Pali anđeo

Pali anđeo | 19. deo

|Tadija|

Probudio sam se jer je nisam osećao pored sebe u krevetu. Rukom sam tražio njeno telo po postelji i morao da ustanem kada je nisam našao pokraj sebe.  Tražio sam je pogledom po stanu i nisam mogao da je uočim. Šta si, dođavola, uradila sa mnom kada mi ovoliko fališ nakon samo pet minuta razdvojenosti? Napokon sam je ugledao kako na terasi obavlja neke telefonske razgovore, bila je zamišljena i neverovatno privlačna u jutarnjem izdanju. Znao sam da je u pitanju posao jer je u rukama držala rokovnik i povremeno mlatarala rukama objašnjavajući nešto onome ko se nalazio sa druge strane. Bila je samo u mojoj majici, koja je dosezala do butina, dok je kosu neobavezno zakačila šnalom. Prosto onakva kakvu želim da je gledam svakoga dana, dok sam živ i hodam planetom. Razgovor se odužio, a njene čulne usne davale su instrukcije i mnogobrojne informacije. Nesvesna da je posmatram sa požudom u očima bila je sasvim opuštena. Nije ni slutila da raspršuje sve moje nerve kada usnama prinese hemijsku i istu blago gricne zubima. Ludeo sam dok sam posmatrao pomenuti prizor i sve više zapadao u iskušenje da joj se prikradem i otmem taj telefon. Sve ostalo bi bilo na našim telima.

"Moron", prokomentarisala je sama za sebe spuštajući telefon na sto, protežući telo koje se ogoljivalo pred mojim okom, shodno dužini majice koju je nosila.

Prišao sam i poljubio je u teme, zarobljavajući njene ruke svojima. Nakrivila je glavu i pogledala me onako kako samo ona ume.

"Zašto si ustao?", pitala je smešeći se.

"Znaš da ne mogu da spavam bez tebe", uzvratio sam iskreno, što je u njenom pogledu prouzrokovalo sjaj. "Prehladićeš se tako gola u ovo doba", dodao sam spajajući usne sa njenima.

"Hmm... ljubomorni stvore, vidiš da nigde nikoga nema", promrmljala je kroz sočan poljubac, jasno čitajući svaku misao koja mi je letela glavom. Suludo me dobro poznaje.

Čučnuo sam ispred nje i rukama prešao preko golih butina od kojih mi je zastajao dah.

"Zašto me tako gledaš?", stidljivo me pogledala.

"Zato što si prelepa..."

Nasmešila se i ovlaš me poljubila ustajući sa stolice na kojoj je sedela. "Hajde da jedemo nešto, gladna sam", dobacila je preko ramena i uputila se ka vratima. Krenuo sam za njom, nisam mogao da odolim, morao sam da je podignem na kukove i zarobim uz vrata. Gladno smo se ljubili, a moje ruke sve više zalazile ispod majice. "Videće nas neko", šapnula je i nakratko osmotrila okolinu, onoliko koliko su joj moje usne to dozvoljavale. Spustio sam je i ispratio kako se, modrih usana, demonstrativno okreće ka vratima. Nisam izdržao da je ne udarim po zadnjici, na šta me navodno besno pogledala, prikrivajući smešak koji joj je zaigrao na usnama. Sa mnom je ovakva, opuštena i po potrebi bezobrazna. To je ono što mi prija u našem odnosu, ono što osvaja i zadržava. Imam anđela pred kevom, a đavolicu u krevetu. Ispunjenje sna svakog muškarca u jednoj plavokosoj lepotici.

Grlio sam je, ljubio joj vrat, dok je pokušavala da nam pripremi doručak, a moji dodiri su joj u tome samo odmagali.

Znao sam šta radim, odlično sam znao na šta je slaba i šta voli. Te stvari se pamte kada nekoga volite kao što ja volim nju. Mislio sam da nikada neću voleti i da ću zauvek ostati veran lakim zadovoljstvima. Kako to obično biva, jedna kategorična lutkica mi je pomutila um i zarobila osećanja samo za sebe. Vezala me nevidljivim lancima i opila usnama od meda, u njoj jednoj sam pronašao ono što nisam u hiljadama drugih. Pronašao sam izgubljeni smisao. Pronašao sam budućnost koju želim da imam, ženu svog života i majku dece koju ćemo zajedno izvoditi na prave puteve. Pronašao sam saputnika u bolu i radosti, savršenog suvozača po krivudavim putevima sudbine. Pronašao sam sebe.

U međuvremenu sam zavoleo sve sitnice koje je čine srećnom. Postao sam neko ko je u pola dana ili noći spreman da uradi sve kako bi joj udovoljio. Naučila me da dišem, a to mi je bilo neophodno. Sazreo sam uz nju i njene stavove. Našli smo se na polovini, ona je podetinjila onoliko koliko treba, a ja sazreo taman koliko je neophodno. Kompaktni smo i to je smisao našeg odnosa. Ona je tu, ja sam tu, a budućnost dolazi.

***
Ukrao sam zalogaj iz njene ruke i izmamio osmeh na punim usnama. Obavila je ruke oko mog vrata i zagrlila me spuštajući glavu na moje rame.

"Kakva si maza, čoveče", rekao sam njuškajući njenu kosu, rukama mazeći tanani struk prekriven širokom tkaninom.

"Razmazio si me", tihim glasom je rekla dok se smeštala u moje krilo. Prelazio sam vrhovima prstiju preko kože koja se ježila od mog dodira. Ljubila mi je vrat, češkajući me po kosi, dok me slobodnom rukom grlila oko vrata, kao da ću joj pobeći.

Kada smo napravili kontakt očima, vratio sam nestašni pramen plave kose iza uha i otisnuo poljubac na usne modre od mojih. "Volim te", iznenadio sam je svojim rečima, ali osmeh od uha do uha nije izostao, kao ni sočan poljubac nakon tih par reči. Za mene su one bile suštinske, pripadale su jedinoj osobi koja je to istinski zaslužila, njoj. Nastavili smo da se ljubimo kao mahniti, željni jedno drugog kao da se nemamo svakog trena. Podigao sam je na kuhinjski sto i stao između njenih nogu.

"Nemoj", tužnjikavo je prošaputala uz moje uho, "moram u agenciju..."

"Jebem mu", besneo sam na njenim usnama.

"Iskupiću se čim se vratim", primesa bezobrazluka u glasu mi je napinjala nerve.

"To se podrazumeva, srećo" i zaista sam to mislio. Njen sam i želim je u svim mogućim i nemogućim trenucima.