Sudar svetova (ZAVRŠENA)

Poglavlje 10

Tog jutra ih je Nikša obavestio da se vraća za Beograd i to ne samo za vikend i svoj rođendan. Zbog posla je prebačen nazad za Beograd.

Nikoleta je znala da je čeka ispitivanje od strane brata, pa je odlučila da ga izbegne to popodne. A naveče će pobeći da spava.

S toga je svratila u knjižaru. Odlučila je da uzme sebi neku knjigu, ali i neku knjigu za Nikšu. Znala je da je Nikši najbolji poklon knjiga, jer je obožavao da čita.

"Izvinjavam se..." Počela je Nikoleta kad se sudarila sa nekom djevojkom u knjižari.

"Nikoleta?" Rekla je djevojka i Nikoleta je pogledala u nju.

"Viktorija? Ne mogu da verujem." Rekla je Nikoleta i zagrlila je Viktoriju.

"Ni ja. Pa prošlo je sigurno 10 godina." Rekla je Viktorija sa osmijehom.

"Ako ne i više. Super izgledaš. U vojsci si, zar ne?"

Viktorija je odmahnula glavom.

"Ne. Duga priča." Odgovorila je.

"Imaš li vremena za kafu? Završila sam sa poslom. Ovdje sam da uganjam neki poklon za brata."

"Imaš brata?" Začudila se Viktorija.

"Duga priča."

"Vezano za kafu, može. I ja sam završila sa radom za danas." Odgovorila je Viktorija.

"Hajdemo da pronađemo neki kafić ovdje." Rekla je Nikoleta.

Zajedno su izašle iz knjižare i otišle su u obližnji kafić. Konobar im je doneo po kafu i udaljio se.

"Ti i Dušan ste i dalje zajedno..."
Nikoleta je odmahnula glavom.

"Ne. Raskinuli smo pre 10 godina. A sad radimo zajedno." Odgovorila je.

"Radite zajedno?"

"Radimo zajedno. Ništa me ne pitaj. Da, misli da mi je moj vlastiti otac ljubavnik. Očigledno je neke stvari pogrešno shvatio."

Viktorija se počela smijati.

"I ti namerno nećeš da mu kažeš da nije u pravu."

"Ne. Jer je kreten." Odgovorila je Nikoleta. Otpuhnula je.

Viktorija, Goca i Nikoleta su bile nerazdvojni trio u srednjoj školi, koji se spletom okolnosti udaljio.

Nikoleta je ukratko ispričala Viktoriji o svemu što se dešavalo.

"Kreten je. U stvari, đubre." Zaključila je Viktorija.

"A šta je bilo s tobom i onim oficirom u kojeg si bila zaljubljena?" Upitala je Nikoleta i Viktorija se ponovo nasmijala. "Jel i dalje platonsko, ostvareno ili si ga zaboravila?"

"Ništa od toga." Rekla je i otpuhnula je. "Niti je ostalo platonsko, niti je sada aktuelno, niti sam ga ja zaboravila."

"Šta se desilo?"

"Šta nije, Niki?" Rekla je i slegnula je ramenima. "Pokojni otac..."

"Pokojni?"

"Da, tata je poginuo pre mesec dana. Sahranjen je pre 15 dana." Odgovorila je.

"Žao mi je. Nisam znala..."

"U redu je." Rekla je Viktorija. "Tata je bio povređen pre nekoliko godina, oficir i ja smo popili malo više, spavala sam sa njim. Ali tu se nije završilo. Mesecima smo se povlačili, skrivali. A onda se sve saznalo. I završilo se kobno. Zbog nas dvoje, nastradala je jedna majka i jedno dete, potpuno nevini."

"I šta se onda desilo?"

"Srela sam ga na očevoj sahrani. Kreten je i dalje isti. Samouvereni gad. A ja sam glupača."