Secrets

26. dio

Ušli smo u mračan i hladan podrum. Pogledala sam oko sebe. Podrum je bio prazan. Unutra nije bilo nikoga.

"Prokletstvo. Opet nas je prevario." Zayn je promrmljao. Hodala sam kroz hodnike. Odmahnula sam glavom.

"Nije nas prevario. Netko je ovdje bio." Rekla sam mu dok smo hodali kroz hodnike. Ovdje je netko bio, u to sam sigurna. Prolazili smo kraj nekakvih kaveza. Zar je istina ono što nam je Kilon rekao? Zar je Sasha stvarno ovdje držala bića?

"Zayn, pogledaj ovo." Pokazala sam mu natpis iznad hodnika. Pisalo je "vještice".

U sljedećem hodniku je bio natpis "vukodlaci". Kakav monstrum moraš biti da to napraviš. Ako je istina to što je Kilon rekao, Sasha i ostali iz vrhovnog suda, koji su joj pomagali, će biti osuđeni na smrt.

"Zašto su se baš sada premjestili?" Upitao je Zayn. "Možda im je..."

"Tiho." Rekla sam mu. Čula sam korake koji su se približavali. "Dođi ovdje." Rekla sam mu, a onda smo se sakrili iza zida.

U podrum je ušlo neko malo biće.

"Vilenjak." Zayn je promrmljao. "Ne volim ih. Možda su mali, ali su zato jako zli. S njima se ne treba igrati." Tiho je rekao.

Vilenjak je došao do jednog kaveza. Otključao ga je, a onda je ušao unutra. Ubrzo je izašao držeći u ruci nekakvu knjigu.

"Možda bi ga trebali pratiti?"  Odmahnuo je glavom. Vilenjak je iz torbe koju je držao na ramenu izvadio nekakav prah, a onda ga je bacio u zrak. Nešto je rekao, a onda je nestao.

"Vidiš? Njih je ne moguće pratiti. Stalno koriste taj prah jer ih onda ne možemo pratiti."

Zatvorila sam oči. Duboko sam udahnula. Moram se smiriti. Osjećam kako se ona glupača u meni opet budi. Svaki čas bi mogla izaći, a to se ne smije desiti. Ne sada. Sasha me želi zatvoriti kao i ostala bića. Želi me zatvoriti u te kaveze.

Došla sam do kaveza ispred kojeg je maloprije stajao vilenjak.

Prolazila sam kraj tog kaveza. Kako nisam primjetila tu knjigu? To nam je možda bio trag. Ta knjiga je vjerojatno jako bitna jer su se vratili po nju.

Lupila sam šakom u zid. Prije godinu dana bi me ruka užasno boljela, ali sada više ne osjećam ništa. Ja sam čudovište, baš kao i Sasha. Ista sam kao i ona. Ona je zatvarala bića, a ja sam ih ubijala.

Osjetila sam nečiju ruku na ramenu. "Z, ti nisi čudovište. Ti nisi kao Sasha. Da, ubila si onu obitelj, ali to je napravila zla Zoey."

Nasmiješila sam se. Stalno to ponavljaju, a meni se više ne da objašnjavati. Ta "zla Zoey", sam ja. To je moja loša strana.

"Z, ti stalno ponavljaš da si to ti, ali ti si izabrala dobro. Ti nisi loša!"

Viknuo je. Zatvorila sam oči. "Dobro, sada mi se ne da raspravljati s tobom. Imamo većih problema. Moramo se vratiti u dvorac. Što ako se opet netko vrati i nađe nas ovdje?"

Klimnuo je glavom. Ruke je stavio u džep, a onda se okrenuo prema meni.
"Ali o ovome ćemo još razgovarati." Rekao je, a onda je izašao van.

Naravno da hoćemo. On je jako tvrdoglav, baš kao i ja.

Izašla sam iz podruma. Zayn me je čekao vani. Bio je naslonjen na drvo, ruke je još uvijek držao u džepovima.

Došla sam do njega. Sjela sam na klupu koja je bila kraj drveta. Uzdahnula sam.

Okrenuo se prema meni. "Uhvatit ćemo ju, Z. Ne moraš se brinuti."

Klimnula sam glavom. Pogledala sam. Rukom je prošao kroz kosu. To uvijek radi kada je uplašen ili nervozan. Pokušava glumiti, ali ga dobro poznajem. I on je uplašen.