U gluvi noćni sat 🔚

Osmo poglavlje

Kada se probudila i izašla iz sobe, čula je tihu muziku koja je dopirala iz kuhinje. Laganim koracima je otišla do kuhinje i ugledala stariju ženu kako sprema doručak.
– Dobro jutro. – progovorila je Nika.
Žena je podigla svoj pogled kada je čula Niku i osmehnula se. – Kćeri. – brzo je obrisala svoje ruke, raširila ih, prišla Niki i zagrlila je.
– Ja sam Božana, Lavova majka.
Nika se odmakla i osmehnula se Božani.
– Drago mi je. Ja sam Nika.
– Znam, znam, Lav mi je sve rekao. Znam, kćeri.
– Gdje je Lav?
– Otišao je do pijace i mnogo je ljut.
– Ljut?
– Aha, ali ja ću te braniti, ne brini.
– Na mene je ljut?
– Aha. – zažmurila je. – Ali neće te dirati, tu sam ja.
Nika je uspela da se nasmeje. – Zašto je ljut na mene? – znala je odgovor, ali je morala da potvrdi pazar.
– Ma odljutiće se...
– Hoće li?
– Da, zato što te obožava. I nemoj ni za šta da brineš, tu sam ja šta god da zatreba. Kuvaću, spremaću, šetaćemo kad on bude bio na poslu.
Nika se zamislila. – Gdje Lav radi?
Božana se nasmejala. – Nije ti rekao?
– Ne.
– Vlasnik je jedne pekare ovde na Zvezdari.
– Ne mogu da vjerujem da mi nije rekao to.
– Možda nije stigao. – smeje se. – Ispričao mi je celu vašu priču, lepotice.
– Sve znate?
– Sve znam i nemoj da mi persiraš, naljutiću ti se.
– Dobro, dobro, neću. Već sam te zavolela. – prišla joj je Nika i poljubila je u obraz.
U kuhinju je ušao Lav.
– Stigao tata iz kupovine. – spustio je kese i pogledao u Nikin stomak, a potom čučnuo i poljubio ga.
– Kako ste od jutros? – upitao je Niku pogledavši je.
– Sretno. – odgovorila je raspoloženo.
– Već si upoznala Božu?
– Aha.
Lav je ustao. – Dođi časkom ovamo. – uhvatio je za ruku i izveo iz kuhinje.
– Zašto si to uradila?
Nika se osmehnula. – Zato što mi je bilo dosadno...
– Zašto si to uradila?
– Zato što sam htjela da izbegneš mamino gunđanje.
– Tačan odgovor. – nasmejao se Lav.
– Nisi više ljut?
– Jesam i to mnogo. Ne smeš da radiš i kraj priče.
– Dobro, neću više, obećavam.
– Nemoj, molim te, malena. Moraš da se paziš.
– A zašto mi nisi rekao da si vlasnik pekare?
Slegnuo je ramenima. – Nemam pojma.
– Koliko dugo držiš pekaru?
– Dve godine. Nisam ti rekao jer nismo ni pričali o mom poslu.
– U pravu si.
– A ja sam tebe onomad pitao čime se baviš.
– Jesi, jesi. – zagrlila ga je. – Mogu li nešto da te zamolim?
– Možeš.
– Da me pustiš da spremam doručak vikendom.
– Zašto?
– Molim te, molim te, molim te.
– Dobro, nema problema, ali da mama bude pored tebe.
– Biće.
– Može onda. – rekao je.
– Kakvo ti je radno vrijeme?
– Nemam posebno radno vreme. Ujutru obavezno odem da obiđem pekaru i uveče na zatvaranju. Ponekad sam i po ceo dan tamo. Zavisi, nema pravila.
– Koliko je udaljena odavde?
– Vodiću te danas da vidiš. Nije mnogo daleko. Petnaestak minuta pešaka, a kolima smo za pet minuta dole.
Čuli su Božanin kašalj. – Doručak je gotov i sto je postavljen. Dolazite.
 
