Pali anđeo

Pali anđeo| 17. deo

"Spavalice", poljubila sam mu vrat i osetila kako se meškolji od mog dodira, "zakasnićeš na posao..."

"Mmm", spojio je snene oči sa mojima, "nemaš pojma koliko mi se spava..."

Ušuškao se na mojim grudima, njuškajući pregib mog vrata na kome sam osećala topao dah. Češkala sam ga po leđima i vratu sve dok mu se disanje nije ujednačilo, zaspao je ponovo, na mojim grudima. Nisam imala srca da ga probudim, iako je to značilo da se ni ja neću na vreme naći na radnom mestu.

***
Pripremala sam doručak kada su me njegove snažne ruke opkolile nežnim dodirima.

"Pobegla si", prorežao je uz moje uho dok su njegovi prsti šarali preko pamučnog šortsa.

"Zar bih pobegla od tebe?", slatkasto sam upitala.

"Već jesi, veštice, čim sam se izvukao iz zagrljaja, izašla si iz sobe."

"Morala sam da obavim par telefonskih poziva i da nam spremim doručak." nahranila sam ga brusketom koju sam prethodno izvadila iz pećnice.

"Mmm... na ovo bih mogao da se naviknem"

"Na to što ti kuvam?", zezala sam ga.

"Na tebe u svom stanu, tebe kako pripremaš doručak sve dok te ne svučem na kuhinjskom stolu, tebe golišavu dok uzbunjujemo komšije koje nas proklinju, tebe uz mene u svim oblicima."

"Mislim da bi trebao da se navikavaš, gospodine, razmislila sam o ponudi..."

"I?", upitao je radosno poput malog deteta.

"Mogla bih da prenesem neke svoje stvari ovde", nisam ni shvatila šta se zbilo kada me čvrsto zagrlio u okrenuo par puta ukrug. Ljubio me dok sam se smejala, tačnije, nije mogao lepo ni da me poljubi, koliko sam se smejala.

"Ćale će ti pošizeti", dodao je nakon što me spustio na zemlju, nežno mazeći moje obraze.

"A tvoj neće?"

Smejali smo se poput male dece, ali ovaj put svesni da naši roditelji neće moći išta da pokvare. Sve je na nama i sve je naše. Ostaje samo da nas dvoje krojimo budućnost onako kako poželimo. A želimo je u svetlim, veselim bojama, sa puno dragocenih trenutaka. Tome stremimo, to sanjamo. Mi.

***
Zakoračila sam u salu za sastanke, naoružana zapanjujućim projektom i mnoštvom ideja. Svi su bili na svojim mestima, uključujući i njega od koga sam se jedva odvojila pre sat vremena.

"Dobar dan", osmehnuto sam se obratila prisutnima.

"Molim te, reci nam da si pronašla rešenje za sve ovo", Marković se nervozno počešao po glavi.

"Bez brige, sve je sređeno, ne sumnjam da ćete biti zadovoljni", nisam se trudila da zvučim skromno, od skromnosti nemam ništa. Svoj rad moram poštovati prvenstveno ja, a potom svi ostali.

"O, nešto dobro da čujem danas"

Pokazala sam im prezentaciju, podelila propagandni materijal i razradila celokupnu priču. Bili su fascinirani, a jedan pogled meni je bio najdraži. Ponos u njegovim očima nešto je na šta bih mogla da se naviknem. Bilo je očaravajuće, bilo je sve što mi je trebalo.

"Ovo je izvanredno", složili su se, "ovako radimo od sutra, to je to, nema više čekanja."

***
"Svaka čast, Ivona", rekao je moj otac pošto smo ostali nasamo.

"Hvala", sigurnim glasom sam uzvratila. Znam koliko vredim.

"Nemoj da dopustiš da te iko pokoleba"

"Ne brini, to se neće dogoditi!"

"Čak ni Tadija?"

"Zašto misliš da bi me on pokolebao?"

"Možda jer nije nimalo savršen?"

"Tata, ne želim da pričam o svom privatnom životu, a ti zaista ne bi trebao da brineš o tome ko je za mene dobar, a ko ne. Nisam dete, umem sama da procenim."

