Sudar svetova (ZAVRŠENA)

Poglavlje 20

"Mogu sam!" Protestovao je Nebojša, ali ga je Nikša ignorisao i nastavio je da ga drži ispod ruke sve dok se nisu približili dnevnom boravku.

"Pazi na stepenik." Rekla je Nikoleta i Nebojša ju je prostreljao pogledom.

"Nikoleta, nisam malo dete koje uči da hoda, pa mu treba pomoć." Brecnuo se i ona ga je pogledala.

"Ne, ti si veliko dete." Rekla je i poljubila ga je u obraz. Nebojša je prevrnuo očima i seo je na trosjed.

"Gospodine Nebojša, da Vam donesem kafu?" Upitala je Ruža. Nebojša je zaustio da kaže da želi kafu, ali ga je Nikoleta preduhitrila.

"Još uvijek ne sme da pije kafu."

"Čuli ste, Ružo. Ne smem da pijem kafu." Rekao je i slegnuo je ramenima.

"Donesite mu čaj." Rekla je Nikoleta i Ruža je otišla u kuhinju.

"I kakvi su pundravci Vesnu uhvatili da ode nazad u Italiju?" Upitao je Nebojša i pogledao je u svoju decu.

"Rekla je da joj treba promena." Odgovorila je Nikoleta neodređeno.

"Pa dugo je i bila na jednom mestu. Nju već 20 godina ne drži jedno mesto." Dodao je Nikša.

"I ja razmišljam o nečemu." Priznala je Nikoleta.

"Ne udaješ se valjda za Dušana? Toliko mi drag nije." Rekao je Nikša i Nikoleta ga je prostreljao pogledom.

"Ne pričaj gluposti!" Brecnula se. "Ne, već razmišljam da napustim policiju."

"Ah?"

"Zašto?" Upitao je Nebojša. "Jel Dušan nešto uradio? Jel opet preteruje..."

"Ne, ne, ne. Mislim da mi treba promena. Možda želim mirniji život. To je sve." Rekla je Nikoleta.

"Pa čime bi se bavila?"

"Ne znam, Nikša. Ja samo razmišljam o tome. To je sve hipotetički." Odgovorila je. "Možda i ne napustim policiju. Jednostavno, to je jedna od opcija o kojima razmišljam."

"Šta god da odlučiš, ja ću da te podržim." Rekao je Nebojša i uzeo je Nikoletu za ruku.

"Znam to." Rekla je i zagrlila je svog oca.

"A ja neću da dobijem zagrljaj?" Upitao je Nikša.

"Ne."

"A zašto?"

"Zato, jer pričaš gluposti."

"Kakva si ti to sestra?" Progunđao je on i ustao je. "Odoh da vidim šta ima slatko u kuhinji." Dodao je i u prolazu je štipnuo Nikoletu za nos.

"Ubiću ga jednom zbog toga. Kao da sam malo dete." Progunđala je i Nebojša se, uprkos rani koja ga je i dalje bolela, nasmijao.

"Vas dvoje ste nemogući." Prokomentarisao je.

"Nikša me nervira."

"Kao pas i mačka ste."

"Malo." Našalila se Nikoleta.

"Gotovo ti je bolovanje?"

"Jeste. Radim već nekoliko dana. Danas sam uzela slobodan dan, jer si ti izašao iz bolnice." Odgovorila je. "Zašto?"

"Pozovi Dušana na ručak."

"Na ručak? Otkud sad to odjednom?" Upitala ga je i Nebojša je slegnuo ramenima.

"Eto onako."

"Ne planiraš da ga otruješ, zar ne?"

Nebojša se nasmijao.