Neuspela misija

15. Oteta

Prošlost

- Gospodo, moje ime je Derek Dzonson i ja sam zadužen za ovu operaciju. Molim vas da se umirite i čujete šta imam da vam kažem.

Derek Dzonson je pogledao po prostoriji i bio je zadovoljan onim što vidi. Okupljeni agenti su bili jedni od najboljih iako je ova operacija bila smešna ali ponekad je i njima davao ovakve slučajeve. Kada rade uvek pod pritiskom to se posle nekog vremena oseti zato će ih sada nagraditi jednim sitnim zadatkom a opet neće sedeti besposleni.

- Devojka koja je oteta nalazi se na periferiji, tačnu lokaciju možete videti na ekranu iza mene. Ona je u veoma lošem stanju, po onome što su nam poslali slomljeno joj je nekoliko rebara, prebijena je i moguće da ima unutrašnje krvarenje. Ne znamo da li su je silovali i u kakvom je psihičkom stanju ali onaj ko joj bude prvi prišao neka povede računa. Govnari su je ostavili zaštićenu samo sa dva čoveka što će vama biti mačiji kašalj. - na to su se svi nasmejali. - Rešite te imbecile koji su sa njom a mi ćemo organizatore tog malog skupa koji je rešio da se igra otmičara.

- Gospodine ko je devojka? - gledam u picopevca i pitam se koliko godina ima. Ne deluje mi kao da ima više od 18. Tačno se sa njemu vidi onaj prestrašeni početnički izraz lica. Valja i nove ubaciti u lakše misije.

- Koje je tvoje ime dete? - pitam ga blago.

- Agent Blek gospodine. - odgovara mi zbrzano.

- Uredu agente Blek. Devojka je potpuni anonimac to nije vezano za istragu. Oteta je greškom i tražen je otkup od 1 miliona eura.

- Od koga je tražen otkup gospodine? - ala je dosadan.

- Od porodice Romanov iz Rusije. Gospodin Vladimir Romanov, ruski tajkun ima ćerku njenih godina i boje kose i isto se zovu ali su otmičari pogrešili i oteli neku sasvim drugu devojku koja nema veze sa Romanovima samo liče. Razgovarali smo sa gospodinom Romanovom i njegova ćerka Nataša je bezbedna sa svojim prijateljicama na Ibici na žurci. Ova nesretnica ovde nije, tako da ćemo joj pomoći. Uredu?

- Uredu gospodine. - Blek je izgleda bio zadovoljan onim što je čuo.

Kada je raspustio agente koji su se zaputili ka žrtvi, Derek je umorno seo na stolicu i pitao se još koliko dugo će moći da radi ovaj posao. Smit i on su već matorci i vreme je da ih neko drugi zameni. Previše su se petljali sa raznim kriminalcima, pravili razna sranja, upuštali se u ilegalne poslove u službi države, zgrnuli ogromnu lovu i vreme je da se povuku. Kad bi to mogao da obasni Smitu pomislio je. Gad je toliko halapljiv da mu nema ravnog.

Na drugoj strani grada, zavezana i izmučena devojka teško je disala. Cela je bila isprebijena i kasljala je krv. Baš su je dobro udesili pomislila je. Kako je mogla da dopusti da bude tako lako obmanjena. Molila se bogu i svim svecima da je neko spasi jer nije bila sigurna koliko će još moći da izdrži.

Bog je uslišio njene želje i u prostoriju je uletelo nekoliko obučenih i naoružanih muškaraca.

Jedan, najveći među njima sa izuzetno mladim licem joj je prvi prišao i pomogao da se oslobodi.

- Gospođice da li ste dobro? - pitao je i po glasu mu je čula da je izuzetno mlad.

- Jesam, samo boli me sve mislim da ne mogu da stojim. - jedva je rekla.

Agent ju je uzeo u ruke i poneo do kola hitne pomoći. Kada su joj ukazali potrebnu pomoć ona je bolničare zamolila da pozovu momka koji ju je izneo da bi mu se zahvalila.

Došao je vrlo brzo i skinuo masku. Bila je u pravu ovaj dečko je izuzetno mlad. I lep. Ali mlad prekorila je sebe.

- Kako se zoveš agente? - pitala ga je iskreno.

- Agent Blek gospođice. - rekao je odlučno.

- Pa agente Blek hvala ti što si mi spasio život. Mislila sam da sam gotova zato hvala. Biću ti dužnik. - nasmešila mu se jedva.

- To mi je posao gospođice, drago mi je da ste bolje sada.

- Nataša. Možeš me zvati Nataša agente Blek. - opet mu se nasmejala i stegla mu ruku. Zaista je bila srećna što je spašena bez većih posledica.

- Drago mi je Nataša. - agent je klimnuo glavom, okrenuo se i otišao. Pa Irena, nije da nije komad ali mlad je i zelen. Kandze sebi. - pomislila je nasmešeno i zaspala pod dejstvom lekova protiv bolova.

Prolazili su meseci i ona je u početku često razmišljala o agentu Blek i njegovim očima. Ali vreme je prolazilo, prolazi su razni ljudi kroz njen život i svašta se dešavalo tako da je posle nekog vremena potpuno zaboravila na njega i njegov lik. Uvek je u srcu čuvala uspomenu na prve oči koje je ugledala posle dana i dana mučenja i izgladnjivanja ali je lice izbledelo. Ostala je samo duboka i iskrena zahvalnost.

Godinama kasnije, tačnije 6 godina nakon tog incidenta Irena je sanjala njegove oči i visoko zgodno telo i skočila vrišteći iz kreveta.

- JEBENO NEMOGUĆE. - viknula je praznoj sobi.

U tom trenutku dok je kopala po torbici da izvuče mobilni telefon i pozove Aleksa, stvari su joj ispadale iz ruku koje su se tresle. Pokušavala je da shvati kako se to sve desilo i kako nije ranije shvatila da je Aleksova Lejla na večeri sedela sa ni manje ni više nego agentom Blek. Ali u tom naumu istina je bila još uvek daleko od Abramoviča jer su je grube muške ruke prekinule, stegle oko struka dok joj je drugi par ruku prislanjao maramicu na nos i usta i onda se onesvestila. Bila je jebeno opet oteta.