'Story Of My Life'
7. Deo
Xx: Zaboravio si me u Londonu, Harry.
Ko je sad ona? Prvo novinari pa sad i ona! Pogledala sam u Harryja koji je još uvek držao moju ruku, sa pomalo otvorenim ustima i zbunjenim izrazom lica, gledao u nju. Stislula sam mu ruku malo jače, ali nije reagovao. Promrmljala sam tiho 'Harry?'. Pogledala sam u ostale iza nas.
Ja: Šta se dešava? Ko je ona?
Upitala sam ih dosta tiše. Od svih njih samo me Niall pogledao, uhvatio mi ruku i povukao me u hodnik hotela.
Niall: Ej.. um.. Ovaj, mislim da bi trebala otići.
Ja: Zašto Niall? Ko je ona?
Ćutao je i gledao u mene. Nisam znala šta da mu kažem više. Ko je sad pa ona?
Ja: Hoćeš mi više odgovoriti?
Samo je uzdahnuo i prebacio svoj pogled na pod.
Niall: Ma to je..
Xx: Ne, Harry!!
Nisam sačekala ni sekunde, odmah sam uletela u sobu i videla Harryja kako ljubi tu devojku. Sta se dešava? Prvo meni priča kako je zaljubljen ili šta već, ni ja ga ne razumem. A posle se ljubi sa nekom devojkom, stvarno nije u redu! Nije morao da me laže! A ja se kao poslednja budala ponadala da će nešto zaista biti izmedju nas. Kako je ona imala ljuč od njegove sobe uopšte?
Ja: Harry..
Naslonila sam se na vrata, i kada je pogledao u mene oči su mi se ispunile suzama. Ona devojka se samo smejala i gledala u mene, sa pomalo razmazanim sjajom oko usana. Svi su gledali u mene, a ja sam samo ispustila nekoliko suza i odmah istrčala iz sobe. Čula sam kako su me Louis i Niall vikali, ali se nisam okretala. U glavi mi se stalno vraćala slika Harryja i te.. šta god da je! Pogled mi je bio zaključan za lift koji se polako zatvarao. Čula sam nekoliko koraka iza sebe, i trčala sam još brže. Kada sam zaustavila zatvaranje lifta, uletela sam u njega padajući na hladan pod. Stisla sam dugme za prizemlje, skupila noge i obmotala ruke oko njih. Kada su se vrata od lifta zatvorila, počela sam još više da plačem. Nije moralo onako da se desi! Nije morao da me laže! Nije morao da je poljubi ispred mojih očiju! Čula sam razne priče kako je ženskaroš, ali nikada nisam razmišljala da se to meni može dogoditi! Kada se lift napokon zaustavio, ustala sam i pogledala u veliko ogledalo iza sebe. Pa nije se ni primećivalo da sam plakala. Natečene i crvene oči. Kao da će to neko primetiti. Vrata su se otvorila i videla sam nezainteresovanu devojku, koja je sedela na svom mestu i radila svoj posao. Sve dok mene nije ugledala, delovala je nezainteresovano. Kada sam prošla pored nje i da otvorim vrata, začula se baš ta ''nezainteresovana'' devojka.
Xx: Jeste li dobro gospođiće?
Delovala je druželjubivo ali isto toliko i veoma radoznala.
Ja: Da, hvala na pitanju. Sada bih trebala krenuti, oprosti.
Xx: Sačekaj! Želim da razgovaramo, možda ti mogu pomoći.
Nasmešila se i namignula mi.
Xx: Ali i trebala bi malo da se umiješ, predpostavljam da si plakala.
Ipak se videlo da sam plakala! Pokazala je svojim dugim prstima na vrata iza sebe.
Ja: Okej, hvala!
Samo sam odglumila lažan smešak i otišla u prostoriju iza nje. Nije bilo svetla pa sam ostavila vrata malo otvorena. Kada sam se umila, čula sam nečije korake ispred. Pogledala sam u mali otvor izmedju vrata i videla Nialla, koji je uzdihano gledao u devojku koja je sedela na svojoj stolici.
Xx: Da li vam treba nešto, gospodine?
Niall: Ovaj, pa da treba mi! Da li si videla..
Xx: Uplakanu, plavokošu devojku sa crvenim i nateklim očima?
