Neuspela misija

2. Prošlost

Prošlost

- Mama ja hoću da me za rođendan vodite u zoološki vrt! Hoću! - curica je inatljivo stajala pored roditelja prekrštenih ruku zahtevajući da joj ispune rođendansku želju.

- Lejla, sine, znaš da ne možemo. Već smo ti objasnili. - majka uzdahne po ko zna koji put tog dana i vrteći glavom odbija opet devojčicu.

- Mama ali ja stvarno hoću, tamo ima puno lavova i možda je tamo i kralj džungle a ja bih da ga upoznam. Videla sam ga u crtaću sigurno ću ga prepoznati. - devojčica tamne loknaste kose uporno navaljuje.

- Mazo, može li bilo šta drugo? Šta god želiš?

- Ne i ne!!! Ja hoću rekla sam vam. - lupi svojom nogicom o pod i namršti se.

- Lejla dosta!!! Tvoja majka ti je objasnila i ne je ne. Jednog dana kada porasteš shvatićeš šta smo ti pričali. Do tada slušaš majku bez pogovora. Idi u svoju sobu, hajde. - otac iznerviran njenim navaljivanjem blago lupi šakom o sto na šta devojčica poskoči.

- Ali ja tata stv...

- Lejla rekao sam ti nešto. U sobu. Odmah! - curica je otrčala uz stepenice plačući.

- Ivane, ona je malo dete ne razume ništa od ovoga, samo se ljuti na nas. Sve smo joj zabranili. - majka je pokušala blago da odobrovolji svog muža.

- Sofia, draga, znam. I veruj mi da mi je strašno žao i muka mi je ali tako je najbolje. U opasnosti smo. I to ne kao do sada, ovo sad je zaista ozbiljno. Ljudi koji su provalili u naš bezbednosni sistem nisu obični kriminalci. Pričamo o eliti, o samom kremu podzemlja. Čim su uspeli neopaženo da udju u naše redove jasno ti je da nisu ni neuki ni glupi. - Ivan Ivanovič polako objasnjava svojoj ženi po ko zna koji put da su u opasnosti ali ona kao da ga ne shvata ozbiljno.

- Uredu znam, ali zbog čega su onda ostavili tvoju sliku? Upozorenje jeste, to razumem ali mogli su bilo šta drugo.

- Iskreno, da bih ja shvatio da mi se bliži kraj. Ali nemoj se brinuti, rešavamo to i čuvaju nas. - ne mora da zna da su na slici bile i ona i Lejla. Jasno upozorenje.

- Dobro Ivane, kako ti kažeš tako će i biti. Iskreno se nadam da nas dete neće mrzeti jednog dana zbog očajnog detinjstva...

- Dobro Sofia, shvatam. Znala si čime se bavim, čemu sada sve ovo? - počinje opasno da ga ljuti. Kao da do sad nije imao problema sa određenim isporukama kokaina, još se i neki samoprozvani kralj podzemlja naneračio na njega i njegovu porodicu.

- Idem u dvorište sa Lejlom. - žena nezadovoljno frknu nosem i napusti muža. Bilo joj je dosta svega. Znala je ona ko je Ivan Ivanovič ali se uvek potajno nadala da to nikada neće uticati na njihov porodični život. Kako se zamo prevarila.

Prelep sunčan dan nadvio se nad Moskvom. Blagi povetarac pomera tek izniklo prolećno cveće. Devojčica se bezbrižno igra sa psom u dvorištu a njena majka sedi na terasi i pije jutarnju kafu. Ništa ne odaje da će ovaj dan postati katastrofalan i da će izmeniti život petogodišnje curice. Devojčica se saplela o svoja stopala i nezgodno pala.

- Mama, mamaaaaaaa boli me. - vrištala je plakajući.

- Isuse Lejla šta si to uradila. - Sofia je brzo ustala i u dva koraka prišla uplakanoj devojčici koja se držala za ruku.

- Pala sam i udarila ruku, boli meeee.

- Ivane brzo dođi, Lejla je izgleda polomila ruku, moramo u bolnicu.

Ivan Ivanovič je izleteo iz kuće i uzeo devojčicu u naručje. Tročlana porodica se brzo spremila u auto i krenula u bolnicu. Na nešto manje od 500 metara od njihove kuće u njihov auto se iz sve snage zabio crni dzip zatamnjenih stakla. Muškarac u crnom odelu, kratko ošišane kose i sa bubicom u uvetu brzo je izašao iz dzipa i prišao razlupanom automobilu konstatujući smrt žene i muškarca. Odmah je uzeo telefon i pozvao svog nadređenog.