U gluvi noćni sat 🔚

Trinaesto (poslednje) poglavlje - KRAJ

- Pored gospođinog tela smo našli jedan list papira. Uzmite i pročitajte ga. - rekao je direktor hotela i pružio ga Niki. Drhtavim rukama ga je uzela i počela da čita. Pored nje su stajali Lav, Nikola i direktor. Posmatrali su Niku i čekali njenu reakciju nakon pročitanog pisma. Par minuta kasnije je Nika razrogačila oči i pogledala Nikolu.
- Zašto si joj to uradio? - upitala ga je kroz plač.
- Ne razumem te, Nika? - prišao joj je Nikola.
Nika nije mogla da se kontroliše i opalila mu je šamar.
- Nikada ovo neću oprostiti tebi i tetki. Ja sam mislila da je ona bila kriva i povjerovala sam ti. Zašto mi nisi rekao pravu istinu? Zašto moram uvijek sve poslednja saznati? Zašto si sve vrijeme glumio žrtvu? - pala je na kolena i počela nekontrolisano da plače.
Lav je završavao sa čitanjem pisma i trenutak kasnije pogledao Nikolu.
- Ovo sve što se upravo događa, događa se zbog tebe. - zarežao je Lav. - Ti si kriv! Zbog tebe je Nikina majka postala okrutna i zla. Sve vreme glumite sveca, dobricu... A i ona Dina... - odmahuje glavom i podiže Niku, a potom je iznosi iz sobe.
- Pozliće ti, malena, moraš da se smiriš malo. Znam da ti je teško i da ne postoje reči koje će te utešiti, ali moraš da znaš da sam ja tu pored tebe, uz tebe, sad, uvek i zauvek. Budi sigurna u to. - pričao joj je dok je iznosio iz hotela.

Srbija, Beograd

Vedro je i sveže. Lavov automobil se sporo kreće beogradskim ulicama. Nika sedi na zadnjem sedištu i spava, a i Lav je izmožden i jedva čeka da stignu kući. Protekla nedelja im je bila naporna i najteža nedelja u poslednjih nekoliko godina. Ni sam nije znao kako je sve to Nika izdržala. Posle duge vožnje su stigli ispred kuće. Na vratima su ih dočekale Božana i Tereza.
- Deco moja. - prišla je prvo Božana Niki i zagrlila je čvrsto. - Nisi sama, dušo, imaš mene, Terezu i Lava. - prošaputala joj je na uvo. - Možda je moralo da bude tako, lepotice. Možda je moralo sve ovo da se dogodi da bi uvidela neke stvari. Njoj će verovatno gore biti mnogo bolje.
- Voljela sam je i kada je bila najsurovija prema meni. - rekla je Božani.
- Znam, devojčice. To je normalno, majka ti je. Hajdemo unutra, hladno je.
- Mama, dođi, spremila sam ti posebno iznenađenje. - uhvatila je Tereza za ruku i uvela je unutra.
- Sine, kako si? - upitala je Božana Lava.
Lav je slegnuo ramenima. - Umorno.
- Verujem ti. - uzdahnula je. - Ali da ti nisi bio pored nje, ne znam da li bi ovo pregurala sama.
Lav je klimnuo glavom. - U pravu si, majko. - prišao je Božani i zagrlio je čvrsto.

***

Topao vazduh je zapljusnuo Nikino lice. Kretala se teško, a mislima je miljama udaljena od mesta na kome se nalazi. Lutala je besciljno ulicama, izgubila je pojam o vremenu i prostoru. U jednom trenutku je prenula škripa kočnica i psovanje čoveka iz automobila.
- Glupačo jedna!
Bez bilo kakve reakcije je nastavila da hoda sve dok nije došla do jedne klupice na kojoj je odmah sela. Zagnjurila je glavu u šake i počela da plače, pokušavajući da priguši jecaje, a iz tašne je čula zvono telefona. Usporeno ga je tražila i kada ga je napokon pronašla na ekranu je bilo nekoliko propuštenih poziva od Lava.
- Kako da ti se javim sada, Lave? Šta da ti kažem kada budeš čuo moj glas? - krenula je da ustane sa klupice, ali je izgubila ravnotežu i onesvestila se.

- Gdje sam ja? - začuo se Nikin glas dok polako otvara oči koje su je užasno pekle.
Dezorjentisana je.
Osetivši toplinu nečije ruke, odjednom oseća smiraj. Oduvek joj je prijao dodir Lavove ruke. Pogled joj luta po prostoriji pa se zaustavlja kada je ugledala Lava.
- Probudila si se konačno. - rekao je tiho. - Jesi li dobro?
- Zuji mi u ušima i boli me glava. Zašto sam ovdje?
- Zvali su me iz bolnice da su te pronašli bez svesti dole u parku. Hitno si prebačena ovde. - govorio je brzo, ali tiho.
- Radili su ti skener glave i imaš malo nagnječenje mozga. - zažmurio je. - Dugo si bila u nesvesti i... - potekle su mu suze.
- Nemoj... - pružila je ruku i obrisala mu suze. - Nemoj, molim te.
- Mnogo sam zabrinut, Nika, iako mi je doktor rekao da ćeš biti dobro. Znam da se još dugo nećeš oporaviti od onog što se dogodilo. Hoću da ti pomognem, ali ne znam kako...
- Hej, biću dobro, samo da prođe još malo vremena. Tek je prošlo mesec dana...
- Razumem sve, Nika, ali me boli kada te vidim očajnu i slomljenu.

