj šorc i majicu na krevetu složene i pored kreveta bele starke. Abbie je ušla zajedno sa mnom a Set je čekao ispred.
Abbie: Daj da ti pomognem.
Pažljivo je uhvatila svoju spavaćicu i polako je svukla preko moje glave. Dobro je da sam imala brus.. Uzela je majicu i prevukla je preko moje glave, a zatim uzela šorc i nekako navukla na moje noge. Zatim sam ja ustala i navukla šorc. Ponovo sam sela na krevet osećajući još veći umor nego malo pre. Primećujem da je Abbie nešto tražila po fiokama u ormaru, a zatim mi donosi par nazuvica da ne obuvam starke na bosu nogu. Nekako to uspevam sama uz malo njene pomoći. Ona zatim zove Seta i izlazimo iz kuće..
