Love or Mafia

21.

Došao je i taj dan da konačno saznam bebin pol. Probudila sam se u sedam. Felix je danas otišao sa Hyunjinom na neku misiju pa ne ide samnom. Ali zato Han mora da ide samnom. Felix je rekao momcima da me ne ispuštaju iz vida.

Han i ja smo se spremili i otišli na moj pregled. Nisam dugo čekala da me doktorka primi.
Doktorka: Zdravo Evelin. Hajde da obvimo pregled.
Ja: Uredu.
...
Doktorka: Čestitam Evelin rodićeš devojčicu.
Ja: Stvarno?
Doktorka: Da. Sa bebom je sve uredu i sad možeš da ideš kući.
Ja: Hvala vam.
Ispred me je čekao Han.
Han: I ?
Ja: Šta i ?
Han: Jel dečak ili devojčica?
Ja: Hmm. Ne znam pogađaj.
Han: Čim si tako srećna mora da je devojčica.
Ja: Jeste.
Han: Ček stvarno? Ne šališ se?
Ja: Ne Han ne šalim se.
Han: Juhu.
Han je počeo da skače od sreće. Kad se smirio odvezao nas je kući. Iz nekog čudnog razloga svi momci su imali osećaj da nosim devojčicu. Ne znam kako su predvideli to.

Felix je došao kasno uveče, a ja sam ga čekala da ga obraduje sa lepim vestima.
Felix: Ne spavaš?
Ja: Čekam tebe.
Felix: Idem da se istuširam.
On je otišao da se istušira, a ja dobro pa zaspala nisam.
Felix: I kako je bilo danas na pregledu?
Ja: Dobro.
Felix: I šta kaže doktorka jel devojčica?
Ja: Ne, nosim dečaka.
Felix: Aa baš sam hteo ćerku.
Felix se rastužio. Moram i ja malo da se šali sa njim.
Ja: Šalim se Lix devojčica je.
Felix je počeo da skače od sreće i da me grli i ljubi. Od tolike buke su svi momci došli da vide šta se dešava.
Seungmin: Šta se dešava ovde?
Felix: Dobiću ćerku.
Hyunjin: Ček šta?
Ostali momci nisu znali za to. Nisam im rekla. A vidim ni Han im nije rekao.
Minho: Predpostavili smo.
Chan: Čestitam vam.
Felix i ja: Hvala.
Malo smo pričali pa smo svi otišli na spavanje.

I tako su prošla četiri meseca. Došao nam je i taj maj. Felix i ja smo već sve pripremili za bebu. Jedino još ime nismo smislili. Želela sam da njeno ime počinje na slovo F zbog Felixa. Mnogo imena mi se vrtelo u mislima i onda sam se setila jednog lepog imena. Fiona. Meni se baš svidelo. Odlučila sam da kažem Felixu.
Ja: Hej Lix. Imam jedno lepo ime za našu devojčicu.
Felix: Koje?
Ja: Fiona.
Felix: Prelepo je. Meni se sviđa.

Dani su prolazili i došao je 22 maj. Sve je bilo uredu dok mi uveče nije pukao vodenjak. Felix me je odvezao u porodilište.

Felix pov.