Niall: Ohh, pa da!
Xx: Sačekaj da razmislim! Oo da, jesam!
Zvučala je pomalo drsko, odgovarajući mu. On je samo nakrivio glavu, jedva dolazeći do daha.
Niall: Oprosti ali, da li znaš kuda je krenula?
Xx: Pa šta sam ja vama ovde? FBI? Kako ja mogu da znam gde je otišla ta devojka.?
Niall: Joj Božee! Pa šta ću sad da radim?
Okrenuo je ledja toj devojci i pogledao ka vratima.
Xx: Pa zašto je jednostavno ne nazoveš?
Niall: Pa gore u sobi mi je broj..
Xx: Pa idi po njega, Božee!
Nije ni pogledao u nju, samo je utrčao u jedan slobodan lift.
Ja: Isključila sam mobilni..
Xx: Dobro je..
Ja: Oprosti, ali nismo se ni upoznale. Ja sam Nika, drago mi je.
Pružila sam joj ruku i nasmešila se. Ona je isto uradila pa mi odgovorila.
Xx: Ja sam Aleksandra, takođe. Možeš me zvati Alex.
Ja: Okej, hvala ti za ono malo pre.
Alex: Ma ništa. Ovaj, mogla bih ti dati neke informacije u vezi one devojke.. jer predpostavljam da si zbog nje plakala.
Ja: Pa da, jesam..
Spustila sam glavu i sela na stolicu pored nje. Uzela je jednu poveću svesku i počela nešto da traži u njoj.
Alex: Samo da nadjem, izvini.. Ovde sam sve zapisala, jer sam i mislila da će ovako biti.
Ja: Šta će ovako biti?
Zbunjeno sam napravila neki izraz lica, gledajući u nju.
Alex: Pa Kendall došla, ti odlaziš i plačeš.
Ja: Ko je Kendall?
Alex: Nisi prepoznala Kendall Jenner? Oh, pa dobro nisam ni je dok mi nije rekla ime i prezime.
Ja: Ona je sa Harryjem?
Alex: Da, već duže vreme. Živela je sa njim u stanu u Londonu.
Harry je sa njom? Aa šta će onda biti sa mnom? Ako je već duže vreme sa njom, i ako se malo pre ljubio sa njom onda je još uvek voli, a ja nebi trebala da im smetam. Polako sam ustala sa stolice, udaljavajuci se od Alex.
Ja: Izvini ali sada bih morala da krenem..
Kada sam se okrenula da otvorim vrata, zazvonio mi je telefon. Valjda sam ga ugasila, ili sam bar tako mislila.. Nisam znala čij je broj ali sam se javila..
#Ja: H-halo?
#Zayn: Eej gde si ti? Mnogo se brinemo.
#Ja: Dobro sam, ali nebi trebali da ostanemo u kontaktu više. Vi ste savršeni momci i sve ali mislim da nebi trebali..
#Zayn: Ali šta se desilo?
#Ja: Izvini Zayn, izvini se i ostalima u moje ime ali morala bih da prekinem. Izbriši moj broj.. I samo da znaš da te moja sestra voli više od života, pa pošto si slobodan mogao bi da pokušaš. Ćao.
Pre nego što je uspeo da započne bilo šta, isključila telefon ali sad stvarno. Što sam brže mogla, izletela sam na ulicu i zaustavila prvi taksi. Dala sam mu adresu i krenuli smo.. Naslonila sam glavu na prozor, ponovo sam razmišljala o Hazzi i ponovo su mi oči bile pune suza. Nikada nisam volela da plačem ali sad.. Taksi se naglo zaustavio, pogledala sam kroz prozor i videla da sam stigla na to mesto i platila vozaču. Kada sam izašla iz auta bio je mrak, ali je bilo isto tako prelepo kao i danas kada sam bila sa Harryjem. Stala sam na ono mesto na mostu gde smo danas stajali, i gledala u nebo. Oko mene nije bilo nikoga, to me je pomalo plašilo. Čula sam tihe korake iza sebe, naglo sam se okrenula i videla..
Eto ga 7. deo priče.
Nadam se da vam se sviđa i izvinite ako ima gresaka. Hvala svima koji citate! Vote i komentarisite obavezno! <3
