Pali anđeo

Pali anđeo | 12. deo

"Čekam te pod tušem", preko ramena sam mu dobacila i sporim korakom se uputila ka kupatilu.

Nisam ni sumnjala u to da li će krenuti za mnom. Veoma dobro sam znala da ću kroz svega par minuta osetiti njegove ruke oko svog tela, dok kapljice vode padaju unaokolo i magle staklo tuš-kabine. Isto tako, znala sam i da ovog jutra nećemo stati samo na jednom vođenju ljubavi. Tako je i bilo. Suviše smo predvidivi kada se radi o strastima koje smo isuviše dugo kanalisali. Ne umemo da se suzdržimo i non-stop testiramo granice onog drugog. Do tačke pucanja.

Pribio me uz staklenu površinu prostrane tuš-kabine, obuhvatajući moje kukove toplim šakama. Mrdala sam se od dodira i daha koji je lagano spuštao niz leđa. Umeo je da od mene načini zavisnicu, devojku koja se podređuje njegovim namerama kako bi došla do sopstvenog užitka.

"Mirna", šapnuo je gotovo nečujno uz moj uho, dok je rukom blago širio moje noge. Osetila sam bol prikrivenu valom potrebe. Zabacila sam glavu na njegovo rame, osetivši kako polaže šaku na moj vrat.

Uzajamni uzdasi ispunili su kupatilo.

***
Ležao je na mom stomaku poput malog deteta, nepomično, skoro usnulo. Češkala sam mu vrat i igrala se gustim vlasima kose. I dalje je imao isti uticaj na mene kao i pre četiri godine. Ništa se značajno nije promenilo, osećanja su ostala na istoj razini. Još uvek se u njegovom naručju osećam voljeno, potpuno i sve više želim da mu pružim priliku, da sebi pružim mogućnost dostizanja sreće. Želim da saznam istinu o noći u kojoj sam izgubila poverenje u njega, ujedno i sebe.

***
Uzela sam telefon na koji sam potpuno zaboravila ovako zaslepljena njegovim prisustvom. Kroz svega par sekundni postalo je jasno da će me Tamara "ubiti" čim joj dopadnem šaka. Broj propuštenih poziva i nepročitanih poruka bio je alarmantan. Uzdahnula sam, svesna da sam je uplašila, a to nisam smela dopustiti, naročito ne u stanju u kom je. Ona je biće do koga mi je toliko stalo i neko kome je suštinski stalo do mene. Ponela sam se neodgovorno prema osobi koja u drugom stanju ne treba da se zamara i stresira zbog ljubavnog života svoje najbolje drugarice. Prekorila sam sebe i po hiljaditi put shvatila kako pravim grešku. Moram promeniti štošta u svom životu. Moram se dozvati pameti i posložiti stvari onako kako treba.

Pomazila sam ga po glavi i tiho šapnula da moram pozvati Tamaru. Podigao je pogled i mrzovoljno ustao kako bi mi pružio tu mogućnost. Spojila sam usne sa njegovim, nakratko.

"Vraćam se za par minuta."

"Požuri", gledao me poput deteta kome su oduzmeli omiljenu igračku.

Pozvala sam dobro poznati broj i čekala eksploziju sa druge strane telefonske linije.

"Samo mi objasni da li si pri čistoj svesti i zdravoj pameti?", gotovo je vrisnula na mene. Da situacija nije bila ozbiljna, verovatno bih je začikavala time da je od muža počela da kupi sve, čak i fraze. Međutim, prigušila sam smeh koji je pretio da se otme sa mojih usana.

"Izvini, iako znam da od toga nemaš ništa."

"Samo mi reci da si bila na sigurnom..."

"Imam dovoljno godina da umem da brinem o sebi, mama..."

"Daću ti ja to 'mama', Filip mi je rekao da si bila sa nekim momkom, potom si nestala. Nadala sam se da uživaš sa nekim, ali si me zabrinula i to poprilično."

"Ovaj..."

"Ivona, bila si sa Tadijom, zar ne?", nekako pomirljivo me upitala.

Ćutala sam, zatečena time što i preko telefona može da pročita misli kao da prati facijalne ekspresije.

"Jesam li u pravu?", uzdah se otegao sa njenih usana, "I sada si sa njim, pretpostavljam."

"U pravu si."

"Divno, agonija se produbljuje."

"Tam..."

"U redu je, mala, shvatam da ne možeš bez njega."

"Jače je od mene."

"Znam. Reci tom bilmezu da ukoliko pustiš još jednu suzu zbog njega, a da ne bude radosnica, bira sebi mesto na groblju, toliko ću mu dopustiti."

Blago sam se nasmejala, ali sam u dubini duše osećala koliko Tamara brine za mene. Plašila se da ću ponovo ostati povređena, dok će on biti ko zna gde. Istog sam se pribojavala i sama, ali sam, sa druge strane medalje, priželjkivala njegovo telo u dugim noćima. I tako dok sam živa. Nešto u meni me izdavalo čim bi se on pojavio dovoljno blizu da raznese inat.

Ušla sam u spavaću sobu u kojoj je ležao i mrzovoljno kuckao prstima po noćnom ormariću.

"Napokon", izustio je kada sam se našla pored njega.

Zagrlio me, dok sam glavu položila na njegove grudi.

"Osećam da će me razapeti i to prvom prilikom", obuhvatio je moj struk rukama, "biću žrtva Tamarinog besa, ako te povredim, zar ne?"

"Sve znaš", nasmejala sam se prigušeno.

"Mislim da bi bilo lepo da raščistimo neke stvari... ovako više ne ide."

"Bilo bi i više nego lepo. Ako ne želiš da završim na psihijatriji zbog toga što osećam prema tebi i svih nemira koje nosim u sebi, moraćeš neke stvari da pojasniš."

"Odavno sam to hteo da uradim, ali me tvoja tvrdoglavost vraćala kilometrima unazad. Ivona, volim te i boriću se za nas do poslednjeg daha. Nisam bio iskren po pitanju onoga čime se bavim, ali ništa drugo nisam sakrio, ništa slagao. Jedina si upoznala moju suštinu i jedinoj sam ti ispričao sve ono što me prati čak i danas. Oboje smo žrtve svojih porodica, nije opravdanje, ali te moje bube su potekle od sveopšteg nezadovoljstva i toga što me otac ugnjetavao. Mogu ovde i sada da se zakunem da nikada u sebe nisam uneo ništa od onoga čime smo trgovao. Nikada se nisam drogirao, čak ni probao. Nisam bio savršen, ali nisam bio ni najgori. Dopustio sam da sama proceniš ko sam, kakav sam u stvari. Sama si birala. Priznajem da mi ni na kraj pameti nije bilo da ću toliko odlepiti za tobom, ali jesam. Pukao sam skroz i sve što želim jeste da mi pružiš priliku."

"Već jesam, Tadija, ne bih bila ovde da ne želim da ti pružim šansu..."