Sudar svetova (ZAVRŠENA)

Poglavlje 4

Istuširala se, onda je pola sata uveravala Minju da je dobro i da nema potrebe da dolazi, jer i sama treba da se odmara. Ipak je bila trudna.

Onda je razgovarala sa bakom. Obećala je da će ujutru da dođe po nju, pa da će ići na groblje.
Kad je sve sredila, odlučila je da legne i da pokuša da se opusti uz film i da pokuša da, makar na jedno veče, izbaci Dušana iz svoje glave.

Ali njene planove je poremetio zvuk zvona.

"A rekla sam joj da ne dolazi." Progunđala je Nikoleta i obula je papuče i krenula je da otvori vrata.
Prevrnula je očima i otpuhnula je.
"Šta hoćeš?"

"Dobro veče i tebi." Rekao je Dušan i prošao je kraj nje.

"Nisam ti rekla da možeš da uđeš."

"Nisam te ni pitao za dozvolu." Odgovorio je i okrenuo se prema njoj. "Kako si?"

"Bila sam dobro dok se ti nisi pojavio. Pitala sam te šta hoćeš."

"Došao sam da vidim kako si. I ne možeš sama da budeš."

"Radije bih bila sama, nego tebe trpila."

"Taj izbor nije u opticaju." Odgovorio je i ušao je unutra.

"Bože, daj mi strpljenja." Promrmljala je i zalupila je vratima i onda je otišla u sobu koja je bila i dnevni boravak i spavaća soba, a i trpezarija.

"Ovde živiš?"

"Očigledno je, zar ne?" Rekla je i sjela je na kauč i stavila je jastuk između njih dvoje. "Socijalna distanca." Objasnila je svoj postupak i stavila je noge na stolić ispred kauča.

"Zašto si se odselila iz kuće?" Upitao je iako je znao odgovor.

"Prodala sam je." Odgovorila je.

"Zašto?"

"Šta te briga?" Brecnula se Nikoleta.

"Samo sam pitao. Valjda jednom možemo normalno razgovarati."

"Hoćeš odgovor?" Upitala ga je i on je klimnuo glavom. "E pa dobro. Prodala sam je da bih mogla da platim bakino lečenje, odnosno njen boravak u privatnom domu za osobe sa kancerogenim recidivima." Odgovorila je. "Zadovoljan odgovorom?"

"Nisam znao da je Rajka toliko loše." Rekao je.

"Jako je loše. Kancer se vratio pre 3 godine." Odgovorila je Nikoleta.

"Postoji li način..."

"Ne. Leka nema. Recidiv je brzo uznapredovao. Išla je na kontrole na svakih 6 meseci. I na jednoj je bila potpuno zdrava, a na drugoj kontroli već su bile vidljive metastaze."

"Žao mi je." Rekao je Dušan. "Zna li ona da si prodala kuću?"

"Ne. Prepisala mi je kuću pre 3 godine. Nisam joj ništa rekla, da je ne bi sekirala. A i svakako je kuća bila prevelika za mene samu. Jedino mi je žao Fione."

"Ko je Fiona?"

"Moja mačka."

"Imaš mačku?"

"Ne više. Nisam mogla da je donesem ovdje. Gazdarica ne dozvoljava životinje u stanu. Dala sam je Jankovoj ćerkici." Rekla je Nikoleta i slegnula je ramenima. "Kad se baka ponovo razbolela, ja sam ostala sama. I onda sam našla Fionu u jednoj kutiji u smeću. Tačnije, bila je Fiona i još jedno mače, ali ono nije preživelo. I tako sam se ja vezala za Fionu. Postala mi je kao član porodice."

Dušan nije ništa prokomentarisao, jer se u tom momentu osećao kao da je detetu uzeo omiljenu igračku. Nikoleta ne bi morala da se odrekne Fione da nije prodala kuću, kuću koju je on kupio.