Secrets

19.dio

IAN P.O.V

Zazvonio mi je mobitel. Izvadio sam crni mobitel iz džepa. Pogledao sam u ekran. Namrštio sam se. Zašto me on zove? Vidjeli smo se samo jednom, a i to smo se samo pozdravili. "Halo?" Javio sam se.

"Bok, Ian. Imamo jedan problem..." Zastao je. Ovo ne zvuči dobro. Samo se nadam da je Zoey dobro.

"Kakav problem?"

"Pa, kako da ti kažem... Zoey je jučer poludila i oči su joj postale crne, a onda je nestala i više se nije vratila."

"Molim? Kako je mogla nestati? I kako su joj oči mogle postati crne?" Uzdahnuo je.

"A šta ja znam? Došla je do nas i bila je jako ljuta, a oči su joj bile crne. I zapravo nije nestala nego je rekla da mora otići negdje gdje će biti sama i da će se vratiti, ali problem je što se nije vratila pa smo se zabrinuli da joj se nije nešto dogodilo." O Isuse. Koliko on može pričati? Ništa ne mogu napraviti bez mene. Nadam se da je Zoey dobro jer ako nije bolje im je da me se čuvaju.

"Samo da znaš, mogu ti čuti misli."

"Znam." Zastao sam. "Dolazim za minutu." Poklopio sam. Spremio sam mobitel u džep i zažmirio sam. Uskoro sam stajao na vlažnoj travi. Otvorio sam oči. Nalazio sam se ispred dvorca. Došao sam do one "nevidljive ograde" i rekao sam lozinku. Hvala Bogu da je nisu promijenili. Na ulazu u dvorac je stajao Zayn.

"Hvala ti što si došao. Jako smo zabrinuti. Od jučer ju nismo vidjeli." Nasmiješio sam se. Izgledao je jako smiješno. Stalno je mahao rukama i neprestano je pričao.

"Dobro, smiri se. Naći ćemo je. Probat ću je nazvati." Izvadio sam mobitel, a Zayn je odmahnuo glavom. Pogledao sam ga zbunjeno.

"Zar misliš da ju nisam probao nazvati?" Preokrenuo sam očima. Utipkao sam njezin broj. Ubrzo mi se javio muški glas. "Halo?" Odmah sam shvatio tko je to. Prepoznao bih taj odvratni glas svugdje. Pogledao sam Zayna. Nervozno se igrao sa prstima i gledao je u mene.

"Kretenu, kog vraga ti radiš na njenom mobitelu." Viknuo sam. Čuo sam kako se smije. Nadam se da joj nije nešto napravio.

"Ian, ma opusti se. Šta se odmah dereš. Evo ti Zoey pa ti razgovaraj s njom." Nešto tu ne valja. Gad joj sigurno nešto napravio.

"Halo?" Napokon sam čuo Zoeyin glas. Opet sam pogledao Zayna i klimnuo sam glavom. Izgleda da je shvatio što hoću reći jer je došao bliže meni.

"Zo? O hvala Bogu. Ne znaš koliko smo bili zabrinuti. Šta radiš kod onog idiota? Reci mi gdje si i doći ćemo po tebe."

"Tko si ti? I molim te ne govori da je Charles idiot. I kako imaš moj broj?" Zbunjeno sam pogledao Zayna. Htio sam joj nešto reći, ali mi je prekinula. Spremio sam mobitel u džep.

"Što je bilo? Gdje je Zoey?" Ne. Nije moguće. Izbrisao joj je pamćenje. Ali kako zaboga? Trebala mu je neka jaka vještica. Nije moguće. Ne. Moja Zo. Mislio sam da neću morati ovo raditi.

"Zayn, moramo odmah naći dvije jake vještice. Moramo napraviti jedan obred." Pogledao je oko sebe, a onda je viknuo Lucasovo ime. Uskoro je došao do nas.

"Gospodaru." Naklonio mu se. "Ian." Pozdravio me. Klimnuo sam glavom.
"Što se dogodilo?" Upitao nas je. Bolje da pita što se nije dogodilo. Charles je Zoey izbrisao pamćenje i po onom što mi je Zayn rekao u Zoey su se probudili Guni. To su demoni koji žive u vješticama i kada su vještice jako ljute oni izađu van i to nikada ne završi dobro.

"Zoey je u velikoj opasnosti. Moramo odmah napraviti obred kojim ćemo pronaći Zoey, a onda ju moramo uzeti sa sobom. Izgleda da joj je Charles izbrisao pamćenje i bojim se da bi ju mogao okrenuti protiv nas." Zabrinuto su me gledali. I ja sam zabrinut, ali ne volim pokazivati svoje osjećaje. Sada je najvažnije da spasimo Zoey i da bude dobro.