Odlučila je da sama pokuša da napravi par koraka. Uspela je. Otišla je do prozora. Ali onda je osetila da je snaga napušta i da ipak nije sposobna da sama napravi više od dva koraka.
"Tvrdoglava kao i uvek." Rekao je Dušan i sklopio je ruke oko nje, kako bi je pridržao.
"Doktor je rekao da treba polako da počnem da se krećem..." Krenula je da se pravda.
"Da, uz pomoć drugih. Ne sama." Prekinuo ju je.
"Mislila sam da mogu sama." Rekla je i okrenula se i pogledala ga je sa najumiljatijim pogledom.
"E pa vidiš da ne možeš." Rekao je i podignuo ju je u naručje.
"Mogu sama..."
"Aha." Rekao je i odnio ju je do kreveta i spustio ju je. "Ti hoćeš da ti opet šavovi popucaju?"
"Naravno da ne." Rekla je i naslonila se na jastuke.
"Onda, miruj!"
"Dosadni ste sa tim 'miruj'. Ovdje je dosadno. Celi dan samo viđam doktore i sestre."
"Čitaj knjigu!" Rekao je i sjeo je na krevet.
"Ne mogu. I to mi je dosadilo."
"Razmažena si." Rekao je Dušan i Nikoleta se namrštila.
"Da te podsetim kakav si ti kad si bolestan?"
"Ne moraš." Rekao je. "I kako provodiš dane ovdje?"
Nikoleta je otpuhnula.
"Vesna kampuje ovdje. Nebojša i Nikša navrate poslepodne, pobegnu kad se Vesna pojavi..."
Dušan se nasmijao naglas. Da, Vesna je bila strašna. Nasmijala se i Nikoleta.
"Borko se često dokotrlja do moje sobe. On će iz bolnice u zatvor. Ubiće nekog od doktora."
"I meni se to čini." Prokomentarisao je Dušan.
Nikoleta je bila nestrpljiva, mrzila je ležanje, ali Borko je bio još gori. Bolnica ga je nervirala, doktori su ga nervirali, ali morao je i dalje da ostaje u bolnici.
"Viktorija dolazi svaki dan..."
"Viktorija? Jel to ona Viktorija iz srednje škole?"
"Da."
"Gdje je ona sad? Vojska?"
"Ne. Napustila je akademiju. U agenciji je."
"Zašto je napustila akademiju? Sećam je se od pre 10 godina. Njoj je bila vojska ili smrt."
"Moj brat se desio."
"Nikša?" Zbunjeno je upitao Dušan.
"Aha. Malo je zaboravio na pravila..."
"A to je Viktorija koja ga mrzi?" Shvatio je Dušan.
"Kako ti znaš za to?"
"Pa možemo Nikša i ja i normalno da razgovaramo."
"Još ćete i drugari postati." Progunđala je.
"Željanu još nisu pronašli." Rekao je Dušan i Nikoleta je otpuhnula.
"Znam. Šta misliš, zašto ona dvojica gorila stoje kao bandere ispred moje sobe?" Upitala je izrevoltirano i Dušan se nasmijao.
"Izgledaju kao da su iz Matriksa izašli."
"Tako se i ponašaju." Rekla je. "Dušane, nisi ti kriv."
"Jesam..."
"Nisi." Prekinula ga je. "Ja sam skočila ispred metaka da te zaštitim. U tom momentu, to mi se činilo kao ispravno."
ESTÁS LEYENDO
Sudar svetova (ZAVRŠENA)
Romance"Dušane, ti i ja smo... Mi smo dva sveta." Rekla je Nikoleta i pogledala ga je. "Zar nisi čula?" Upitao ju je. "Šta?" "Pa doći će do sudara svetova." Citirao je repliku iz njenog omiljenog filma i ukrao joj je još jedan poljubac. . . . Dva sveta...
