Sudar svetova (ZAVRŠENA)

Poglavlje 3

Prošle su tri sedmice otkako se zamalo kresnula sa Dušanom u njegovoj kancelariji i za neko čudo, od tada ga nije uopšte srela.

S obzirom da se Nikola Dimitrijević, vođa ekipe, kao i Dušanov zamenik, vratio na posao, svaki update o novim zadacima, Dušan je davao Nikoli.

To je za Nikoletu bilo olakšanje. Nije viđala Dušana i samim tim je pokušavala da zaboravi ono veče.
Takođe, razmišljala je o tome da je trebala još ranije to da uradi. Možda bi je onda Dušan još ranije ostavio na miru i ne bi je danima mrcvario i maltretirao.

To joj je bio novi plan. Ukoliko Dušan ponovo počne da je maltretira na dnevnom nivou, poljubiće ga i samim tim će ga izbaciti iz koloseka.
Ali ni njoj ne bi teško pao novi poljubac, jer joj se dopalo, iako nije trebalo.

To jutro je kasnila na posao. Uspavala se i morala je da na neki način stigne na vrijeme na posao. Ispustila je isfrustriran izdah, kad joj je zazvonio telefon.

"Ne kasnim. Dolazim..." Počela je Nikoleta kad se javila na telefon.

"Ne dolazi! Moraš da ideš sa Dušanom po novu izjavu od Race." Prekinuo ju je Nikola.

"Jesi li ti normalan? Ja da idem sa njim?"

"Izvini, Mia ima temperaturu i ne mogu Tanju da ostavim samu sa njom." Rekao je i Nikoleta je otputnula. "Znam da se ti i Dušan niste baš složili, ali moraš ovo da mi učiniš. Dušanu se isto nije svidela ideja, ali pamti da sam mu ja spasio život pre nekoliko godina."

"Ti si najprepredenija osoba na svetu." Rekla je Nikoleta isfrustrirano i čula je da se Nikola nasmijao naglas.

"Odužiću ti se, imenjakinjo." Rekao je Nikola i pre nego što mu je Nikoleta mogla bilo šta odgovoriti, prekinuo je vezu.

"Kreten!" Progunđala je glasno.

"Dobro jutro i tebi." Rekao je glas i Nikoleta je duboko udahnula pre nego što se okrenula da bi se suočila sa Dušanom. "Nisam očekivao da živiš u ovoj zgradi." Prokomentarisao je.

"Kakve veze ima zgrada sa bilo čim?"

"Očekivao sam da živiš u nekom elitnijem naselju, elitna zgrada, a ne ovdje."

Nikoleta je otpuhnula, dok je u sebi molila Boga da joj dadne strpljenja, jer ako bi imala snage, udavila bi ga.

"Možeš li da ćutiš? Ah? Samo to te molim, jer ja nisam birala da idem sa tobom u jebeno Pančevo, stoga ćuti!" Rekla je i ušla je u njegovo auto.

Nikoleta: 'Kunem ti se Bogom, platićeš mi skupo za ovaj dan.'

Poslala je poruku Nikoli, čovjeku koji ju je obučavao i koji joj je 6 meseci bio mentor.

Nikola: 'Volim i ja tebe, imenjakinjo. A voli te i malena Mia.'

Nikoleta se morala osmjehnuti na fotografiju koja je bila prikačena uz poruku i na kojoj je bila malena devojčica od 3 godine.

Ostavila je telefon nazad u torbu, ignorišući Dušana.

Pokušala je da ignoriše da se vozila sa njim, ignorisala je njegovo prisustvo. Gledala je kroz prozor automobila i posmatrala je ljude koji su nekuda žurili. Posmatrala ih je i razmišljala je da li su bili srećni, da li su patili, da li im je možda slomljeno srce.

"Telefon ti zvoni." Rekao je Dušan i prenuo ju je iz misli. Nikoleta se trznula i počela je da rovari po svojoj torbi dok nije pronašla telefon.

"Halo." Javila se na poziv.

"Gospođice, ovdje sestra Brankica." Začuo se glas medicinske sestre sa druge strane veze i Nikoleta je prebledela.

"Jel baka dobro?" Upitala je, pokušavajući da prekrije paniku u glasu.