Secrets

38.dio

HARRY P.O.V.

"Harry." Tiho je rekla. "Molim te, nemoj mi ga opet oduzeti. Predugo sam bila bez njega. Ne znaš kako je to. Ne znaš kako boli kada izgubiš nekoga."

Podignula se sa kreveta. Pogledao sam ju. Charles je došao do nje. Čvrsto ju je primio za ruku. Jedna suza mi je skliznula niz obraz, ali sam ju brzo obrisao. Klimnuo sam glavom.

"Vjeruj mi, znam kako je to kada izgubiš nekoga koga voliš više od sebe. Ta bol je neizdrživa. Svakim danom je sve veća i veća i nikada ne prestaje. Kažu da vrijeme liječi sve rane, ali to nije istina. Možda nakon nekog vremena, manje mislimo na osobu koju smo izgubili, ali bol nikada ne prestaje. Ta praznina u nama nikada neće nestati."

Pogledala me je. Zatvorila je oči, a onda je klimnula glavom.

"Da, vidim. Zoey je umrla par puta, ali uvijek ti se vraća." Rekla je. Pogledala je u Charlesa.

"Ako sada vratite Zoey i Charlesa, više ga nikada neću vidjeti. Ovo nam je zadnji prijelaz. Kraj proročanstva."

Namrštio sam se. Još uvijek ne razumijem taj njihov prijelaz, ali to sada nije ni bitno.

Okrenuo sam se prema blizankama. Klimnule su glavom. Došle su do mene. Opet sam pogledao Zoey.

"Žao mi je." Rekao sam. "Ali ovo moram napraviti. Vi ste mi oduzeli Zoey, a sada ju moram vratiti. Znam da nije pošteno što su vas razdvojili i ubili, ali to ne znači da i vi morate drugima uništavati živote. Zoey je nevina. Ona nema nikakve veze sa vašim ubojstvom."

"Ima." Rekao je Charles. "Ona potječe iz loze Lane. Ta loza nas je ubila. Svi oni su ubojice i moraju za to platiti."

Ljutito sam ih pogledao. Podignuo sam ruku u zrak. Blizanke su klimnule glavom.

"Gen von las perm." Viknule su. Zoey i Charles su pali na krevet. Još uvijek su se držali za ruku.

Primio sam Zoey, a Ian i Zayn su primili Charlesa. Izašli smo iz kolibe. Hodali smo par minuta, a onda smo došli do dvorca.

Utvrdili smo da je bolje da sada odemo pješke do dvorca, jer ionako nije daleko.

Pogledao sam Zoey. Čvrsto sam ju držao. "Oprosti mi, ljubavi, ali ovo je bio jedini način." Šapnuo sam joj na uho.

Došli smo do dvorca. Ušli smo unutra. Do nas su dotrčali Jack i Jessica. Jack me je pogledao. Klimnuo sam glavom.

"Dobro je." Rekao sam. "Morali smo ju uspavati, ali će se probuditi uskoro. Ne brinite."

"Moramo požuriti Harry." Rekla je Jessica zabrinuto. "Imamo još samo par sati do ponoći. Moramo se pripremiti."

Klimnuo sam glavom, a onda smo svi zajedno ušli u salon. Unutra je bila potpuna tišina. Nitko nije ništa pričao.

"Jel netko umro?" Upitao je Zayn sa osmijehom na licu. Mislim da sad nije dobro vrijeme za šalu. Pogledao sam Alex. Ustala se, a onda je došla do nas.

Stavila je ruku na Zoeyino čelo. "Počinje." Rekla je. Zbunjeno sam ju pogledao. "Što poč..."

Stao sam kada sam vidio da je Zoey otvorila oči. Nedugo nakon nje, probudio se i Charles.

"To počinje." Rekla je Alex, a onda je pogledala u Zoey i Charlesa. Zoey je pomalo zbunjeno gledala u nas. Još uvijek sam ju držao, a Charles je otrčao do vrata. Pokušao ih je otvoriti, ali su bila zaključana. Ne misli valjda da bi ga pustili nakon svega što smo napravili?

Sjeo je na pod. Rukama je obgrlio koljena, a onda nas je pogledao.

"Zašto?" Viknuo je. "Zašto nas ne ostavite na miru? Zar niste napravili dovoljno? Ubili ste nas. Zar vam to nije dosta."