Neuspela misija

4. Eliminisan

Lejla

- Aleksandar Abramovič. - kaže Smit, moj šef, blago klimajući glavom.

- Ko?

- Aleksandar Abramovič. - ponovi mi.

- Smite, jel ti stvarno misliš da ja sve kriminalce znam napamet. Ništa mi to ime ne znači. - iznerviram se jer odugovlači.

- Gospode Lejla, jel stvarno ne znaš o kome ti govorim? Ne pratiš žutu štampu i večite neženje grada Njujorka? - pita me podsmešljivo.

- Gospode Smite zaista ne znam. Da znam ne bih te pitala zar ne? Logično. A i od silnog jurenja kriminalaca i ubijanja njihovih cenjenih dupeta stvarno nemam vremena da čitam koji muškarci su neoženjeni. - ovaj čovek me zajebava. Da baš sam ja tip žene koji se bavi tabloidima.

- Logično, nije logično ovog kurvinog sina ćemo sledećeg sjebati.

- Dobro. Ima li taj kurvin sin neku sliku da znam koga ću koknuti? Ili da otvorim žutu štampu? - pitam ga kezeći se kao da pričamo o vremenu.

- Ima. Doćićemo do slike. Situacija je sledeća. Abramoviča nećeš eliminisati. Ustvari, možda ga i ubiješ ako prvo iskoristimo od njega maksimum koji možemo i dobijemo sve što nam treba. Taj govnar je u Rusiji jedan od najtraženijih ljudi i Rusi ne bi bili presrećni kad bismo ga ubili. Oni ga žele za sebe i zbog toga je nekako nedodirljiv. Oni samo čekaju da Abramovič napravi grešku kako bi ga uhapsili i odveli u Rusiju. Ono što nama od njega treba su informacije. Kada pribavimo to što nam treba, ako sve prođe dobro isporučićemo ga KGB-u i obe strane će biti zadovoljene. - izrecituje mi priču kao da ju je pričao milion puta do sada.

- Jasno. Šta je uradio pa ga oni žele? - ovo mi je sve pomalo nejasno ali hajde videćemo o čemu se tu radi.

- Kao prvo Abramovič je dete iz sirotišta koje je kao tinejdzer došlo u Sjedinjenje države i krenulo da se snalazi. Jako brzo je napredovao i od sitnog dilera postao krupna riba. Nikad ga ne smeš podceniti jer to što je on napravio u podzemlju sa svojih 34 godina nije mala stvar i niko ne napreduje toliko kao on. Njegov domen nije samo uvoz i izvoz droge, kojom snadbeva apsolutno ceo SAD već i prostitucija, belo roblje i po nekim izvorima i trgovina decom. Nije ograničen samo na SAD i Rusiju već i na Evropu. Takođe blisko sarađuje i sa meksičkim kartelom. Šta neko poželi, Abramovič mu ispuni želju koliko god bolesno bilo. Zato je toliko jak ali ima i mnoštvo ljudi koji mu duguju usluge. Uporedo sa tim otvorio je malu agenciju za prodaju i izgradnju nekretnina koja je potpuno legalno napredovala toliko da maltene ako bilo gde u Americi hoćeš da prodaš ili kupiš nešto moraš preko njega. Drži u toj branši potpuni monopol. E sad se verovatno pitaš ako se već zna da barata drogom od malena zašto nije uhapšen itd. Izvori koje imamo, od kojih smo dobili informacije o njemu su nepouzdani. Sve su rekla kazala informacije od sitnih krimosa, korisnika, par prostitutki koje su radile za njega itd. Tobože su to sve glasine ali sigurno je da je od nekud morao da krene. Jer ne postoji nijedan zvanični ilegalni trag o njemu, sve su nagađanja. Neko ko dolazi iz Rusije i bez porodice, toliko daleko od kuće i bez igde ikog i kreće život iz početka nema šta toliko da izgubi. Zato je toliko i opasan. Nadam se da ti je to jasno. On nije ni blizu onih koje si do sada rešavala. Njega se treba plašiti. - završi blago namršten.

- Uredu. Znači najbolje da se ne sretnem sa njim, jer osim što se bavi svačim on je i ubojit?

- Tako je. Ubija i za manje a kamoli da neko pokušava da ukrade nešto od njega. Sada, informacije koje kradeš od njega su od izuzetnog značaja za CIA. Sadrže određene delikatnosti koje nažalost ne mogu da podelim sa tobom ali tiču se svih nas koji radimo ovde. Možda i tebe. Ne znam. Recimo da su one njegova slamka spasa kada postane gusto. Ako bi došle u pogrešne ruke na primer KGB, kolektivno će nas sve sjebati. Ako dođe u podzemlje tek tad smo gotovi. Znači mrzim što ovo govorim ali budućnost svih nas ovde je u tvojim rukama. Niko ne zna za tebe što te čini savršenom osobom. Možeš mu prići kao bilo ko i pokušati nešto da saznaš za razliku od nas po agenciji. Jel to sve jasno? - vidim da se usrao od straha zbog tog Abramoviča ali se trudi to da prikrije.

