Neuspela misija

9. Pečen

Lejla

Prošla su dva dana od kad sam zadnji put videla Abramoviča i imala vrelu scenu sa njim u kolima. Ustvari u klubu pa u kolima. Taj čovek ima direktnu vezu sa mojim međunožjem. Čim pomislim na njega i njegovo telo ovlažim kao neka klinka. Malo je falilo da me pojebe u onim prokletim kolima. Hvala bogu na mojoj samokontroli. Ne znam kako sam usput zaboravila da mi je on neprijatelj kojeg moram da uništim, ali sve o čemu razmišljam su njegove ruke koje me dodiruju i usne koje me ljube kao da mu život od toga zavisi.

Stvarno nisam očekivala da će mi tako brzo prići a još manje nisam očekivala da će me otvoreno dodirivati ispred svih kao tad. Stresem se čudnog osećaja koji prolazi kroz mene i krenem da se spremam za posao. Obukla sam obične uske farmerke koje mi ističu guzu i crnu majicu sa logom kafića na grudima i starke. Kosu sam vezala u visoki rep i izašla iz kuće. Za posao se ne spremam naročito, nije kao da mi je važno kako ću izgledati.

Otvorila sam kafić i pustila prve mušterije koje su došle na kafu i doručak. Pročavrljala sam malo sa stalnim mušterijama i vratila se sređivanju računa. Onda sam ga ugledala. Ušao je kao vladar jebenog sveta a jedva je prošao kroz vrata. Na sebi je imao belu majicu koja mu se rastegla preko grudi i ruku i crnu trenerku i sportske patike. Ona tetovaža mu se lepo oslikavala na snažnoj mišićavoj ruci i dodatno ga činila muževnim. Seo je za šank ispred mene i nasmejao se šeretskim osmehom.

- Dobro jutro Lejla. - gleda me kao da može da vidi kroz mene.

- Dobro jutro. Šta želite da naručite? - samo hladno Lejla samo hladno.

- Produženi bez mleka, kiselu vodu, sendvič sa piletinom i najbolji viski koji imate. - izrecitovao je šta želi bez razmišljanja.

- Da nije malo rano za viski? - upitam ga zbunjeno.

- Rano je. Ali zbog toga što sam sa tobom mislim da mi jedan neće biti dovoljan. - kaže nekako tmurno.

- A kako to da shvatim Abramoviču? - ajde pecaj se još malo kretenu.

- Tako kao što sam i rekao. Gledam u tebe i sve o čemu razmišljam je kako te jebem u nekoj ostavi dok su tvoje noge oko mog struka. - zbunila sam se na sekund zbog njegovog namigivanja. Bože pa ja sam gotova.

- Daleko sam ja od jebanja u nekoj ostavici Abramoviču. Možeš ti to i bolje ali ne želiš jer si navikao da ti se žene bacaju pred noge pa sad ne znaš šta da radiš sa mnom. - otrov Lejla, on tako voli.

- Oh, definitivno nisi samo za ostavu. - nakezi se na nešto što mu je prošlo kroz glavu i rukom protrlja bradu. - Ali za moj krevet jesi, za moj patos, za pločice od tuš kabine, moj auto, radni sto, balkon, hm mogao bih da se setim još nekih zanimljivih mesta sigurno.

- Tek je 10h, rano mi je za tvoje gluposti. Nisam još ni kafu popila kako treba. Ili ćeš pojesti i popiti to u miru i tišini što si naručio ili ću morati da te zamolim da napustiš lokal. - čudna jeza mi prolazi kroz stomak dok razmišljam o mestima gde bi me jebao, ali se trudim da delujem hladno.

- Opa, izgleda da smo obrnuli uloge, sada ti mene nešto moliš. Vidiš Lejla, ja sam čovek od akcije, nisam balavac na kakve si verovatno navikla, šta želim to i dobijem, samo je pitanje vremena. - nasmeši mi se potpuno nevino dečački.

- Sigurna sam da je tako, ali ja nisam stvar koju možeš tek tako da uzmeš jer si umislio da ti pripadam. Ako želiš mene potrudi se da me zaslužiš, to sam ti rekla. Kako ćeš to da uradiš ne znam. Ali hej ti nisi balavac, sigurna sam da ćeš se snaći. Nisam jedna od glupačica koje vlaže samo zbog tvoje pojave. E pošto smo to razjasnili, odjebi sa mog radnog mesta jer imam posla. Prijatno. - izdeklamujem mu sve na brzaka u jednom dahu, još samo ja da poverujem u ono što sam rekla i biće super.