Dva tjedna za sreću

08 Subota

Budim se u vlastitom krevetu, a ne na kauču na kojem sam zaspala naslonjena na Nikolu. Nakon Wande smo počeli gledati Broj 23, ali sam zaspala nakon petnaestak minuta filma.

Jim Carey je rođen za komedije, a ne horore.

Uzimam mobitel i šaljem Nikoli poruku: Hvala kaj si me ušuškao u krevet J

Ne prolazi ni minuta, a već mi stiže odgovor: I drugi put :)

Večeras kod tebe ili mene?

Kod mene. Malo za promjenu.

No problemo. Čips ili kokice?

Nisi rekla da pričaš španjolski J Kokice.

Ne pričam, to sam pokupila od frendice :-P

Mudrico.

Daj mi napiši kaj si ono rekao.

Nećeš koristiti prevoditelj, pa ćeš me sljedeći put slušat :)

Ha ha!

U osam?

No problemo :-P

Sada samo moram uhvatiti Tatjanu u kuhinji ako već nije otišla u kupovinu. Nemam kokica, a još uvijek ne želim napustiti zgradu.

Znam da bih trebala što prije.

Iako se ponašam kao da se onaj događaj u ulici nije dogodio, svaku noć sanjam one odurne ruke i njegov dah na mom vratu od kojeg me prolazi jeza. Zažmirim kako bih otresla te misli jer mi ne treba negativa u životu, pogotovo ne danas.

Nalazim Tatjanu na kauču s rašpicom u rukama; sređuje nokte lijeve ruke. Obilazim kauč i sjednem pored nje dok Pravila igre nastupaju na CMC-u.

„Odlučila sam skratit' boravak doma," govorim joj.

„Kako to misliš?"

„Ostat ću još ovaj tjedan u stanu kako bi se pomirila sama sobom i s činjenicom da me neće napasti netko kad god iskoračim iz zgrade."

Tatjana spušta rašpicu kako bi me pogledala. „Sigurno?"

„Da. Ne želim dugo izostat' s predavanja."

Pogled joj je nakratko pun tuge, ali onda se mijenja u onaj pun ponosa. Kima. „U redu. Što je s Lukom?"

Pružam noge pod stolić za kavu. „Ne znam. Čitavo vrijeme uhodi Mirjanu jer misli da ga vara."

Tatjana se blago mršti. „Da se mene pita, tražila bih potvrdu o očinstvu čim se za to ukaže prilika."

Uzdišem. „Luka joj je to i rekao, al' čini mi se da ga je ona nekak' uvjerila da je on otac jer mi je jučer rekao da se ne brine za to."

„A ti misliš da dijete nije njegovo?" pita me s iznenađenjem na licu.

„Evo moje glave ak' je Lukino!"

„Kako znaš?"

„Ne znam," ljutito križam ruke. „Al' znam nju, a ona je najobičnija lažljiva kučka."

„Ako ti tako kažeš," govori i nastavlja s rašpanjem noktiju.

Mobitel mi javlja da mi je stigla poruka i pitam se što mi je Nikola zaboravio reći. Osmijeh mi u pola sekunde nestaje s lica.

Nedostaješ mi, ljepotice. Nadam se da ćemo se uskoro vidjeti.

Ne moram poslati poruku kako bih pitala tko je to. Iako je broj nepoznat, znam da mi se javlja onaj gad koji me silovao.