"Buđenje, spavalice" šapnuo mi je na uho dok je ruke obavijao oko struka. Navikla sam na nežna buđenja njegovih punih usana i snažnih ruku. Svaki dan je počinjao tako i bivao savršeniji njegovim prisutvom.
"Mm... pet minuta" promeškoljila sam se u zagrljaju i zagnjurila glavu u pregib njegovog vrata. Želela sam čitav dan proveden u krevetu, u njegovom naručju, sa usnama na koži.
"Nema šanse, neću ti dopustiti da prespavaš čitav dan. Znam da si umorna, ali moram biti bezdušni skot koji te želi samo za sebe." Osmehnuo se i poljubio me u slepoočnicu. "Lepotice, nismo došli čak do Crne Gore da bismo dane provodili u krevetu, to možemo i u Beogradu."
Još uvek snenih očiju, pratila sam crte njegovog lica i tršave pramičke kose koju nije namestio kako to obično čini. Spustila sam dlan na njegov obraz i otisnula kratak poljubac na njegove sočne usne.
"Hajde, vreme je za ustajanje" pomerio mi je kosu u stranu i usnama se igrao po vratu. Taman toliko da me razbudi sitnim ugrizima i dodirima ostavljenim duž ključne kosti.
"Gde me vodiš?", šapnula sam obavijajući ruke oko njegovog vrata.
"Na doručak, a potom na plažu. Naravno, vodim te tamo gde nema nikoga, jer nam publika nije preko potrebna." Poljubio me u usne, šeretski se osmehnuvši.
"Hm... pristanak zavisi od toga šta imaš da ponudiš, gospodine Konstantinoviću..." Protežući se u postelji, začikavala sam ga dok su se te crne oči caklile.
"Ček da vidim... Imam svašta da ponudim. Za početak: morske plodove, kvalitetno vino, jahtu koju smo već isprobali, kao i dobar seks uz šum talasa. Mislim da je dosta za početak, za dalje ćemo već videti, gospođice Milisavljević." Namignuo mi je dok se podizao sa kreveta. "Mada, to 'Milisavljević' ćemo uskoro da promenimo."
"Je li?" nasmejala sam se pridižući se uz krevet.
"Aha, lepše će ti stajati moje prezime. Doduše, ni ja ga ne volim preterano, ali mi se veoma dopada to što ćeš biti moja."
"Ja već jesam tvoja."
"Znam", spustio je dlan na moj obraz, "Ali bih da ovo ozvaničimo."
"Ti to mene prosiš?" nasmejala sam se i dodirnula mu usne palčevima.
"Ne. Ne još, srećo. A kada to budem rešio da uradim, neće biti ovoliko očigledno i obično. Nisi ti za obične stvari." Poljubio me u čelo i snažno zagrlio.
***
Oslonila sam se o ogradu jahte i pratila ga pogledom dok smo se udaljavali od obale. Ubeđena da sam u raju, dok mi se kosa mrsila na vetru, a penušavo vino mućkalo u ruci, mogla sam živeti doveka u jednom trenu. Pogled na njegove oči me fascinirao više od prostranstva koje nas je okruživalo.
Zaustavio je jahtu, a oko nas se prostiralo plavetnilo morske vode. Dan je, s obzirom na to da se radilo o periodu pre početka letnje sezone, bio savršen. Vremenske prilike bile su nam naklonjene.
Osećaj koji se razlegao oko nas bio je neopisiv rečima koje poznajem. Mir. Mir se nijednom, čovečanstvu poznatom, rečju ne može opisati. Duša je bila celovita, a um čist. Sve je bilo perfektno.
Nikada nisam bila od onih koji veruju u priče ispisane na stranicama romana. Takođe, ni u one koje krase platna svetski poznatih bioskopa. Kinematografska ostvarenja, umetnički spisi krili su razne ljubavi, a nijedna od njih nije bila kao naša. Štaviše, ni slična. Nijedna čak ni blizu dorasla emocijama koje nas dvoje gajimo u svojim dušama. Volim ga, neopisivo i snažno. Volim ga svim svojim bićem. Volim ga i osećam da mi je ljubav uzvraćena.
Rukama me obgrlio oko struka i usnama pronašao put do mojih. Našao se između mojih nogu i sve više me privlačio svom telu.
"Mislila sam da će mi onaj naš dan zauvek titrati mislima, kao i da ću o njemu sanjariti na javi. Bila sam ubeđena da te više nikada neću videti, nikada okusiti te usne, a vidi nas sada." Osmehnula sam se i ovlaš dodirnula njegove usne.
"Mislila si da ću nas tek tako prepustiti sudbini. Ivona, ja ću se za nas boriti dok sam živ, još sam ti tada obećao zauvek, a ja svoja obećanja ispunjavam."
"Nisam ti verovala, znaš?"
"Znam da nisi, previše je to patetično za moj imidž." Nasmejao mi se uz usne.
"Je li? Hm... bojim se da se taj imidž na mojim usnama topi kao šećerna vuna."
"Definitivno ti nema ravne, veštice", promrmljao mi je uz usne i zadigao tkaninu haljine. Rukom je prevukao par linija niz butinu te se popeo do veša. "Mislim da je vreme da jutrošnje obećanje sprovedem u delo. Zar ne?"
Za tren oka sam se bez odeće našla položena na sto, dok su njegove vešte ruke istraživale nago telo, kao da to nikada pre nisu činile. Njegovo telo na mom me bacalo u visine i vraćalo u realnost.
***
"Goran me zvao", rekao je dok smo zagrljeni gledali omiljenu seriju. "Popizdeli su zbog toga što smo pobegli na par dana. Kao da smo deca, a ne odrasli ljudi."
"Osećam da ćemo biti u velikom problemu." Našalila sam se, ova parodija u kojoj smo se obreli bila je jedino za ismevanje, ni za šta drugo. Od kada se to naše porodice interesuju za nas i naše izbore? A da, otkako radimo za njih.
"Kako ko... ti nećeš. Ipak si ih izvukla iz hiljaditog problema po redu. Štošta si im omogućila svojim znanjem i brilijantnim idejama. A ja... ja sam dao otkaz rođenom ocu i to preko telefona."
"Tadija"
"Izbacio me iz takta, nije do mene. Morao sam sve da mu kažem i da završim sa tim problemom. Predugo sam u tim vodama, dalje neće moći. "
"Šta ti je rekao?"
"Da mu više nisam sin, bla, bla i još hiljadu nebitnih informacija i izrečenih gluposti. Ta je najbitnija od svih izgovorenih uvreda, svakako."
"Zaboga" prekrila sam usne rukom.
"Ništa neočekivano, mala, ništa neočekivano od Gorana. Mislim da si do sada i sama shvatila sa kakvim čovekom imam posla, tj. ko mi je otac." Prevrnuo je očima i provukao ruku kroz kosu.
"Ni ja nisam u boljoj situaciji, to znaš i sam. Porodice su nam u raspadu, godinama i mi to ne možemo promeniti."
"Njih ne planiram da menjam, zaista. Ja moram da se menjam, zbog sebe, ali i zbog nas."
ВЫ ЧИТАЕТЕ
Pali anđeo
Любовные романыBila je njegov anđeo. Anđeo kome je slomio krila. *** Da biste čitali priču "Pali anđeo" prethodno morate pročitati priču "Moje leto si". Jedino na taj način ćete imati kompletnu sliku o likovima ove ljubavne drame.
