Neuspela misija

21. Istorija

Lejla

Kada sam se probudila sledećeg dana i to u 5h ujutru otišla sam direktno na plažu i uživala u miru i tišini. Voda mi je prijala, kao da je spirala sa mene sve loše što se dešavalo. Daću vremena Letisiji da ustane pa ću je pozvati i pokušati da saznam šta se desilo ono veče.

Negde oko 9h, punih baterija i slane kose otišla sam kući i spremila doručak. Posle ću da idem do pijace da kupim potrebne namirnice i okupim devojke da im saopštim vest o mom povratku kući. Ovde mi je stvarno bilo lepo ali bilo je dosta. Devet meseci je prošlo i vreme je da se vratim obavezama i posetim Smita da vidim šta se dešavalo dok me nije bilo.

Pozvala sam Leti i probudila je. Ova devojka stvarno nema obaveza u životu.

- Hej curo. - kažem opušteno.

- Molim te Lejla ne zovi me tako molim te. - kaže iznervirana.

- Am što? Uvek te tako zovem. - sad me je baš zbunila.

- Onaj gospodin iz kluba na koga sam tako lepo bacila pik me je izveo iz kluba i poveo ka mojoj kući da bi mi rekao da je zauzet i da među nama neće biti ništa. Ha kao da mu ona riba nije drkala ispred svih nas. Zauzet malo sutra. - opa ovo je novost. A čak nisam morala ni da pitam.

- Pa šta se desilo? - kažem tobože zabrinuta a ustvari pljeskam ručicama u sebi.

- Pa ništa. Sve je bilo ful mislila sam da mu se sviđam i onda umesto da me jebe on mi je poželeo laku noć i otišao. Isfrustrirana sam. Tako je bio zgodan i moćan. - kaže nezadovoljno dok puši cigaru.

- Pa dobro Leti, čovek možda ima ženu. - ne znam šta bih joj rekla.

- Ne seri Lejla.

- Oook, danas ti i devojke dolazite kod mene na ručak imam neke vesti da vam saopštim.

- Važi, vidimo se danas. - prekinula mi je vezu. Leti kakvu znam popela bi mi se na glavu dok joj unapred ne kažem o čemu se radi. Abramovič ju je baš iznervirao.

Spremila sam se i otišla na pijacu, brzo se dovukla kući i spremila ručak. Ostalo je još sat vremena do njihovog dolaska što sam iskoristila da se okupam i izdepiliram. Nije kao da ću imati seks ali volim kad sam uredna i kad radim sitnice koje me čine srećnom. Obukla sam svoju omiljenu letnju haljinicu, crvenu na bele tufnice, do kolena i raspustila kosu.

Kada su devojke stigle, sele smo da ručamo i neobavezno ćaskamo.

- Curke, ja se vraćam kući. - pogledale su me iznenađeno.

- Kad? - pita me Letisija.

- Ne znam tačno ali uskoro. Prošlo je previše vremena ali sad je vreme da se vratim poslu i starom životu. Ostaćemo u kontaktu svakako. - kažem polako dok me one gledaju kao da sam pala sa marsa.

- Strašno. Baš sam navikla na tebe, ne znam s kim ćemo u provod kad se ti vratiš jurenju kriminalaca. - kaže jedna od devojaka. Na to smo se sve nasmejale.

- Pa cure u to ime, šta kažete da se uroljamo danas kod mene? - podignem flašu dzina koju sam danas kupila i sve potvrde moj predlog.

One su super, dobre smo prijateljice ali ne toliko povezane da bi nam svima teško pao moj odlazak. Jedino sam sa Leti bliska, ali ona je trenutno u svom svetu pa nije ni registrovala da odlazim.

Slistile smo flašu, one su se ponapijale, ja sam bila dobro raspoložena ali trezna i spremale su se da krenu.

- Lejla, mnogo ćeš mi nedostajati. - zagrli me Leti i poljubi u oba obraza.