Neuspela misija

1. Plan

Lejla

-Doobro, za prvi put i nije bilo toliko loše.

Dok stojim gola ispred ogromnog ogledala koje se prostire duž celog jednog zida kupatila i gledam u svoju izmučenu pojavu, zaključujem sledeće:

1. Celo telo mi je u masnicama
2. Usna mi je napukla i otekla
3. Grlo me boli i malo teže dišem

Izađem do kuhinje da sipam sebi čašu vina te se vratim do kupatila i krenem redom sa sređivanjem. Ušla sam u tuš kabinu i namestila vruću vodu, to je ono što mi je prvo potrebno. Dok voda pada po meni i umiruje moje bolno telo razmišljam o tome kako sam mogla toliko da pogrešim. O svemu sam promislila dobro, ne dobro nego odlično, kao i uvek. Zašto sam onda sada toliko isprebijana i ugruvana da me bole i misli a o delovima tela i da ne govorim. Kao da me je čekao. Kao da je znao. A nije mogao da zna jer plan koji sam napravila je bio bez mane. Osim toga što nije. Očigledno. Sapunjam moju tamno braon kosu do polovine leđa i masiram teme, to mi sada prija, samo da bih skrenula misli sa bola. Polako sapunicom prelazim preko ostatka tela, pažljivo kao da ću se polomiti i razmišljam kako me jedino ne boli intimni deo. Podsmehnem se ironično, jer verujem da njega jedino to boli. Nadam se da ga boli žestoko, tako da ga neće moći koristiti narednih par dana dok se opet ne sretnemo. Tada će mi njegova muškost biti i te kako potrebna. Čudan osećaj prolazi kroz mene ali kao i uvek kad ne znam o kom osećaju se radi ja ga ignorišem. U mom životu je sve tako. Radim samo ono u šta sam sigurna, pričam samo ono u šta sam sigurna a osećam samo ono koliko sebi dopustim. Ljubav, osećaji i pripadanje nisu nešto čemu težim. Jer ne želim i jer ne smem. Toliko je jednostavno. Moj život je takav da sam danas ovde a sutra već mogu biti negde drugde. Prekosutra već ne postojim. Za mesec dana ću već imati novi identitet i biću na drugom kraju sveta. Kako je to čudno ustvari, većina ljudi bi pristala da pritisne neko dugme koje će izbrisati sve što ne valja da bi krenuli ispočetka. Ja nemam početak i nemam život. Imam samo kraj koji će jednog dana doći i kad dođe neću imati za čime da žalim jer ceo svoj život nisam postojala.

Kad sam završila sa tuširanjem, namazala sam se kremom na prirodnoj bazi koja će mi malo smanjiti masnice po telu i obukla svoju belu svilenu spavaćicu obrubljenu čipkom. Kosu sam prosušila peškirom i ostavila da se prirodno osuši. Pogledala sam se u ogledalo i bila sam relativno zadovoljna. Koliko god da sam izubijana, ipak sam komad i po. Priroda je stvarno bila darežljiva prema meni. Tamna kosa, blago uvijena i tamne oči lep su kontrast svetloj puti, tanak i dugi vrat, uski struk i široki bokovi, sa zaobljenom guzom i malo većim grudima. Da, hvala majci prirodi. Pogledam u svoje rasečene pune usne i namrštim se. Baš me je lepo udesio. Pošto sam obavila sve što sam imala u kupatilu, sipala sam još jednu čašu vina i sela za lap top. Preumorna sam za rad i već je tri sata ujutru ali izveštaj o fijasku moram da prosledim.

Kada sam detaljno sve opisala kako se desilo i poslala izveštaj, oteturala sam se do kreveta i legla. Popila bih tabletu protiv bolova ali posle dve čaše vina mislim da mi ne bi prijalo, ne smem da dozvolim sebi konfuziju u glavi sutra. Sutra kad ustanem krećem ispočetka. Ponovo pravim plan, ponovo ću prolaziti kroz sve sitnice ali ovog puta neću pogrešiti. Ovog puta ću sjebati gada. Sjebaću ga toliko i tako da neće imati vremena da shvati kad sam ga uništila. I usput ću mu debelo naplatiti svaku modricu koju mi je napravio.

Zadovoljna svojim pakosnim mislima, uvalim se u jastuke i sklopim oči nadajući se brzom snu. Ono što nisam očekivala je da moj mozak krene da obrće noćašnje događaje ispočetka. Trenutak kad prilazim vratima njegove spavaće sobe i ugledam impresivnu čvrstu mušku zadnjicu kako se nabija u žensku koja vrišti toliko da su me uši zabolele. Trenutak kad je grabi za vrat a ona svršava vrišteći još više ako je to moguće uz jedno ,,jače, jače molim te,,. Skamenjena sam gledala kako je okreće ka sebi i ona se poslušno ustima približava njegovom međunožju. Zadovoljna kako će ovo potrajati, krenula sam na sprat ne sluteći da mi je tad počeo kraj glupog plana. Dok sam se rasvestila glupih misli, ruka mi je već bila u gaćicama vrteći sliku njegovog ogromnog tela kako se nabija u njeno. Mazila sam se polako dopuštajući sebi da mi orgazam polako nadođe ne mislivši ni o čemu. Ubrzala sam prste i dok sam bila na ivici zamislila sam njega kako stoji ispred mene polu go sa zabavljenim smeškom jer me je uhvatio i svršila sam prejako uz tihi jecaj. Pune usne, ravni beli zubi i tako veliko i zgodno telo dovelo me je do vrhunca. Iako je kreten neviđenih razmera mislim da bi me iskusno zadovoljio jer očigledno je da mu ne fali iskustva. Šokirana ovim što sam uradila i dozvolila sebi takve misli, okrenula sam se na drugu stranu i zaspala iste sekunde.