"Plašim se da su te tvoje procene muškaraca daleko dovodile", bio je zajedljiv, bio je ogavan.

"Moje procene su bile moje, ljubav mi se vraćala ljubavlju, jer ja ne nameravam da porodicu zasnivam na ugledu u izopačenom i propalom društvu."

Bez reči, sa besnim izrazom lica, napustio je prostoriju.

***
Kroz par minuta, vrata su se ponovo otvorila, a na njima stajao je on. Osmeh se oboma širio usnama. Prišao je i spojio naše usne u dug poljubac, ruke položivši na moje kukove, naslanjajući moje telo na površinu stola.

"Bilo je izuzetno", ponovo me poljubio, "ponosan sam, veoma."

"Potrudila sam se"

"Treba da proslavimo ovo..."

"Aha", uzvratila sam blago nezainteresovano, jer dok sam ljubila njegove usne, sve ostalo gubilo je značaj i postajalo sporedno, gotovo nevažno.

"Večeras?", upitao je.

"Mmm... samo nas dvoje"

"Ne, ne, želim da pozoveš Tamaru i Filipa, možemo da odemo na večeru."

"Želiš da te moja kuma izbode viljuškom?"

Nasmešio se. "Nismo valjda dotle došli. Potrudićemo se da do toga ne dođe. A onda..."

"Onda?", pitala sam na njegovom usnama.

"Onada imamo celu noć za nas, kako god i gde god..."

***
U crnoj haljini koja je isticala obline i dosezala do pola listova, stajala sam pred ogledalom i nanosila parfem na kožu. Njegove ruke oko struka i poljubac ostavljen na ramenu, činili su da poželim da ne izađemo iz stana u toku večeri.

"Imam nešto za tebe", šapnuo je te na moj vrat spustio lančić sa priveskom, "znam da voliš jednostavne stvari", zakačio ga je usput ljubeći ključnu kost.

"Lud si, znaš?", izgovorila sam okrenuvši se i ljubeći te usne ukusa raja.

***
Ušli smo u restoran u kome su se par minuta pre nas našli Tamara i Filip. Imala sam osećaj gorčine, pritajenog straha dok sam koračala prema unapred rezervisanom stolu. Pitala sam se kako će proteći susret između zaraćenih strana. Dve veoma bitne osobe u mom životu bile su na krv i nož, a to je znatno uticalo na sveopšte zbivanje u mojoj svakodnevici.

"Wow, kako izgledaš", povikala je Tamara dok me grlila, "blistaš, devojko."

"I naša mama je prelepa", osmehnula sam se i pomazila joj veoma izražen stomak u nešto široj haljini.

Zagrlila sam Filipa koji mi je šapnuo kako će sve biti u redu, naslućivao je čega se plašim. Donekle, mislim da ga je mučio temperament njegove supruge i spoznaja da od nje nikada ne znamo šta možemo očekivati. Ona je poput vulkana čija erupcija odnese sve pred sobom. Nisam mogla ni da naslutim šta će se zbiti kroz par trenutaka, stoga, bila sam kao na iglama i čekala rasplet događaja.

Tadija je prišao Tamari, par trenutaka su se gledali ozbiljnih izraza lica, nekako namračeno, a onda je moja kuma prelomila, bocnula ga u rame, nasmešivši se. "Nisi je zaslužio, kretenčino", izgovorila je kroz smeh pa ga zagrlila. "Bila si mi veći problem od Ivone", izgovorio je Tadija, na šta smo se svi zasmejali. "Ona te volela, a ja sam te mrzela zbog svih suza koje je prolila. I ne, nemoj da misliš da sam ti zaboravila!", dodala je smeštajući se na svoje mesto.

Večera je prošla u zaista sjajnoj atmosferi, puno smeha, tema i dogodovština ostalo je za nama. Tamara i Tadija su problem koji je ostao iza mene, a zbog toga mi je neizmerno drago. Napokon stvari funkcionišu kako treba, zapravo postavljene su na pravo mesto i ne menjaju kolosek. Mojih pet minuta je došlo!