***

Božana i Nika su se odlično slagale. Kad je Lav bio u pekari njih dve su šetale, kupovale, gledale stvari za bebu i ispijale limunadu svakog dana u drugom kafiću. Nika je toliko zavolela tu ženu da joj se činilo u nekim trenucima da joj je draža nego žena koja je rodila i sa kojom je živela čitav život.
Tog popodneva su ispijale čaj kući u dnevnoj sobi kada su začule jako lupanje na vratima.
– Evo, evo! Razbićeš vrata! – trčala je Božana ka ulaznim vratima. Kada ih je otvorila u kuću je uleteo Anta.
– Alo, bre! Ko si ti?
Uleteo je u dnevnu sobu i ugledao Niku.
– Ovog momenta se vraćaš sa mnom! – zarežao je Anta i uhvatio Niku jako za nadlakticu.
– Pusti me! – viknula je Nika.
– Neću te pustiti! – grmeo je Anta.
Božana je reagovala i stala između Ante i Nike.
– Ostavi me na miru! – rekla je Nika.
Anta je hteo da udari Niku, ali je Božana sprečila to.
– Odlazi odavde, ološu jedan! Budeš li još samo jednom došao ovde, zvaću policiju da te trasportuje tamo gde idu takvi kao što si ti! Kako se samo usuđuješ da povisiš glas mojoj snajki?
Anta se nasmejao glasno i bezobrazno. – Snajki!
– Da, snajki!
Anta je zamahnuo rukom da udari Božanu, ali ga sprečava Nika.
– Ne diraj je! Neću ti dozvoliti da je povrijediš!
– Ma ne plašim se ja takvih manijaka kao što je on! – pobesnela je Božana. – Izlazi iz moje kuće ili ću pozvati policiju!
Anta je odgurnuo Božanu i brzo privukao Niku sebi.
– Kajaćeš se zbog ove glupe odluke i to vrlo brzo. – rekao je, odgurnuo je i otišao.
– Jesi li dobro, malena? – uplakana Božana joj je prišla.
– Jesam, jesam, dobro sam. Ne brini.
– Šta ću sada da radim? Kako Lavu da objasnim ovo? Obećala sam mu da ću te paziti... A ovaj manijak te je povredio.
– Ne, ne, ne brini, dobro sam. Nije me povrijedio. – rekla je Nika u trenutku kada je Lav uleteo u kuću.
– Nika, jesi li dobro? – upitao je dok joj se bacao u zagrljaj.
– Dobro sam, Lave. Ne brini.
– Sigurno? Upravo sam video majmuna dok je ulazio u auto i odlazio. Ubiću ga ako te je povredio...
– Nije me povrijedio, dobro sam. – grlila ga je čvrsto.
– Dobro sam.

***

Nika i Lav su živeli mirno, srećno i skladno. Slagali su se u svemu, imali su ista ali ponekad i različita mišljenja. Svaki trenutak im je bio ispunjen, lep i nezaboravan. Božana im je mnogo pomagala i uživala je u tome. Ništa joj nije bilo teško da uradi za njih i jedva je čekala da dobije unuku ili unuka.
Taj njihov mir je bio prekinut onog trenutka kada se Nikina majka pojavila na vratima Lavove kuće, jer je par sati pre nje došla Dora da vidi svoju sestru.

– Uspjela sam da dođem da te vidim, sejo moja. – plakala je Dora kada je Nika otvorila ulazna vrata.
– Tko te je doveo ovdje? – upitala je Nika.
– Mama i ja smo jučer došle ovdje, ali mi ona nije dala da dođem da te vidim. U stvari, nije ni ona znala tačnu adresu. Ceca joj je maloprije rekla i ja sam je dobro upamtila. Krišom sam se iskrala iz kuće, pozvala taksi i došla ovdje. Morala sam da te vidim. Nedostajala si mi.
Nika se rasplakala kada je to čula.
– I meni je drago što te ponovo vidim, Dora. Hajdemo unutra.

