'Story Of My Life'
19. Deo.
Sama u sobi, između četiri zida tražila sam odgovor na sva pitanja. Ali ih nisam imala. Očekivala sam da će dotični/na da prestane sa kucanjem i da ode, ali se to na neki način nije događalo. Iznervirano sam ustala, otvorivši vrata upornom davežu. Nathan. Trebala sam da znam.
Nathan: Hej.
Podigao je ruku, spustivši glavu na okvir od vrata. Šta mu je sad?
Ja: Hej?
Nakrivila sam glavu, što je sa njegove strane izazvalo krivi smešak. Nije ni blizu onome koji Harry napravi. Šta nije u redu sa mnom? Neprestano razmišljam o onom gadu koga mrzim. Pomerila sam vrata i pokazala mu rukom da uđe u sobu. brzo je ušao i seo na krevet.
Nathan: Slušaj, ja..
Sela sam pored njega i gledala prema belim vratima. Naslonila sam ruke na kolena i gledala u njega. Glava mu je bila spuštena, očito nešto pokušava da mi kaže. Ali, ne zna kako..
Ja: Slobodno reci.
Stavila sam ruku na njegovo koleno, na šta se on trgnuo i pogledao u mene. Izgledao je kao da je posle velike suše, pala kiša na njega i nekim čudom ga udario grom.
Nathan: J-ja moram.. d-da idem kući.. Vidimo se!
Samo je ustao sa kreveta i izleteo napolje. Šta mu bi? Verovatno kada me je video, uplašio se jadnik. Pa šta da se radi. Trebala bih malo izaći iz stana..
Svoj odraz u velikom ogledalu, kvario mi je raspoloženje. Kosa mi je bila sva zamršena, izgledalo je kao da je nisam češljala nedelju dana, a odeća.. Nista posebno. Pored toga što nikada nisam vodila mnogo računa o svom izgledu kao moja sestra i mama, izašla sam iz stana. Hodala sam po ulicama Londona bez ikakvog cilja. Imala sam jedan- da pronađem odgovore, ali sam ih samo mogla dobiti od Harryja, a njemu nema šanse da ću se obratiti. Nikome se nisam javila, isključila sam telefon i ne želim se vraćati kući. Odlučila sam da prošetam do mog fakulteta. Kada sam došla tamo pored škole bio je veliki park sa terenima za odbojku, košarku i fudbal. Kao da nije bio raspust. Jedna grupa devojaka, igrale su odbojku na terenu, a druga drupa devojaka je sedela za nekim stolom i verovatno tračarile o nečemu kao što uvek i rade. Naravno, nisam jedna od njih. Bilo je tu i momaka koji su igrali fudbal i košarku, ali i nekih koji su zavodili devojke i ljubili sa njima. Tada su mi prišle dve nasmejane i vrlo lepe devojke.
Xx: Hej! Ti si nova ovde?
Ja: Um da, jesam.
Xx: Jao super! Ja sam Peyton a ovo je moja drugarica Haley.
Pokazala mi je prstom na devojku pored nje i pružila mi ruku. Vidi se da su pozitivne. Ja to nikada nisam mogla da budem.. Stalno pokušavam. Pre sam mislila ako ću izaći iz kuće nasmejana i otići u školu, da mi se raspoloženje neće promeniti. Ali uvek se nešto desi. Ili me nafurane cure prozivaju bez razloga ili dobijem lošu ocenu. Kada me neko proziva bez razloga, dođe mi da skočim na nju/njega i raščupam ga kao kokošku. Uzvratila sam osmeh i rukovala se sa Haley.
Ja: Ja sam Nika, drago mi je.
Peyton i Haley: I nama!
Peyton: Dođi ovamo na klupu da se bolje upoznamo!
Povukla me za ruku i ja sam krenula za njom. Bile su vrlo druželjubive. Peyton je imala kratku, kovrdzavu, plavu kosu i zelene oči. A Haley dugu braon kosu sa svetlijim pramenovima i braon oči. Kod Haley mi se najviše svideo njen prelepi osmeh. Nije bio onaj lažan kao kod većine devojaka, već nekako poseban i iskren. Dugo smo sedele i pričale o stvarima iz života. Mnogo su mi se svidele. Dale su mi adresu od njihovog stana i ubrzo otišle. Žive zajedno u stanu. Sedela sam na toj istoj klupi i gledala momke što su igrali fudbal. Kada sam ustala sa klupe, fudbalska lopta se dokotrljala do mene i udarila u moje noge. Do mene je dotrčao zadihani i veoma oznojeni dečko. Hm baš je hot.
