"Izgubljena u beznađu"

Prolog

Na ovom svetu imamo samo njega, život. Ostalo materijalno što posedujemo samo je trenutno, tako da kada se sve sabere i oduzme jedino što je stvarno naše, je goli život. Svako ga troši na svoj način, i ima na to svo pravo. Mnogi razmišljaju o suštini života i načinu kako ga treba voditi.Dali je to ispravno ili pogrešno?Ipak kad sve svedeš i dođeš do zaključka, svako je krojač svoje sudbine.

Prošlo je nekoliko meseci otkako nismo zajedno, a meni i dalje fale one naše priče ujutru i uveče. I uvek kad krenem na spavanje i kad se probudim ujutru, pogledam ima li tvoj proputen poziv po navici,ali nažalost nisam ga ugledala već mesecima..i tada mi istina lupi šamar "Glupačo, on nema tvoj broj"
Jer sam se nekako tiho povukla i odlučila da napravim distancu. Želela sam da toj maloj mrvici koja se rodila dam šansu za sreću. Da dobio je ćerku, dobila sam vest da joj je dao ime Mila. Ponekad je i mene tako zvao.Eh sudbino..surova si... Odlučila sam da krenem dalje, sa ogromnom gorčinom u srcu, i velikim nepoverenjem u muški rod.
A najteže je krenuti dalje. Nastaviti kao da nikada ništa nije bilo. Da više ne razmiljaš o prošlosti nego samo o budućnosti. Ustajati svako jutro nasmejana. Poverovati opet nekome i opet se nadati da nisu svi isti.Dođe to tako da zbog njega ne mogu druge ni da pogledam, jer se nadam da tamo negde, kilometrima udaljen, on misli na mene isto tako kao što i ja mislim na njega. Ta prokleta nada ona jedina ostaje kada svi drugi odu.
Kroz uzbudljivu Nadjinu i Dušanovu priču saznaće te zašto je mlada devojka koja je tek kročila u svet odraslih "izgubljena u beznađu".

Pa da počnemo....

"PROSLOST"

Šta je zapravo život? Što se tiče materijalnih stvari, ja i moja sestra nismo oskudevale skoro ni za čim. Mama i tata su se uvek trudili da nam obezbede sve to nam je bilo potrebno.

Meni je samo Tata falio, da ja sam bila tatino dete. Ali sticajem okolnosti i loše situacije u zemlji bio je primoran da ode što bi naš narod reko: "Trbuhom za kruhom" prihvatio je ponudu za posao koja se nije često nudila u to vreme otišao je da radi u Austriji.

Imala sam svega 6.godina i teško sam prihvatila taj rastanak, mama mi je pričala da sam se razbolela tada kad je otišao. Nedelju dana nisu mogli temperaturu da mi skinu od tuge za njim.

Kako je vreme prolazilo svako živo biće se pomiri sa sudbinom pa tako i ja, ali uvek mi je falila ta očinska figura.
Volim ja i mamu, to je bila žena kraljica u najboljim godinama žrtvovala se i ostala sa nama, nije želela da nas čuvaju i vaspitavaju babe i dede, a mogla je u to vreme da ode sa tatom kao bračni drug, ali ona je donela odluku da ostane sa nama.

Da, rekla sam da imam sestru, starija je pet godina Mina se zove i mi smo ti dva različita sveta, ona posvećena samo knjigama i školi, a ja jedan veliki zvrk mama bi često pitala dal sam se na struju prikačila ili su me slučajno zamenili u bolnici znači bukvalno nebo i zemlja.

Volela sam ja moju Minu, ali nekako sam imala osećaj da sam suvišna u tom njenom svetu ipak je bila velika razlika u godinama. Mama je praktivovala stalno da me gurala sa njom gde god da krene, ipak je bila tek stasao devojčurak. Sad mi smešno kad se setim. Ali moja pametna sestrica je uvek imala način da me se reše svaki put, negde sam čula da je neko rekao pazi se tih intelektualaca koji ne dižu glavu od knjige uvek nadju rešenje za sve.
A ona se u junu udaje sprema se velika svadba.
Miloš je jedno oličenje dobrote i ne postoji bolji mukarac za moju Minu.
Nepostoji osoba koja njega ne voli, to pravi zavrzlame, šale svakojake zamke koje uvek završe sa bolnim stomakom i suzama (od smeha naravno). Dete u telu čoveka. Meni je zamenio brata koga sam od uvek potajno želela da imam. Ja sam ti Minina suprotnost kao to sam već i napomenula brineta sa neodređenom bojom očiju, tata bi ih zvao "Oči boje meda" viša sam nekih 10-12 santimetra od nje i mnogi kažu da imam jako lepe obline.