Love or Mafia

16.

Yoongi pov.

Budim se vezan za stolicu. U nekoj sobi sam. Ima jako malo svetla jedva vidim šta se nalazi u prostoriji. Vrata se otvaraju i neki ljudi ulaze unutra. Za njima su ušli Kuza i Asur. Posmatrali su me par sekundi, a onda je Asur počeo da brblja.
Asur: Opet se vidimo Yoongi. Ovog puta se nećeš lako izvući.
Nisam želeo da se priseća prošlosti. Glupavih grešaka koje smo Woozi i ja pravili tada. Pre oko sedam godina.
Asur: Nisam znao da ste ti i Evelin zajedno.
Ovo me je gurnulo u razmišljanje. Da li smo mi zajedno? Nisam siguran.
Asur: Kuza radi sa njim šta hoćeš.
Ja: Čekaj! Gde je ona?
Asur: Tvoja devojka je uspela da nam pobegne ali ona dolazi po tebe. Mada, neće te zateći živog. Hahahahaha.
Asur je otišao a ovi likovi su počeli blago rečeno da me muče. Trpeo sam bolove. U životu me nikad nije ovako bolelo.

Evelin pov.

Stigli smo do vile Ljubičastih tigrova. Uspeli smo da se ušunjamo u vilu iz zadnjeg dvorišta. Predpostavila sam da je Yoongi u podrumu. Hah, gde bi drugde držali ljude. Krenuli smo ka podrumu ali nas je tu sačekala grupa momaka koja je krenula na nas. Pucali smo, tukli se. Ugrabila sam priliku da se probijem i odem po Yoongija. Ušla sam u skoro svaku ćeliju i nije ga bilo. Mora da je u poslednjoj. Ušla sam u nju i zatekla ga svog u krvi. Bilo je pun rana. Odvezala sam ga sa stolice i izvela iz sobe.
Yoongi: E-Evelin.
Ja: Tu sam ne brini.
Odvela sam ga do Hyunjina koji ga je lako podigao. Čuo se pucanj i ja sam osetila bol u desnoj strani grudnog koša. Čula sam Felixov vrisak i sve je postalo tamno.

