U gluvi noćni sat 🔚

Četvrto poglavlje

Nika je čitave noći razmišljala o razgovoru sa tetkom i prisećala se njenih reči. Pogotovo joj je u glavi bila ona poslednja rečenica.

– Šta li je htjela reći tetka? Na kakvu opasnost je mislila? – ustala je i izašla na terasu. Odjednom joj je srce ubrzano kucalo i počela je da se preznojava.

– Ne mogu da ga volim. Moram da se udaljim od njega. Moram, jer ne bih podnijela njegov prijezir kada bude saznao moju tajnu. – plakala je.

Ujutru kada je izašla iz sobe i otišla do dnevne, ugledala je ceduljicu na stolu:

„Morala sam da odem ranije na posao i ostaću do kasno, a Dora je otišla kod drugarice."

– Hvala Bogu. – promrmljala je dok je vezivala svoju kućnu haljinu i odlazila do kuhinje.

– Dobro jutro. – čula je Lavov glas i okrenula se.

– Dobro jutro.

– Kako si?

– Nikako. – uzdahnula je. – Moram nešto da ti kažem.

– I ja tebi.

– Hajdemo onda gore do moje sobe?

– A tvoja majka?

– Nije tu. Radiće ceo dan.

– A Dora?

– Ona je kod drugarice pa će vjerojatno ići zajedno u školu.

– Dobro onda.

Otišli su do Nikine sobe i Nika se pripremala da mu otkrije svoju tajnu, ali nikako nije mogla da izusti to.

– Moram da ti kažem nešto veoma ozbiljno i bitno. – rekla je.

– Reci, slušam te. Šta imaš da mi kažeš?

– Lave, ne želim da te vidim više. Zamolila bih te da odeš odavde. – rekla je suzdržavajući suze i krenula da izađe iz sobe, ali je Lav zaustavio.

– Zašto, Nika?

Pogledala ga je dok su joj se suze slivale niz lice.

– Lave, ja... – zažmurila je. – Bila sam silovana.

Lav se ukočio kada je to čuo i ćutao je čitav minut, a potom je prišao Niki i pogledao je.

– Morala sam to da ti kažem da ne bi bilo tajni između nas. – rekla je. – I želim da ti ispričam sve.

Kada je Lav čuo celu priču, rekao je:

– Saznaću ko je taj manijak i zadaviću ga golim rukama. Mora da plati svoju kaznu!

Niku je iznenadilo to što je rekao. Očekivala je da će je istog trenutka odbaciti od sebe i otići.

– Ne osuđuješ me?

– Ne.

– Ne odbacuješ me?

– Ne, naravno da ne. Hvala ti što si mi to rekla. Sada te... sada te... volim još više. – priznao joj je, prišao joj i zagrlio je.

Niki je bilo mnogo lakše nakon tog priznanja i odlučila je da se ode do majkine kancelarije.

– Otkud ti, Nika? Imam mnogo posla. – rekla je Ines.

– Došla sam da razgovaram sa tobom u vezi vjenčanja. – rekla je Nika odlučno. – Ne želim da se udam za Antu.

– Ponovo ista priča. – namrštila se Ines. – Mogu li barem na poslu da ne slušam o tome?

– Ne možeš sve dok me ne budeš pustila da sama donosim odluke. – suprotstavila joj se Nika.

Ines je pogledala iznenađeno. – Nikada nećeš naći čoveka poput Ante.

– Dokazaću ti da griješiš. – nasmejala se Nika. – Moja prava sreća je blizu mene. I ona nije... Anta. – uzdahnula je i sa osmehom na licu odlepršala iz kancelarije. Ines je bila u čudu nakon Nikinog odlaska.

Ines nije odustajala od svoje namere da uda Niku za Antu i stalno je pritiskala. Nika to nije mogla da trpi više, iz dana u dan joj je bilo sve gore i gore.

– Jesi li dobro? – prišao je Lav Niki kada je ugledao kako sedi na hladnim stepenicama ispred kuće.

– Nisam. Očajna sam. Ne mogu više da podnesem ovo sve. – odgovorila mu je kroz plač.

– Hajdemo daleko odavde. Udalji se od svega što te čini takvom nesrećnom i očajnom. Pruži mi šansu da te usrećim.

– Ne mogu, Lave. Shvati me. Ne mogu biti srećna znajući da sam ostavila majku sada kada sam joj potrebna.

Lav je pogledao ljutito, ali pomalo i zbunjeno.

– Saznala sam sasvim slučajno prije par dana da ima probleme sa srcem i da ima prepisanu terapiju. Izgleda da to krije od nas...

– Kako si to saznala?

– Slučajno sam vidjela papire u njenoj tašni. Umrla bih kada bi joj se nešto dogodilo zbog mene.

– Hajde onda da joj već jednom kažemo istinu. Da sazna za nas...

– Ne, Lave, nikako. Pući će joj srce ako to bude saznala.

– Ne zanima me...

– Lave? – namrštila se Nika.

– Izletelo mi je. Ne želim da joj pukne srce. Ali jedno moraš da znaš... ako te bude povredila, imaće posla sa mnom.

Čuli su nečiji kašalj i brzo su se okrenuli. Dora je stajala ispred njih.

– Ko će imati posla s tobom? – upitala je Lava.

Lav se nasmejao. – Ko ne bude bio dobar.

– Ma nemoj? – namrštila se. – Moja sestra nikada nije dobra pa ja to ne govorim. Kažu mi da moram da je slušam jer je starija od mene. – frkće.

– Naravno da moraš. Tvoja sestra je divna devojka - govori joj Lav.

– Zašto govoriš devojka a ne djevojka?

Lav je pocrveneo. – Onako sam rekao.

– Pa nemoj ni onako. Ne volim srpski jezik. – prošla je pored njih i ušla unutra.

– Izletelo mi je. – slegnuo je Lav ramenima i odmakao se od Nike. Nika mu se osmehnula samo i otišla do svoje sobe. Čim je legla počela je da se priseća Lavovih reči.

– Pored njega se osjećam zaštićeno, sigurno i voljeno.