U gluvi noćni sat 🔚

Šesto poglavlje

Nika je čekala Lava tamo gde su se dogovorili. Stigao je tačno u pola devet.
– Jesi li spremna? Gde su ti stvari?
– Lave, ne mogu da krenem sa tobom.
Lav je pogledao iznenađeno i zapanjeno. – Molim?
– Moram da budem pored svoje majke. Mnogo je bolesna. Ne mogu da je napustim. Umrijeće ako budem otišla. Moram da ostanem, Lave.
– Ne mogu da verujem da si tolika kukavica. – rekao je Lav ljutito i uvređeno.
– Mislio sam da ćeš se boriti za našu ljubav. Mnogo me boli ovo. Razočarala me je tvoja odluka, ali takođe ne mogu ni da te prisilim na bilo šta. Ništa više ti neću ni reći. Zbogom, Nika. Zbogom zauvek. Želim ti puno sreće u životu. – rekao joj je, okrenuo se i otišao brzim koracima. Okrenula se za njim, uplakana i očajna.
– U pravu si, Lave, kukavica sam, ali nisam mogla ništa drugo da uradim. Moje srce i moja savjest mi ne bi oprostili.

Pre nego što je odlučila da se vrati kući, otišla je do tetkine kuće da se isplače i bude par sati sama.
– Oprosti mi, Lave, što sam ti uništila život. I moj takođe. Ali morala sam da žrtvujem našu ljubav zbog zdravlja moje majke. Izgubila sam te, Lave, zauvek. – glasno je plakala.

Sutradan se vratila kući i kada je izašla iz automobila ugledala je Lava ispred kuće. Oboje su zastali kada su ugledali jedno drugo, ali je Ines u tom trenutku izašla iz kuće i Nika joj je prišla.
– Znala sam da nećeš iznevjeriti. – rekla joj je Ines i zagrlila je čvrsto.

Nikin povratak nije promenio skoro ništa. Ines se i dalje ponašala okrutno prema svojoj kćerki.
– Tko zna s kime si se do sada smucala. – dočekala je Ines Niku kada se jedne večeri vratila kasno kući.
– Ako ovako nastaviš, Anta može da pronađe drugu. On sam mi je to rekao i razumijem ga.
– E pa daj Bože da je nađe! Ženu koja će ga voljeti. To bi mi pomoglo da se oslobodim pakla u kom živim. – odmarširala je ljutito do svoje sobe i pozvala tetku. Dugo su razgovarale i sve joj je ispričala, a potom je legla i pokušala da zaspi. Ubrzo je utonula u san. Nekoliko minuta kasnije se na vratima njene terase pojavio Lav. Prišao joj je laganim koracima i gledao je kako spava. Seo je na njen krevet i osmehnuo se.
– Došao sam da te molim da mi oprostiš. Za svaku ružnu reč koju sam ti rekao. Bio sam očajan. Oprosti mi. – prošaputao je. – Ja te volim, Nika. Volim te i dao bih svoj život samo da te vidim srećnu. Znam da će odluka koju si donela promeniti naše živote, ali baš me briga. Ja nikada neću prestati da te volim. I dolaziću ovde svake noći samo da te vidim i da ti pričam... dugo, dugo. Da te molim da ne odustaneš od naše ljubavi i ono što imamo. – polako se nagnuo nad njom i poljubio joj usne. Nije reagovala, čvrsto je spavala.
– Odmaraj, ljubavi. – ustao je i poljubio je u čelo. – Laku noć. – osmehnuo joj se i otišao.

Ujutru kada se probudila i izašla iz svoje sobe, zatekla je tetku u dnevnoj.
– Dobro jutro. – rekla je Nika.
– Dobro jutro, mila. – odgovorila joj je tetka.
– Gdje su mama i Dora?
– Ines je otišla na posao, a Dora je na odbojku.
Nika se osmehnula. – Izgleda da još uvek sanjam, tetka. – rekla je. – Noćas sam sanjala da je Lav bio ovdje. Da mi je pričao nešto i da me je poljubio. Da mi je rekao da me voli... Bila sam mnogo srećna. Želim svake noći to da sanjam.