Xx: Hej, može lopta?
U momentu sam se izgubila. Bio je tako, tako, tako prelep! Imao je plavu kosu i zelene oči. Zar svi u Londonu imaju zelene oči? Ma to više nije ni bitno! Sa svojim zavodničkim osmehom je gledao u mene. Kao neka budala sam samo gledala u njega. Malo je falilo da se izblamiram ali sam došla sebi, sagela se, uzela i dala mu loptu. Bilo me toliko sramota, ko zna šta će pomisliti! Da sam luda? To sigurno.
Xx: Hvala ti!
Izgovorio je to sa osmehom, okrenuo se i otrčao kod ostalih. Nastavili su da igraju fudbal a ja sam odmah krenula prema izlazu fakulteta. Bilo je veoma kasno, polako je padao mrak pa sam krenula nazad u stan. Stan je bio veoma udaljen od fakulteta, tražila neki taxi. Ali nikoga nije bilo. Ni jedan auto nije prolazio. Pomalo me hvatao strah. Ulicu su samo osvetljavala ulična svetla. Tada se iza mene začuo auto. Okrenula sam se i potrčala prema autu. Mislila sam da me može odvesti kući. Bila su zatamljena stakla i ništa se nije videlo unutra. Otvorila su se vrata i iz auta je izašao kovrdzavi dečko sa osmehom na licu. Bojim se da to nije bio onaj koji je danas imala Haley.
Xx: Hvala Bogu da sam te našao!
Pomislila sam na trenutak da je Harry, ali ipak nije. Prebrzo mi se približavao, a ja se udaljavala od njega. Bio je Harryevih godina, predpostavljam.
Ja: Ko si ti?
Noge su mi drhtale i jedva sam pričala.Izgledao je kao neki vampir, u mraku, pognute glave. Lice mu je skroz bilo mračno. Polako se kretao prema meni, a ja sam išla u nazad.
Xx: Šta ti je? Hajde, uđi u auto pa da te vratim Harryu.
Ja: Ma ne idem nigde sa tobom! Čoveče pa ne znam ni ko si. Kako znaš Harrya?
Xx: Nije bitno srećo, stari prijatelji.
Namignuo mi je, izvadio nož iz dzepa i počeo da trči prema meni. Čekaj.. Šta koji đavo? Imao je nož? Harry u šta si me uvalio?! Okrenula sam se i trčala onoliko brzo koliko sam mogla. Čula sam korake iza sebe i nastavila da trčim, nisam se okretala. Ubrzo se pored mene zaustavio jedan auto i samo sam čula 'Požuri' i prešla na drugu stranu kako bih ušla u auto. Stavila sam ruke preko glave. Nisam uopšte pogledala ko je u autu. Otvorio mi je prozor. Sklonila sam ruke i polako pogledala prema vozačevom mestu i.. Ne mogu da verujem!! Pored mene je sedeo zabrinuti plavokosi dečko od danas! Mislim da ću umreti!
Xx: Hej ovaj, jesi dobro?
Stavio je slobodnu ruku na moje rame, koje je istog momenta zavibriralo.
Ja: Valjda. Hvala ti.
Xx: Ma ništa. Ko je ono uopšte bio?
Okretao se i gledao pozadi, iza nas..
Ja: Bilo bi dobro da i ja znam..
Xx: Oh znači da ne pitam više ništa. Ja sam Lucas Scott, drago mi je.
Ja: Nika James, takođe!
'Ček 'ček, jel on to upravo rekao 'Scott'? To mi zvuči poznato. Nasmejao se i pokazao mi svoje blistavo bele zube.
Lucas: Pa Nika, gde živiš? Hoćeš da te odvezem kući ili da budemo još ovde?
Odmahnula sam glavom, a on mei dalje gledao sa osmehom.
Ja: Ipak kući.
Dala sam mu adresu. Dok smo se vozili, pričali smo najviše o školi. Izgleda da ćemo ići u istu školu i iste časove. Makar sam stekla par prijatelja. Posle nekoliko minuta, zaustavio je auto.
Lucas: Drago mi je što smo se upoznali.
Jednu ruku je i dalje držao na volanu a drugu na mom sedištu. Bio je prelep, lepši je iz blizine.
Ja: I meni. Hvala ti za sve.
Lucas: Ma ništa lepotice.
