Pali anđeo

Pali anđeo | 1. deo

Tamara je ušla u sobu odmah nakon medicinske sestre. Sa vrata, bez zadrške, krenula je sa gunđanjem.

"Definitivno nisi normalna, devojko. Pogledaj se, u bolnici, na infuzijama. Zar moraš sve da dovedeš u red za dva dana?", pitala je podbočivši se, "Hoćeš da me ubiješ? Nećeš nositi na duši samo mene..." Pokazala je rukom na svoj napupeli stomak.

"Tišina, ludačo. Samo da znaš, kada se maleni rodi, sve ovo ću mu ispričati. Treba da zna da mu je majka zrela za posmatranje."

"Dodaj i to kako mu tetka ima problem sa kontrolom svega. Opusti se, ženo. Neće pobeći ništa!", sela je u fotelju pored kreveta, pridržavajući stomak. Pogledala je u tečnost koja je klizila do mojih vena i uzdahnula, te me molećivo pogledala. "Molim te, meni za ljubav i zdravlje ovog deteta, ne uništavaj se. Ne mogu da te pratim pod ovakvim okolnostima." Nasmejala se i pomazila rukom stomak.

"Ne brini, sve je u redu. Premorila sam se, to je sve, i obećavam da ću paziti ubuduće."

Narednih nekoliko minuta, do isteka infuzije, provele smo u tišini, svaka zadubljena u svoje misli.

Tamara je u sedmom mesecu trudnoće. Nešto za šta nikada ne bih verovala da će se dogoditi, odvijalo mi se pred očima. Skrasila se kraj jednog momka, na svoju ruku stavila burmu i podariće mu dete kroz par meseci. Do pre dve godine, obema nam je to bila misaona imenica. Onda se u njenom životu pojavio Filip, mlad i perspektivan advokat koji joj je pomrsio sve konce. Zavolela je sve ono čega se gnušala. Odstupao je od svih dotadašnjih veza i vezica. Ozbiljan, par godina stariji, strog, čvrstih stavova. Sve ono što joj je bilo dosadno. Ipak, ispostavilo se da se suprotnosti privlače, a oni uklapaju kao kompaktni delovi slagalice. Ljubav su krunisali brakom, potom i ovom trudnoćom, a ja sam najponosnija kuma na planeti. Neizmerno srećna zbog njihove sreće.

Pridigla sam se i izvukla cevčicu iz ruke. Još uvek malaksala, ustala sam i zanela se unazad. Tamara je skočila da me pridrži.

"Pobogu, Tamara, ništa mi neće biti i ako padnem. Ali ti... trudna si..."

"Dosta, obuj se i idemo odavde. Muka mi je od ovog mesta."

***

Ušle smo u moj stan. Još uvek je bio u fazi renoviranja i sređivanja po mojim parametrima, ali bio je najbolje rešenje. Nisam želela da se vratim u roditeljsku kuću. Tamo se ne bih osećala dobro. Želela sam svoj mir, a napornim radom u proteklih par godina uspela sam sebi da ga priuštim. U Americi nisam imala drugu okupaciju osim učenja i čitanja knjiga. Žurke, društvo i momci me nisu zanimali. Rane su bile sveže, a najbolji lek bio je rad. Okupljivao je moj um i pomogao mi da postanem ovo što sam danas, četiri godine kasnije. U svoju zemlju sam se vratila kao marketinški stručnjak gladan uspeha. Perspektivna devojka koja želi sam vrh ovog posla, na internacionalnom nivou. I znam da ću to postići.

Tamara je razgledala radove koji su se privodili kraju, dok sam ja kuvala kafu. Još uvek je bila moj izduvni ventil.

Sela je naspram mene i primakla šolju sebi. "Kako napreduješ sa agencijom?", upitala je.

"Od svega ovde, ide najbolje. Završila sam sva birokratska pitanja, preostao mi je zanimljiviji deo. Treba da odaberem radnike. Moj otac se velikodušno ponudio da pošalje neke stipendiste svoje firme."

"Zaista? Znači da se odnosi popravljaju?"

"Ne, očigledno je tog dana bio dobre volje."

"Šteta"

"Svakako želim da radim sa mladim ljudima koji su spremni da uče i napreduju. Činjenica je da njegov holding ima sjajne stipendiste, samo iz tog razloga sam pristala."

"Znam koliko si ponosna, ali zašto nisi pristala da radiš u porodičnoj kompaniji?"

"Želim nešto svoje, bez ograničenja i sputavanja uspeha. Sve što bih napravila u toj firmi, bilo bi pripisano mom ocu ili bratu, a ja to ne želim. Hoću da onoga dana kada uspem svuda bude moje ime. Bez tuđeg okrilja. Sve mogu sama."

"Znam da možeš, ali praviš sebi ogroman teret. Premlada si za sve to."

"Veruj mi, u glavi sam starija troduplo. Imam jasno definisan cilj i idem ka tome."

"Oduvek si bila zagrižena za uspeh, ali te sve ono, potom ta Amerika, totalno promenilo. Opredelilo te radu."

"Tako je i bolje."

"Bolje, za koga? Četiri godine se nisi nasmejala od srca, do momenta kada sam ti rekla da sam u drugom stanju. Četiri godine kriješ sve svoje emocije, a dobro znam da preplačeš svaku noć. Ivona, poznajem te. Vreme je da se trgneš, mlada si. Život je pred tobom, krajnje vreme je došlo da pustiš nekoga u svoj život."

"Tamara... nećemo o tome. Sto puta sam ti rekla da smo zatvorile tu temu."

"Nismo! Neću da dopustim da provedeš mladost okružena papirima, a starost u društvu pet mačaka. Ne dam da propadaš pred mojim očima! Truneš preda mnom, godinama. I ne nameravaš da se trgneš iz tog ludila, zato ću to morati da uradim ja."

"Tamara, ne preduzimaj ništa, molim te. Svakako neću pokleknuti. Treba da razmišljaš o našem malom princu i budeš srećna. Nećeš valjda brinuti o mom ljubavnom životu?"

"Da, hoću, i te kako."

"Kako misliš to da učiniš?"

"Hmm... toliko momaka se raspituje o tebi. Najlepša srpska manekenka se napokon vratila u Beograd. Redovi su u pitanju, ne momci. Redovi!"

"Da nećeš i konkurs da organizuješ? I jedna ispravka-bivša manekenka."

"Ako zatreba. Ali za sada... samo krem društva." Odmahnula je glavom uverena u svoje reči.

"Koji krem tačno?", ironično sam upitala kolutajući očima.

"To bi bio milje mog supruga."

"Filipove kolege? Tamara, ne dolaziš u obzir."

"Zašto?"

"Advokat i ja? To baš ide?"

"Advokat i ja, isto je tako išlo, pa mu sad peglam košulje i rađam decu."

"Da, ali..."

"Šta, da čujem?"

"Tamara, ti si bila spremna na nešto novo. Ja nisam."

"Zašto nisi?"

"Naprosto nisam. Ne osećam potrebu za nečijim prisustvom u svom životu. Ovako mi je sjajno, sredila sam sve kako sam želela, sada hoću da uživam u tome. Sama!"

"Da uživaš u samoći i tome što još uvek voliš narkomana?"

"Nije narkoman."

"Još ga i braniš..."

"Ne branim ga. Govorim istinu. Zar od muža nisi naučila da i najveći zločinci zaslužuju da im se vrednuje ono što nisu počinili. Možda jeste diler, ali se nije drogirao. Toliko bih shvatila."

"Ti njega još uvek voliš..."