***

Dani su išli nekim svojim tokom i Nika se polako vraćala u svakodnevnicu. Lav, Tereza i Božana su joj bili najveća podrška i svakodnevno su bili pored nje i davali sve od sebe da se oporavi. Nikola je s vremena na vreme dolazio, želeći da porazgovara sa Nikom, ali ona nijednom nije želela da ga sluša. Dina je takođe pokušavala da dođe do Nike, ali joj je Nika uvek odbijala pozive. Čak joj je jednom, kada je došla ispred njenog kućnog praga, zalupila vrata ispred nosa. Nije želela, a ni mogla da im oprosti to što su uradili njenoj majci.
Bio joj je potreban tuš tog popodneva kada se vratila s posla. Voda je za nju oduvek imala okrepljujuću moć. Pustila je vodu u tuš kabini da teče, dok je posmatrala svoje, pomalo, bledo lice u ogledalu. To nije bila ona. Oči su joj izgubile sjaj. Iz njih izvire neka neka beskonačna tama, iako je želela da skrene loše i tužne misli. Isprva ih odbacuje, ali njen mozak kao da je postao nezavistan od njene volje i nastavio je da razmišlja i slaže kockice. Činilo joj se kao da joj se život razbio na hiljade čestica i kao da je bila potrebna neka jaka sila koja će ih sve opet objediniti.
Odjedom su se vrata kupatila otvorila i na njima se pojavio Lav. Ušao je i zaključao vrata. Niki je zablistao osmeh na licu kada ga je ugledala, jer uvek kada ga ugleda oseti neko olakšanje i smiraj. Prišao joj je i naslonio je obraz na njen dlan, pa ga nežno poljubio. Spustio je svoju šaku na njenu zadnjicu i počeo da je miluje. Disanje im se u trenutku menja. Zavukla mu je prste u kosu i lagano je povukla.
- Hvala ti, Lave - prošaputala je - što nikada nisi odustao od mene, od nas...
- Nikada neću odustati.
- I što me trpiš...
- Trpeću te dok sam živ.
- Ponekad znam da budem mnogo naporna i...
Ponovo je prekida i smeška joj se. - Baš takvu te volim.
- Ali znam da budem prgava i džangrizava...
- E tek tad te obožavam. Baš takvu.
- Nisam savršena...
- Niko nije savršen, draga. Rekao sam ti to već hiljadu puta i zamolio sam te da ostaneš takva kakva si. Ne želim da se menjaš.
- Volim te, Lave.
Oči joj plamte a uzavrela krv im kola telom. Lav je uvukao u tuš kabinu i povukao u zagrljaj. Dugo je držao dok se voda slivala po njima i smirivala ih. Nika, priljubljena uz Lava, s glavom na njegovom ramenu, zatvorenih očiju, upija njegov miris. Njena podsvest joj govori da se nada i da će sve jednog dana biti u redu. Oseća njegovu kožu uz svoju i čvrste grudi pod obrazom, ovog čoveka koga voli i kome je, kako je ona znala da kaže, uništila život, a da on toga nije ni svestan. Čoveka koga je mogla da izgubi zbog mnogo faktora.

Ako je ikad postojalo dvoje ljudi koju su bili stvoreni jedno za drugo, onda su to Nika i Lav. Zajedno su dočekali duboku starost i odlučili da proslave četrdeset godina harmoničnog braka. Doduše, najviše su insistirali Tereza, njihov zet Marko i njihovi unučići - Lav, Ines i Milan.
Nika je često znala pred svima da kaže da ne želi da gleda Lava kako umire, a on je odgovarao da bez nje nije hteo da živi. Mnogi su mislili da njihov brak neće opstati, ali njih dvoje su nekako znali i osećali da hoće. Uspeli su.

***

Mnogo godina kasnije kada su Nika i Lav dočekali duboku starost zajedno...

- Verovala sam ja da ćemo ostati zajedno do kraja, ali moram ti priznati da sam se ponekad i bojala da ću te izgubiti zbog svoje neodlučnosti. - prošaputala je Nika Lavu na uvo, držeči ga za ruku, dok su se ostali gosti veselili i krajičkom oka ih posmatrali, nasmejane i zagrljene kako sede za svojim stolom i ćaskaju.
- Moram i ja tebi da priznam da sam se pribojavao da ću ti dosaditi jednoga dana i da ćeš me ostaviti. - priznao joj je Lav i pogledao je. - I dalje sam zaljubljen u tebe, Nika, iako imam devedeset godina.
- I ja sam u tebe zaljubljena, Lave. Naš brak možda nije bio najsavršeniji, ali je bio harmoničan i većinom miran. Ne kajem se ni zbog čega, a pogotovo sam srećna što sam onog dana pobegla sa tobom iz Dubrovnika, bez obzira na sve.
- Volim te, matora. - nagnuo se i poljubio njene usne.
- Volim i ja tebe, matori, znaš to. - prošaputala je Nika i nastavili su da se ljube, dok su ostali gosti aplaudirali.