Budim se u nekoj čudnoj sobi vezana za stolicu. Mračno je i hladno. Ali me to ne brine , brine me šta oni žele od mene. Nisam spremna da umrem ne dok se ne osetim svom ocu. Odjednom osećam jak bol u predelu rebara. Ah da opet me bole. Pre nedelju dana sam dobila velike batine od Kuze zbog neuspešne misije ali dobro proći će . Čula sam neku buku i neke korake. Rekla bi da ih je najmanje petorica. Vrata on moje takozvane sobe su se otvorila i svetlost je ušla u nju. Par sekundi nisam mogla da gledam ali kad sam otvorila oči videla sam nešto što sam mislila da neću videti. Ona petorica su ušla u sobu sa još dvojicom . Odmah sam prepoznala njihovog šefa Kim Namjoona. Poređali su se naspram mene i neko vreme ćutali i posmatrali me. Ta tišina mi je užasno metala pa sam odlučila da ja prva počne sa konverzacijom.
Ja: I šta želite od mene?
... Tišina, nijedan ništa nije progovorio . Krenula sam da se nasmejem ali su me bolovi sprečili u tome. Oni su to primetili pa su morali da reaguju.
Nj: Ne izgledaš mi baš u najboljem stanju, voliš da pričaš ha? Hoćeš li nam lepo reći ko si , šta ti se desilo ( pokazao je na moj stomak i grudni koš) i šta jedna devojka poput tebe traži kod ljubičastih tigrova? Ili ako nećeš moramo na teži način.
Ćutala sam iako sam znala da bi mi mogli pomoći ali im ne verujem .
Nj: Dobro ostavićemo te da se malo odmoriš . O i poslaću nekoga da ti donese hranu.Oni su izašli ali ovog puta su ostavili otključana vrata , čudno. Nakon desetak minuta sam opet čula korake i vrata su se otvorila. Na vratima je stojao Yoongi sa poslužavnikom . Ušao je u sobu i zatvorio vrata i zaključao ih. Malo me je uplašio jer je bio hladan . Odvezao me je i dao mi poslužavnik. Zbunjeni sam ga gledala .
Yg: Što me tako gledaš jedi.
Počela sam da jedem i bilo mi je neprijatno što me je konstantno gledao. Kad odjednom on prekide tišinu između nas
Yg: Kako se zoveš?
Ja: E-Evelin.
Yg: Opusti se neću ti ništa , zasad.
Kad je to rekao naježila sam se.
Yg: Koliko godina imaš ?
Ja: Devetnaest ti?
Yg: Ne moraš to da znaš. Šta jedna devojka poput tebe radi kod ljubičastih tigrova?
Ja: Ne moraš to da znaš.
U njegovim očima sam videla neku vrstu besa . Došao je do mene i približio mi se tako blizu da su nam se skoro nosevi dotakli.
Yg: Vidi mala, ja ne volim da mi se neko tako obraća ,tako da pazi šta pričaš da nebi završila sa svojim životom ovde.
Kad je to rekao toliko sam se uplašila da sam počela da je tresem od straha. Pokupio je poslužavnik i otišao negde. Nadam se da ću preživeti do jutra .
YOU ARE READING
Love or Mafia
FanfictionDa li vam je ikada bilo dosta da vas ljudi ostavljaju po strani ? Da li ste nekada sami prolazili kroz pakao ? Da li ste izgubili poverenje u ljude koje ste voleli , ljude koji su vas ostavili da umrete? E pa ovo je priča o jednoj devojci Evelin, ko...