Nekoliko noći zaredom je Lav dolazio kod Nike. Posmatrao je dok je spavala, ljubio je, mazio i nežno grlio. Jedne večeri su je njegovi poljupci probudili. Shvatila je da ne sanja – da je on stvarno tu. Reči su bile suvišne. Njihovi pogledi i poljupci su govorili sve. Dugo su vodili ljubav.
– Moja si. Samo moja. – rekao je tiho.
– Nemoj nikada da sumnjaš u to. Možda ću biti daleko od tebe, ali nikada neću prestati da mislim na tebe.

Ležali su zagrljeni.
– Htjela sam umrijeti bez tebe.
– Uvek ću biti pored tebe. – rekao je. – Ali moraš da donešeš odluku. Ako se ti i ja volimo, moramo biti zajedno.
– Ne mogu ništa da uradim. Osjećam se zarobljeno.
– Ne želim više da ulazim ovde kao neki lopov. Moraš da se odlučiš. Hajdemo već jednom odavde.
– Znaš da ne mogu...
– Ali ja sam spreman da ostavim sve zbog tebe.
Neko je hteo da uđe u sobu, ali je bilo zaključano.
– Idi, Lave, molim te.
– A ne. Suočićemo se sada sa tvojom majkom. Hajde da branimo našu ljubav.
– Ne, ne, ne, nikako, Lave. Moraš otići.
Lav je ustao iz kreveta, poljubio je Niku, brzo se obukao i odjurio preko terase. Nika je legla i pravila se da spava u slučaju da njena majka uzme rezervni ključ i otključa vrata. Par minuta kasnije je odustala i otišla, a Nika se samo osmehnula, prisetivši se koliko joj je bilo lepo do malopre sa Lavom.

Lav je od te večeri svakog puta kada bi se videli preklinjao da krene sa njim. Uvek ga je molila da joj da još malo vremena i da sačekaju da se njena majka oporavi. Lav je pokušavao da bude strpljiv i da čeka samo zato što je mnogo voli i ne želi da je izgubi.

– Još uvek nisi spremna da kreneš sa mnom? – ponovo je upitao jednog jutra.
– Lave... Sinoć je dolazio doktor da mi kaže da je mama mnogo loše. Zaboravila sam da ti kažem.
– Šta god da se desi, neću promeniti svoju odluku. – neraspoloženo je rekao, brzo je podigao, odneo do svog automobila i ubacio unutra, a potom ušao i on.
– Ne mogu da idem, Lave. Pusti me. – rekla je uspaničeno.
– Žao mi je, ali ne možemo da pobegnemo od sudbine.
– Lave, moj san je da odem s tobom odavde, ali ne mogu da krenem. Još uvijek nemam hrabrosti da napustim bolesnu majku.
– Jaka je ona žena, preživeće. Hoćeš li da pođeš sa mnom ili želiš da odem sam i da se nikada više ne vidimo? Odgovori mi.
Ćutala je.
– Dobro, poštujem tvoju odluku, ali želim da znaš da te nikada neću zaboraviti. Uvek ću te voleti. – poljubio je.
– Izađi sada iz automobila, moram da krenem.
Nika je počela da plače. – Lave, nemoj da ideš. Ne mogu živjeti bez tebe. Umrijeću ako odeš. Hoću da krenem sa tobom.

