Sudar svetova (ZAVRŠENA)

Poglavlje 6

"Prestani da hodaš u krug. Zavrteće mi se u glavi." Rekao je Nikša i pogledao je u svog oca.

"Kako možeš tako da budeš smiren...Znaš gdje je, zar ne?"

"Naravno da znam. Kakav bih ja to pripadnik VBA bio kad takve informacije ne bih imao." Odgovorio je smireno.

"Gdje je?"

"Ne znam."

"Nikša..."

"Neću ti reći. Da želi da znaš gdje je, javila bi ti. Treba joj da bude sama."

"Zašto je nisi sprečio da vidi pisma?"

"Zašto si ih ti držao na jebenom stolu?" Uzvratio je Nikša pitanjem. "Rekao sam ti 100 puta do sada da treba sve da joj kažeš. Ali ne, ti si uvijek najpametniji."

"Vidi, mali, i dalje sam ti otac..."

"Ponekad mi se čini da su uloge obrnute." Prokomentarisao je Nikša i odmahnuo je glavom. "Nikoleta se toliko žrtvovala za osobu koja to uopšte nije zaslužila. Rajka...ja nju ne mogu ni da nazovem sebičnom. Ne znam ni kako bih je nazvao. Niko nema pravo da jednom detetu oduzima porodicu. Niko nema pravo da upravlja tuđim životima."

"Ne želim da pravim razdor između Nikolete i njene bake. Zato sam ćutao. Zato proklinjem sebe, jer nisam jutros sklonio pisma."

"Ne praviš ti nikakav razdor. Nisi ga nikad ni pravio." Rekla je Nikoleta dok je stajala na vratima dnevnog boravka.

"Ostaviću vas da razgovarate." Rekao je Nikša i otišao je u kuhinju.

"Ja..." Počeo je Nebojša, ni sam ne znajući šta je želio da kaže.

Nikoleta nije ništa rekla, prišla mu je i zagrlila ga je.

"Izvini." Rekla je.

"Za šta se izvinjavaš?" Začudio se i uzvratio joj je zagrljaj. Za 7 godina, nikad ga nije zagrlila, bar ne ona njega. Uvijek je bila uzdržana, na distanci. I ovo ga je iznenadilo.

"Jer sam sve ove godine bila kreten. Nisam ti verovala. Mislila sam da nije sve onako kako si govorio da si me pronašao. I nije bilo. Ali drugačije je nego što sam mislila."

"Trebao sam da ti kažem. Ali nisam želio da se ti i Rajka svađate." Rekao je.

Uzeo je Nikoletu za ruke, kad su seli na dvosed.

"I nisi trebala da saznaš na onakav način."

"Nebojša, ja sam vas čula danas u domu. Došla sam, ispreturala sam ti kancelariju i pronašla pisma na stolu. Onda sam otišla kod Rajke. Rekla sam joj da sve znam i da više nikad ne želim da je vidim."

"Nikoleta..."

"Ne. Ona je za mene mrtva. Umrla je još onog dana kad je odlučila da ne održi obećanje koje je dala mami, samo što je meni trebalo skoro 30 godina da to shvatim. Ja sam zbog nje sve uradila, a ona nije mogla da uradi jednu stvar. Da bude iskrena." Slegnula je ramenima. "A i dalje je volim. I dalje mi je žao što umire, ali ne mogu da pređem preko toga. Jednostavno ne mogu. Svesno me je lagala godinama."

Odmahnula je glavom i udahnula je duboko, da bi sprečila suze da krenu da liju.

"Grlila me je, tešila me je, govorila da će sve da bude dobro. Kad sam izgubila bebu, rekla mi je da samo dragi Bog zna zašto je to dobro. Za ništa nije bilo dobro. Nakon toga sam postala prazna ljuštura. I dan-danas sam jedna velika prazna ljuštura."

"Bebu?"

"Očigledno je danas dan za istinu." Rekla je ironično. "Kad sam ostavila Dušana, bila sam trudna. Ali nisam znala. Nisam znala da sam trudna. Sve i jedan simptom, nesvestice, mučnine, promene raspoloženja, pripisivala sam umoru i stresu. Rajka je bila operisana, išla je na terapije, ja sam radila dva, ponekad i tri posla. A onda, jedan dan, osećala sam bolove, ignorisala sam ih. Srušila sam se. Probudila sam se u bolnici. Doktor mi je rekao da je plod zamro zbog mog nemara i da nema druge opcije osim da se uradi kiretaža."