- Jasno. Kako to misliš da možda ima nešto i o meni? - sad već zbunjena i pomalo uplašena cupkam dok mi Smit ne odgovori.

- Ne znam, ne bi trebalo. Sliku tvoju nema sigurno ali možda je doznao nekako da imamo tajnog agenta koji rešava naše probleme. - Smit malo vrda ali zadovoljile su me ove informacije. Za sad.

- Uredu. Sad je sve jasnije.

- Odlično. Pošto smo osnovu razjasnili, nađi nekoga sa kim ćeš raditi.

- Hvala ali zaista mi nije potrebno. Ti znaš da najbolje radim sama i neka ostane na tome. - malo sutra da ću ovim kretenima dozvoliti da mi se mešaju u posao. Gledam u Smita i vidim da mu nije pravo ali ćuti.

- Dobro, tvoja je zadnja svakako. Izvoli dosije, tu ćeš naći sve što ti treba. - pruža mi debelu fasciklu u kojoj se nalaze informacije o Abramoviču.

- Vidimo se Smit. - krenem ka izlazu ali me on zaustavi.

- I Lejla?

- Da?

- Pamet u glavu curo, ovaj čovek je opasan. - salutira mi vojnički i odem.

Izašla sam iz kancelarije, usput pozdravljajući i gospodina predsednika koji je bio na video pozivu. Ništa mi od ovoga nije jasno, ali moje nije ni da pitam. Prostudiraću temeljno dosije ovog Abramoviča i ukrašću to od njega što se od mene traži. Možda usput i bacim pogled šta je to čega se svi plaše. Čisto iz znatiželje.

Sa tom mišlju sam se odvukla do kuće, napunila sebi đakuzi i sipala čašu vina. Danas mi je 27 rođendan a ja sam potpuno sama. Tako je bilo svih ovih godina tako će biti i u buduće. Pustila sam na mini liniji Stinga i zaronila u kadu. Svake godine na moj rođendan, dođem kući, spremim sebi nešto za jelo i odvalim se od alkohola uz muziku. Prijatelje nemam, tako da nema ko da mi dođe a i bilo bi malo čudno da pozovem gospodina predsednika u goste. Kliberim se ko blesava dok me misli vode prema mom životu i kako je sve prolazno. 27 godina bez muškarca koji bi me dočekao uveče, zagrlio i poljubio za dobrodišlicu. Tako male i beznačajne intimnosti, koje drugi parovi svakodnevno razmenjuju a meni tako daleke i nemoguće. Zamislim se kako bi to izgledalo. Dođem kući pre njega, spremim nešto na brzinu za večeru, jedemo, mazimo se, završimo u krevetu i tako svaki dan. Obično ali i poželjno. Ali opet šta bih mu rekla. - Ej dragi, ja zapravo ne radim u banci, ja sam špijun i ubica, nemam vremena da prošetam sa tobom po parku i ručam sa tvojom majkom pošto moram da uhapsim i ubijem svakog kriminalca na svetu koji je pretnja Americi. Ali to ne menja ništa među nama, jedino što ne mogu da ti rodim dete jer će u tom slučaju ono biti pokretna meta. Volim te, dragi. Frknem isfrustrirano na jedinu istinu u mom životu i prepustim se muzici. Stvarno porodični život nije za mene. Ja sam imala porodicu, majku i oca kojih se ne sećam ali znam da su me voleli i štitili. Pijani vozač kamiona i moja porodica je nestala. Tek tako. Ne bih mogla da podnesem da jednog dana ostavim tako svoje dete i čoveka koga volim. Zato je najbolje da nastavim ovako kao i do sada. Sama i bez igde ikoga.

Kada sam se okupala i napunila baterije, podgrejala sam lazanje u mikrotalasnoj i sela za lap top. - Dobro Abramoviču da vidimo koliko si ti zapravo opasan. Danas ti i ja zajedno slavimo moj rođendan. Dosije o ovom kurvinom sinu je predebeo. Smit se nije šalio kada mi je rekao kolika je moć i oblast delanja ovog Rusa. Ubistva ruskih i američkih zvaničnika, nesrećne okolnosti. Rukovanje sa vođom libanske terorističke grupe, gomila devojaka sumnjivog morala u klubu pored Abramoviča. Ubistvo španskog predsednika, e to je bila vest. Pronađen je na lešu prostitutke iz Ukrajine oboje predozirani kokainom koji je Abramovičev. Slike kontejnera za koje se sumnja da služe za čuvanje dece i žena koje se isporučuju u druge države. Puhnem nezadovoljno i pomalo se sresem. Svega sam se nagledala u životu ali su mi deca oduvek bila slaba tačka. Ovaj čovek je opasan i spreman na sve očigledno. Nije ni čudo što je svima na listi za odstrel.

Napravila sam jadni plan kretanja Abramoviča na osnovu dosijea i od sutra ću pažljivije da ga pratim kako bih saznala njegove tačne rute i napraviću plan upada u njegovu kuću.

Sa idejom koja mi se rodila, legla sam u krevet, još jednom poželela sebi srećan rođendan i zaspala.