Odjednom otvaram oči i nalazim se na nekoj livadi. Vrlo poznatoj livadi. Ovde smo mama i ja provodile većinu proleća i leta. Ovde smo brale cveće. Igrale se vije. Ovde je bio i moj brat. Zajedno smo puštali zmajeve, igrali se loptom. Ali kako sam dospela ovde. Odjednom osetim dve ruke, jednu na desnom i jednu na levom ramenu. Okrenem se i vidim mamu i brata. Nisam verovala. Da li sam ja mrtva? Sanjam li? Oni su se samo nasmešili. Mama me je lagano uhvatila za ruku i povukla ka hladu jednog starog hrasta koji je bio na sred livade. Kad smo seli ispod drveta oboje su me čvrsto zagrlili.
Ja: Kako sam dospela ovde? Jesam li mrtva?
Markus: Nismo sigurni. Trenutno si na ivici.
Ja: Kakvoj ivici?
Mama: Ivica je prostor između sveta živih i mrtvih. Nemamo vremena da ti objašnjavamo. Slušaj me dobro.
Ja: Uredu.
Mama: Teoden nije tvoj otac. Nije biološki. Zato odustani od osvete.
Ja: Šta?! Kako misliš nije mi biološki otac?
Mama: On je Markusov biološki otac. Tvoj otac je poginuo u saobraćajnoj nesreći pre nego što sam saznala da sam trudna sa tobom. Zato odustani od osvete. Ako nastaviš sa osvetom bojim se da će se tvoj plamen brzo ugasiti i da ćeš pasti sa ivice. Što znači da bi nam se pridružila ovde u svetu mrtvih.
Ja: A-ali..
Mama: Vidi Evelin idi živi život srećno sa Felixom. Venčaj te se, rodi mu decu. Ne mešaj se tamo gde ti nije mesto. Uredu?
Ja: U..Uredu. Ali ako je ovo svet mrtvih, znači li to da si i ti brate mrtav?
Markus: Da, žao mi je sestrice. Pokušao sam da te zaštitim od Asura i Kuze ali sam bio slab. Ubili su me pre oko sedam godina. Pokušao sam da te izvučem odatle ali nisam uspeo. Žao mi je.
Ja: Uredu je Mark nisi ti kriv za sve što nam se desilo.
Mama: Upravu si. Vi niste krivi, ja sam.
Markus: Bojim se da nam je ponestalo vremena. Sestrice vidimo se opet u drugom životu. Zbogom.
Mama: Zbogom Evelin. Znaj da te mnogo volimo i da ćemo uvek biti tu uz tebe.
Oni su počeli da nestaju. Sve je počelo da nestaje. Čula sam poslednje Markusove reči.
Markus: Izgleda da je Bog odlučio da živiš.
Sa tim rečima sve je nestalo. Crnilo. Polako otvaram oči. Nalazim se u sobi koja podseća na one iz bolnice. Pogledam okolo i vidim Minha kako spava na stolici. Polako pomerim ruku i prodrmam ga. On se trgo. Trebalo mu je par sekundi da shvati da sam budna.
Minho: Budna si. Konačno.
Ja: Šta se desilo? Gde sam?
Minho: Ne brini u našoj si vili. Neki kreten te je upucao onaj dan.
Ja: Gde je Felix? Kako je Yoongi?
Minho: Polako. Felix je otišao da se odmori pre tri sata. Svih ovih dana je sedeo ovde i pazio na tebe. Da te ponovo ne izgubimo. A Yoongi je dobro. Oporavio se.
Ja: Kako to misliš da me ne izgubite?
Minho: Srce ti je stalo na dva minuta. Mislili smo da je gotovo. Da smo te izgubili. Ali odjednom je opet počelo da kuca.
Ja: Bila sam u komi?
Minho: Pa može se reći.
Ja: Koliko dugo?
Minho: Oko dve nedelje.
Ja: Huh, možeš li me odvesti do Felixa? Želim da ga vidim.
Minho: Ako možeš da ustaneš, stojiš i da se krećeš, da.
Polako mi je pomogao da ustanem. Imala sam odličnu ravnotežu i dobro sam stojala. Pravila sam male i lagane korake. Minho me je uveo u dnevni boravak gde su bili ostali momci iz Stray kidsa.
Ja: F-Felix.
Svi su se okrenuli ka meni, a onda je Felix ustao i dotrčao do mene zagrlivši me. Uzvratila sam mu zagrljaj.
Felix: Ne znaš koliko sam brinuo za tebe.
Ja: Stvarno.
Jeongin: Da. Nije spavao noćima jer je sedeo pored tebe.
Chan: Izgleda da je ljubav umešala svoje prste.
Svi smo se nasmejali na ovo. Felix me je gledao direktno u oči.
Ja: Jel možemo nasamo da popričamo?
Felix: Naravno. Momci možete li..
Hyunjin: Naravno. Idemo.
Felix: Hvala.
Momci su izašli iz sobe a Felix mi je pomogao da sednem na kauč.
Ja: Um, ja, žao mi je za sve što se desilo Felix.
Felix: Urdu je. Nisi ti kriva. Htela si da me zaštitiš. I ja bih to uradio za tebe.
Ja: Kako znaš za to?
Felix: Kuza nam je rekao onaj dan.
Ja: Šta se desilo sa njim i Asurom?
Felix: Pa Kuzu smo ubili a Asur je uspeo da nam pobegne. Sad si slobodna, a i ovde si bezbedna, posebno pored mene.
Ja: Teško mi je da pustim Yoongija zbog tebe, a teško mi je da pustim tebe zbog Yoongija.
Felix: Razumem te. Ali ja te idalje volim. A Yoongi te možda nije ni voleo kao što te ja volim.
Ja: Minho mi je rekao da mi je srce stalo na dva minuta.
Felix: Da, jeste. Tad sam bio sa njim i Seungminom pored tebe. Chan je morao da me izvede iz sobe. Počeo sam jako da plačem. Momci su me jedva smirili.
Ja: Izvini nisam htela da te brinem. Ali kad mi je srce stalo videla sam majku i brata. Majka mi je rekla da mi Teoden nije biološki otac i da odustanem od osvete. Umesto osvete da se uda za tebe i da živimo srećno. Brat mi je takođe ispričao kako je umro u pokušaju da me zaštiti od Asura.
Felix: Shvatam. Ja bi ti predložio da se ostaviš te osvete. Majka ti je u pravu.
Ja: Znam.
Felix: Ostani ovde samnom.
Ja: Felix, nisam sigurna..
Nisam uspela da završim rečenicu jer me je Felix poljubio. Osetila sam njegove mekane usne nakon dugog vremena. Moram vam priznati da su mi mnogo falile. Felix se odvojio i polako me podigao u naručje. Odveo me je gore na sprat u njegovu sobu. Nekoliko momaka je bilo na hodniku pa su se svi smeškali. Malo sam se postidela. Felix je primetio i samo se nasmejao. Odneo me je u njegovu sobu. Lagano me je spustio na jednu stranu kreveta i on je legao na drugu. Pokrio nas je oboje ćebetom, onda me je nežno zagrlio i poljubio.
Felix: Volim te. Sad se odmori.
Nisam stigla ništa da mu kažem jer sam odmah zaspala.
                                                                         
Evo još jedan deo. Možda niste očekivali ovo, ali nisam ni ja. Ne verujem da će se prva knjiga ove priče srećno završiti. Zašto? Pa takva sam osoba. Uglavnom planiram priče sa tužnim krajem. Možda zvuči čudno ali ja uvek stvari zamišljam tako. Verujem da će biti još jedna knjiga, tojest nastavak ove. Ovo nije kraj prve knjige! Vote & com.💜