U gluvi noćni sat 🔚

Treće poglavlje

Nika je svakog dana jedva čekala da dođe s posla jer je znala da će je Lav dočekati. Prošlo je nedelju dana otkako su majstori počeli sa izgradnjom garaže, a Lav ih je stalno obilazio i nadgledao. Ines je jedva čekala da sve to bude gotovo, a Dori je bilo zanimljivo i obožavala je da iritira majstore dok rade, a pogotovo Lava da provocira i šali se sa njim.

Nika se vratila tog popodneva s posla i u dvorištu, tačnije u bašti, ugledala okupljene majstore, svoju majku, Lava i Doru oko stola.

– Okupili su se kao da igra neka mečka na tom stolu. – zakikotala se dok im je prilazila.

– Dobar dan.

Dora joj je pokazala prstom da ućuti i ona im je samo prišla i stala između Lava i majke.

– Danko ga je pronašao maloprije. – rekla je Dora tiho i pokazala pogledom na malenu životinju. – A mama želi da nam bude kućni ljubimac.

– Vrlo neobičan kućni ljubimac, rekla bih. – dodala je Nika.

– Pravi slatkiš. – rekla je Ines oduševljeno. – Kako ćemo ga nazvati?

– Nije to nikakav slatkiš, ja bih prije rekla da je mali ali pravi divljak. – rekla je Dora zajedljivo.

– Baš kao i ti, Dorice. – zakikotala se Nika.

Doru je to naljutilo i prostrelila je Niku pogledom.

– O? Stvarno tako misliš?

U tom trenutku je malena nepoznata životinja skočila i ugrizla Doru za uvo.

– Aaaaaa! – vrisnula je Dora i pogledala ljutito životinju.

– Izgleda da voli gristi uši. – smeje se Lav.

– Da, i ja sam to primjetila. Ma ne dopada mi se uopšte ova životinja. – sela je Dora i pogledala Niku.

– Jesi li mi kupila nešto slatko?

– Jesam. – izvadila je Nika čokoladicu iz tašne i Dora je brzinski otvorila i počela da gricka.

– Baš nešto razmišljam... – gleda životinju – kad naraste možemo ga staviti u podrum za centralno grijanje.

– Ne zbijaj šalu s njim, Dora. – upozorio je Lav i životinja je skočila na Doru, pa se ponovo smirila. Doru je to još više razljutilo.

– I ti čudovišni gušteru! – režala je.

– Primetio je da ga ne voliš. – nasmejao se Lav. – A možda voli slatkiše pa je ljubomoran što jedeš tu čokoladicu.

– Ma dobiće on svoje samo ako me još jednom bude ugrizao! – besno je skočila sa stolice i odjurila unutra.

Malo kasnije, te večeri, Dora je ušla kod Nike u sobu.

– Hoćeš li da se takmičimo? – upitala je lukavo Dora.

– Da se takmičimo?

– Da. Mama je pozvala Danka na večeru, pa sam mislila da je ti i ja spremimo. U stvari, ti ćeš pripremati svoje, a ja svoje jelo.

– A ko će odlučiti čije je jelo bolje?

– Pa Danko. – kikoće se.

– Može. – skočila je Nika sa fotelje. – Zašto mi majka nije rekla da će čovjek doći?

– Zato što tebe ništa drugo osim tog telefona ne zanima. – rekla je Dora brzo i otrčala iz Nikine sobe.

– Derište. – namrštila se Nika. – A gospodin je mogao da mi javi da dolazi.