,,Jače, jače molim te,,
,,Jače sada jače hajde,,
,,Puši ga kučko, brže,,

Skočila sam kao oparena, tek je sedam sati ujutru, prokleti perverznjak mi mira  ne da ni u snu. Ustala sam brzo i spremila se da izletim iz stana kao da me vrazi gone, samo da što pre stignem u omiljeni kafić na kafu i doručak kod moje omiljene gospođe Angeline. Sa njom je uvek lako razgovarati, skrene mi misli brzinom svetlosti, uvek prijatna i nasmejana sa dobrim savetom podseća me na moju majku. Nažalost, majke se ne sećam ali osećaj kako se brinula o meni me nikad nije napustio. Ceo život sam sama bez roditelja, tako da me je Anegelinin majčinski pogled i osmeh kupio za sva vremena. Dok prilazim kafiću ,,Ljubav'' pažnju mi privuče ogroman nabildovani čovek koji stoji pored kioska i čita novine. Kad si u ovom poslu dugo koliko i ja brzo shvatiš da mu mesto nije tu i da odudara od većine ljudi. Prebirajući po glavi ko bi on mogao biti, ulazim u kafić ne radeći ništa što bi me moglo odati. Ipak sam ja obična devojka koja dolazi u kafić na doručak u blizini svoje kuće.

Pozdravim se sa Angelinom i njenim mužem Josifom i sednem za šank. Jutro mi je počelo odvratno ali to ne znači da ću dozvoliti onom mamlazu da mi upropasti i ceo dan. Kako neko tako zgodan može biti tako opasan i nemilosrdan. Neko sa tako muževnim licem i prelepim osmehom a najgora vrsta đubreta. Šteta stvarno. Otresem misli o mamlazu i posvetim se Angelini koja me gleda pronicljivo.

- Lejla sine, gde si odlutala? - potapše me po ramenu.

- Hm?

- Pitam te gde si odlutala i šta hoćeś da naručiš? - gleda me pronicljivo, nekako majčinski zabrinuto.

- Isto kao i uvek, hvala ti Angelina, danas mi definitivno nije dan, izvini. - lažem, ali to je ono što najbolje radim. Da sam joj ispričala šta se sinoć desilo verovatno bi pala u nesvest.

- Nema problema curo, vidim i sama. Neobično mi je da te vidim takvu, jel sve uredu? - nastavlja Angelina ali mi daje i prostora kao i uvek.

- Kao i uvek Angelina, kao i uvek. - uzdahnem i odgovorim joj.

- Tako i treba sine, sve brige dođu i prođu, to nemoj da zaboraviš. - blago mi se nasmeši i krene u kuhinju.

I tek tako, ova blaga žena mi je popravila dan. Znam i sama da ću ovo ubrzo završiti i viśe neću morati da razmišljam o njemu. Pojela sam doručak i popila preko potrebnu kafu, i naručila još jednu. Ionako nisam spavala kako treba, malo kofeina mi neće škoditi. Angelina je navikla da vidi na meni ponekad neku povredu ali je posle iscrpnog razgovora u kojem sam joj objasnila da me niko ne zlostavlja prestala da pita. Kao da je sumnjala u sve što kažem ali pametno ćutala.

- Vidimo se Ange. - pokupim torbu i telefon i novac ostavim na šanku.

- Ćao lutko.

Izađem iz kafića i zaputim se nazad u stan. Danas me čeka stvarno puno posla. Dok sam čekala zeleno svetlo na pešačkom prelazu, krajičkom oka vidim da se onaj ćelavac još uvek mota oko trafike. Ko god da je loše radi svoj posao. Nasmešim se nečemu što je smešno samo meni očigledno i nastavim put ka stanu.

U zgradi se pozdravim sa domarom, i brzo otrčim do svog stana. Ne bojim se ničega na ovom svetu, ali ništa ne pruža osećaj utehe i sugurnosti kao svoj dom. Iako je prazan stalno i samo sam ja u njemu dom je dom. Nije kao da sam nekada poželela da se vratim nekome kući. Nisam, to nije za mene.

Upalim lap top i vidim poruku iz agencije kao odgovor na moj fijasko. Nisu zadovoljni ali mi ne mogu ništa i zbog toga me apsolutno boli dupe šta oni misle. Zadatak ću obaviti, ne zvala se ja Lejla, a vreme koje mi je potrebno nije njihov problem.

Relativno zadovoljna, ne znam ni ja čim konkretno, skupim kosu i zakačim šnalom, presvučem se u frotirski ogrtač, i sednem za lap top. Danas počinjem sa novim planom kako da sjebem onog gada. Ovog puta si moj.