Sati su prolazili. Jako sam brinuo za nju i bebu. Momci su ubrzo stigli posle nas i sad pokušavaju da me smire. Sati su prolazili. Došla je ponoć. Počeo sam da se tresem od straha. Nisam znao šta se dešava unutra. Doktora nije bilo, sestre nisu izlazile. Došlo je deset minuta do jedan ujutro. Postajao sam sve više i više uplašen. Momci su me smirivali ali mi nisu pomogli. Jedan ujutro. Doktor je izašao iz sale u kojoj je bila Evelin.
Doktor: Vi ste gospodin Lee Felix?
Ja: D-da. Ja sam.
Doktor: Dobili ste zdravu ćerku njen datum i vreme rođenja je 23.05 u 00:50h. Ali... primite moje saučešće.
Ja: S-saučešće?
Doktor: Da. Žao mi je. Evelin je bila jako slaba. Izgubili smo je. Nismo mogli ništa da uradimo.
Pao sam na kolena. Momci su mi odmah pritrčali. Počeo sam da plačem. Izgubio sam devojku koju sam voleo najviše na svetu. Trebali smo se venčati. Zašto? Zašto nas je napustila?
Doktor: Možete videti ćerku.. i devojku.. ako želite.
Ja: C-Chan pomozi mii.
Chan me je podigao i uveo u salu u kojoj je bila moja sada mrtva devojka. Seo sam na stolicu pored nje i počeo jako da plačem. Sestra je ušla u sobu.
M.Sestra: Gospodine Lee.
Podigao sam glavu i video sestru kako drži bebu umotanu u ćebence.
Ja: M-mogu li?
M.Sestra: Naravno.
Ona je došla do nas i dala mi moju malu ćerkicu u ruke.
Ja: Oh Fiona. Moja mala Fiona.
Oprostio sam se od Evelin i otišao kući sa momcima. Nisam mogao da dođem sebi. Chan me je tešio i pokušavao da me smiri. Nisam mogao. Bolelo je. Nekako sam uspeo da se smirim i da zaspim pored Fione.

Prošlo je mesec dana od Evelinine sahrane. Bio sam slomljen. Fiona je jako ličila na nju, plava kosica i zelene oči. Čim sam je prvi put uzeo u ruke primetio sam da je imala zelene oči. Te oči. Oči njene majke.

Prošle su četiri godine i danas je Fionin rođendan. Kupio sam tortu i poklone za nju. Naduvao sam balone i sve lepo spremio. Otišao sam po Fionu dok su momci čekali u dvorištu.
Ja: Fiona.
Fiona: Da tata?
Ja: Hajde. Imam iznenađenje za tebe.
Uhvatio sam je za njenu ruku i odveo je u dvorište. Hyunjin je doneo tortu do nas. Momci i ja smo počeli da pevamo pesmu i nakon pesme Fiona je oduvala svećicu sa brojem 4.
Ja: Srećan rođendan Fiona.
Odveo sam je do poklona kako bi ih otvorila ali nije htela.
Fiona: Ne želim poklone.
Ja: A šta želiš?
Fiona: Mamu.
Nisam znao šta da joj kažem. Njenu majku ne mogu da vratim u žive, a ne mogu ni da nađem drugu ženu.
Ja: Fiona pričali smo o tome. Znaš da ne mogu da ti dovedem mamu.
Fiona: Ali, ali ja želim mamu.
Čvrsto sam je zagrlio. Razumem da joj je teško da odrasta bez majke.
Ja: U redu, hajde sad da jedemo tortu i da otvoriš poklone. Važi?
Fiona: Dobro.
I tako smo otvorili poklone. Ona se igrala sa igračkama nakon što je pojela malo torte. Momci i ja smo sedeli za stolom i gledali je kako se igra sa Jeonginom. Ona jako voli Jeongina. Šta više mislim da ga vidi kao starijeg brata.
Sati su prolazili i pao je mrak. Fiona je zaspala te sam je odneo u njenu sobu. Sišao sam dole i seo na kauč.
Chan: Jesi dobro?
Ja: Ne znam ni sam.
Chan: Felix moraš da budeš jak. Potreban si Fionu sada više nego bilo ko od nas. Moraš da je izvedeš na pravi put.
Ja: Znam Chan znam, ali teško je kad si sam.
Chan: Felix nisi sam, mi smo tu. I ona je tu. Moraš da veruješ u to.
Posle razgovora sa Chanom otišao sam u krevet. U početku nisam mogao da zaspim a kad sam zaspao video sam lice koje jako dugo nisam video. Bila je to ona. U beloj haljini. Sa osmehom na licu. Osmehivala mi se. Nisam se nadao da ću je videti ovde. Na ivici. Ali znam da nisam mrtav. Ona me je pozvala ovde. Verujem da joj mnogo nedostajemo baš kao i ona nama. Nadam se da ćemo se opet sresti u drugom životu.

                                     Kraj

                                                                            

I društvo evo ga kraj priče. Znam da je tužan ali najavila sam. Dali je neko plakao? Iskreno ja sam kao pisac zaplakala. Možda je mogao biti srećniji kraj, ali to ne bi bilo to to. Nadam se da vam se svidela priča. Vote & com.