Sudar svetova (ZAVRŠENA)

Poglavlje 18

"I znači, vas dvoje sad radite zajedno?" Upitala je Anita i pogledala je u Dušana, koji se sad premestio za šank.

"Da. Već nekoliko meseci." Odgovorio je.

"I samo radite zajedno?"

"Da, gospođo Anita."

"Vidi ovako, lepi, ako ona ponovo bude plakala zbog tvoje retardirane porodice ili zbog tebe, gotov si." Upozorila ga je Anita.

"Vi znate?"

"Naravno da znam. Danima se lomila. Morala je da bira između Rajkinog života i tebe. Bila je uništena. Ako je neko imao težak i surov život, to je bila ona."

"I onda još dođe moja luda bivša žena i upuca je."

"A ti onda osećaš krivicu?"

"Pa kako da ne osećam krivicu? Zbog mene je mogla da umre." Odgovorio je Dušan i prošao je rukom kroz kosu.

"Ali nije umrla, zar ne? Živa je, a vama dvoma Bog daje drugu šansu. Iskoristite je. I prestanite da budete samo poslovni saradnici. To je dosadno."

"A nisam baš ni omiljena osoba njenom ocu..."

"Pa ko njega pita? Niko." Prekinula ga je Anita. "Menjamo temu, evo i Nikolete."

"Znam da kasnim, ali čekala sam taksi sigurno sat vremena." Rekla je Nikoleta kad im je prišla.

"Ne kasniš, nije problem..." Počeo je Dušan, ali je ostao bez glasa kad je video Nikoletu. Njena jednostavnost ga je privukla i pre 10 godina, a sad ga je terala da se još više zaljubi u nju.

Na sebi je imala dugačku, široku letnju haljinu i baletanke, a kosu je podignula u visoki rep. Mogla je da nosi markiranu odeću, da ima vlastitog vozača, da radi šta želi, ali ona je i dalje ostala ista. Jednostavna i svoja.

"Slobodno me prekorevaj. Znam da mrziš kad nekog ili nešto moraš da čekaš." Rekla je Nikoleta sa osmijehom. "Idemo?"

"Idemo." Rekao je i pogledao je u Anitu. "Drago mi je da sam Vas ponovo video."

"I meni isto. Navrati nekad. Nema veze što ti ovde više ne radi omiljena konobarica." Rekla je Anita i namignula je na njih.

"Ona se ne menja." Prokomentarisala je Nikoleta kad su izašli napolje.
Dušan se morao nasmijati.

"Slažem se. Ista je kao i pre svih tih godina." Odgovorio je. "Kao i ti."

"Ja?" Upitala ga je kad su seli u automobil.

"Aha. Ostala si ista za sve ove godine. Jednostavna kao i uvek."

Nikoleta se nasmijala.

"Nikša misli da postajem Vesnina mini kopija." Rekla je i nastavila je da se smije.

"Ne bih baš rekao." Odgovorio je. "I dalje si ista."

"I šta planiraš kad odemo na ovaj otpad?"

"Pa pokušaću da preuzmem automobil i da onda privatni veštaci odrade veštačenje. Nadam se da je automobil i dalje tamo, te da nije rashodovan ili slično." Odgovorio je, ne sklanjajući pogled sa puta, kojim je vozio.

"A onda?"

"Ne znam, Nikoleta. Ne znam." Rekao je.

"Ja znam."

"Ah?"

"Onda možeš da me oženiš." Našalila se i on ju je pogledao, a ona se počela smijati. "Šalim se." Rekla je.

"Znaš, nije ti to loša ideja. Uopšte." Odgovorio je i ona se prestala smijati.

"Ja sam se šalila."