Ines je uletela kao munja unutra kada joj je Božana otvorila vrata.
– Dora, izlazi napolje! – grmela je. – Požuri!
Dora i Nika su istrčale iz sobe.
– Mama... – plakala je Dora.
– Jesam li ja tebi zabranila da viđaš ovu ovdje gubitnicu!? – vikala je Ines. – Nisi me poslušala!
– Mama, ona je moja sestra i...
Ines je prekida. – Ušuti! Hoćeš li da budeš kao ona kad porasteš? Buntovna i nezrela? Razočarala si me, Dora, ali naučiću te da me poštuješ kada se budemo vratile kući. Prebiću te! – zapretila joj je, ali se Nika umešala.
– Ne, mama! Nećeš je tući! Ona nije kriva što me voli! Kazni mene!
Ines je zamahnula rukom da udari Niku, ali je naišao Lav i sprečio to.
– Da se niste usudili da udarite moju ženu! – zarežao je Lav.
– Tvoju ženu? – progunđala je Ines.
– Osramotila me je zbog tebe...
– Odlazite iz moje kuće!
– Naravno da ću otići! Dora, polazi!
– Ne. – rekla je Nika braneći svoju sestru. – Doru nećeš tući zbog mene!
Ines je bezdušno odgurnula Niku i ona je pala na pod. Lav je brzo reagovao i čučnuo pored Nike.
– Nika... Nika... Jesi li dobro?
U tom trenutku je Ines izvadila pištolj iz tašne i brzo opalila metak koji je pogodio Lavovo rame.
– Zbogom, propali arhitekto. – uhvatila je Ines Doru za ruku i odvela je.
– Ne! – vrisnula je Nika kada je shvatila šta se dogodilo.
Božana je u tim trenucima već zvala hitnu pomoć.

– Rana nije bila mnogo duboka, biće Lav dobro. – rekao je doktor Niki i Božani nakon pregleda.
– Hvala Bogu. – zagrlile su se Nika i Božana.
– Biće Lav dobro, jak je on. – rekla je Nika tiho.
– Jedna od vas dve može da uđe da ga vidi. – rekao je doktor.
– Idi ti, kćeri. – osmehnula se Božana.
– I pozdravi mi ga puno.
– Videćete ga i vi za par sati, gospođo. Lav će biti pušten još danas kući.

Nika je ušla u sobu i ugledala Lava. Bio je budan, ali i iscrpljen.
– Htjela sam umrijeti kada sam shvatila da te je ranila. – rekla je Nika i počela da plače.
– Nemoj da plačeš, molim te. Dobro sam, vidiš li?
– Hvala Bogu, inače bih bila u stanju svašta da uradim.

Nika je brinula o Lavu sve dok se nije oporavio i počeo normalno da funkcioniše. Dok su jedne večeri gledali film, Nika je rekla:
– Lave, s vremena na vrijeme govoriš u snu o nekoj osveti. O kakvoj osveti je riječ?
Lav se ukočio kada ga je to upitala.
– Ne želiš da pričaš o toj osveti?
– Moja kćerka. – rekao je tiho. – Umrla je u veoma čudnim okolnostima.
– Zbog toga želiš da se osvetiš?
– Hteo sam, ali više ne. Odrekao sam se proklete osvete. Znaš li kada?
– Kada?
– Kada sam te upoznao, kada sam te video... Shvatio sam da zbog tebe mogu da oprostim i naučio sam to. Zbog tebe sam naučio da praštam ljudima. – priznao je. – Zbog tebe i deteta sam spreman na sve, Nika. – nagnuo se i poljubio je, ali je i dalje bio zabrinut – vešto je skrivao to od Nike.
„Mnogo je volim i bojim se da ću je izgubiti, zato ne mogu da joj otkrijem svoju tajnu.“