Nageo se i poljubio me u obraz. Namignuo mi je, a ja sam izašla iz auta i uputila se prema stanu. Bio je tako savršen! Pa on nije tražio moj broj, a nisam ni ja njegov! Nika glupačo! Udarala sam se po glavi i ušla u stan. Stavila sam ruke preko očiju i uzdahnula. Kada sam sklonila ruke sa lica, ispred sebe sam videla momke iz 1D-a pa i Harryja, Atinu i Miu. Svi su me gledali zabrinuto.
Atina: Pa gde si ti ceo dan? Da li si normalna? Samo da znaš koliko smo se uplašili!!
Ja: Molim te samo se nemoj derati! Ne troši reči, ostavi ih za sutra a ja idem sad da spavam.
Uputila sam se prema hodniku koji vodi do ostalih soba i kupatila.
Mia: Zar nam nećeš reći ni gde si bila ceo dan?
Okrenula sam se prema njima, stavila ruke na kukove i objasnila im detalj šta bi trebali da znaju.
Ja: Šetala sam po Londonu, išla do fakulteta, upoznala nove prijateljice i jednog savršenog dečka. Jel dovoljno?
Pri izgovoru 'savršenog' pogledala sam u Harryja koji je odjednom skočio iz fotelje. Drago mi je.
Mia: Savršenog kažeš? Kada hoćeš da mi ispričaš sve šta je bilo? Sada ili odmah? Uzbuđeno je došla do mene i uhvatila me za ruku. Ja sam je nekako izvukla, okrenula joj leđa i krenula ka sobi.
Ja: Laku noć svima.
Ostali: Laku noć!
Mia: Jesi tražila broj?
Samo što sam povukla bravu, ona se javlja.
Ja: Ne nisam.
Ušla sam u sobu, uzela helanke i majicu u kojima obično spavam i prošla sa druge strane kreveta. Uzela sam iPhone koji je bio ugašen ceo dan, i upalila ga. Mnogo propuštenih poziva i poruka je krasio moj ekran. Pozive nisam htela ni da gledam, već sam ušla u poruke. Većina poruka je bila od Atine i Mie ali sam primetila i dve sa nepoznatog broja. Verovatno Brooke. Ušla sam u prvu poruku i pisalo je 'Nemoj se zamarati sa pitanjima koje imaš u glavi, odgovore možeš samo dobiti od Harrya'. Uf pa to sam znala i bez tebe, i druga poruka 'Harryev stari prijatelj se uputio prema tebi, bolje bi ti bilo da što pre pobegneš odatle!'. Sad si me upozorila, baš lepo! Bože, pa ona je meni to poslala u vreme kad je onaj manijak došao po mene. A meni glupači je bio ugašen telefon. Ostavila sam telefon na sto pored kreveta i počela da skidam farmerke koje su bile na meni. Tada se začulo otvaranje vrata. Kada sam se okrenula, naslonjen na vrata kovrdzavi dečko me je odmeravao od glave do pete. Šta sad on hoće?
Ja: Izađi! Presvlačim se.
Nastavio je da gleda u mene, a ja sam brzo obukla helanke i ustala sa kreveta.
Ja: Hoćeš izaći?
Odmahnuo je glavom. Prošla sam sa druge strane kreveta. Tada se on naglo odmakao od vrata, približio meni i šapnuo mi na uho.
Harry: A zašto se prosto nebi igrali?
Igrali? Ma šta je njemu? Odmakla sam se od njega i zbunjeno ga pogledala.
Ja: K-kako to misliš?
Harry: Pa onoga što nismo stigli prošli put. Ko ti je bio onaj?
On je totalno poludeo! On je opterećen!
Ja: Ma šta je sa tobom? Imam pravo da idem sa kim god hoću, a sigurno ne sa nekim manijakom koji me prisiljava da uđem u auto, jer je tvoj stari prijatelj i to sa nožem! Pa molim te! Razmisli nekad o nečemu. I neću ti reći ko je ono bio!
Još više mi se približavao sve dok me nije oborio na krevet.
Harry: Ovo ti više neće trebati.
Uhvatio je moje helanke i počeo svlačiti na dole. Od svega toga što sam rekla on mi to prosto sve iskulirao. Koji je njegov problem? Sada bih vrištala ali mi njegova ruka to ne dopušta.
Evo ga 19. Deo.
Nadam se da vam se sviđa i izvinite zbog grešaka. Za 2 dana idem na more, tako da ću verovatno u ponedeljak postaviti 20. deo, pa 21. tek negde oko 23. jula kada budem dosla. Vote i komentarišite obavezno! Hvala svima koji čitate! Ly <3