Lav i Nika su otputovali iz Dubrovnika na dva dana i divno su proveli vikend. Kada su se vratili i kada je Nika otišla kući, zatekla je Antu, vidno besnog i ljutog, a tu su bile i njena tetka i majka.
– Gdje si bila? – upitao je Anta Niku ljutito.
– Neću ti odgovoriti na pitanje. – odbrusila mu je Nika.
– Misli šta hoćeš.
Anta joj je prišao i uneo joj se u facu. – Ja sam ti zaručnik i moraš da mi odgovoriš! – urlao je.
– Ostavi me na miru!
– Ili ćeš mi odgovoriti ili... – zamahnuo je rukom da je udari, ali je tetka stala između njih.
– Ili ćeš me ubiti? – Nika je stala ispred Ante, ali joj je on opalio jak šamar.
– Kurvo!
– Dosta! – viknula je Ines. – Nika, odmah da si otišla u svoju sobu! – naredila joj je.
Nika je prošla pored njih i otišla do svoje sobe. Nije mogla da se smiri ni par sati kasnije. Bila je uznemirena i bespomoćna. U jednom trenutku, kada je otišla da se umije, pala je na hladne pločice i počela da povraća. Izašla je iz kupatila nekoliko minuta kasnije, sa osmehom na licu i stala kraj prozora.
– Trudna sam. Čekam... Lavovo dijete. Sigurna sam u to.
Čim je to izgovorila, čula je žustru raspravu ispred kuće. Brzo je istrčala da vidi šta se dešava i zatekla je Ines i Lava kako se svađaju.
– Vas dvoje! – viknula je Nika ljutito i stala između majke i Lava.
– Hoćeš li da ti kažem šta je rekla? – upitao je Lav Niku ljutito.
– To šta sam ja rekla je moja lična stvar. – zarežala je Ines. – To nije razlog da me maltretirate! – prošla je pored njih, a Nika je krenula za njom.
– Nika, saslušaj me, molim te. – rekao je Lav.
– Nisam kriv...
– Nemoj tako da razgovaraš sa mojom majkom. – rekla mu je ljutito. – Neću ti dozvoliti da je vrijeđaš.
– Nika, ja... – pokušavao je nešto da kaže, ali ga je Ines prekinula.
– Odlazite iz moje kuće! Odlazite!
Odjednom joj je pozlilo i uhvatila se za glavu. Nika je pridržala kako ne bi pala i pogledala Lava ljutito.
– Kako se usuđuješ da povrijeđuješ moju majku? Razočarao si me. – okrenula se i odvela majku unutra.

Kasnije tog popodeva joj je stigla poruka od Lava:
„Oprosti mi zbog onog što se dogodilo danas. Ne poričem razlog tvoje ljutnje, ali ono što imamo ti i ja je ljubav. Molim te samo da se vidimo još jednom, da ti objasnim motive moje reakcije. I dalje poštujem tvoju odluku i neću ti smetati nikada više. Kunem ti se.“
Odmah mu je odgovorila:
„Vidimo se poslije“, otkucala je i poslala mu, a potom se spremila i otišla kod tetke. Njoj je prvoj rekla za radosnu vest – da čeka Lavovo dete.
– Dijete? Čekaš Lavovo dijete?
– Da i najsrećnija sam djevojka na svetu. Zato sam i pristala da se vidimo kasnije. Moram mu to reći.
– Sve je to mnogo lepo, ali kada Ines bude saznala...
– Ne bojim se više, tetka. Ovo dijete mi daje snage da se suočim sa bilo čime.
– Onda se bori za svoju ljubav. Tvoje dijete zaslužuje da živi pored svog oca, a ti zaslužuješ da budeš sretna.
Nika se osmehnula. – Kasnije ću razgovarati sa Lavom i nadam se da će nam Bog pomoći.
– Oh, draga, postaćeš majka. – zagrlile su se. – Majka!

Lav je čekao Niku na istom onom mestu gde su se i dogovorili. Došla je par minuta kasnije, nasmejana i srećna, želeći da mu kaže radosnu vest.
– Stigla si. – prišao joj je i zagrlio je čvrsto. – Konačno.
– Moram nešto veoma važno da ti kažem...
– Nika! – čuli su Inesin glas i brzo se okrenuli. – Šta radiš s tim čovjekom?
– Mama?
Ines joj je opalila šamar.
– Nikada više da se nisi usudila da me udariš! Odlazim iz kuće! – rekla je odlučno.
– Odlazim zato što nikada nećeš prihvatiti istinu.
– Koju istinu?
– Trudna sam. – priznala je i šokirala Lava i majku.
– To je sve što imam da ti kažem, mama. – rekla je i otrčala do svog automobila. Brzo je ušla, uključila se u saobraćaj i otišla.
– Ovo je besmisleno. Zašto mi Anta to nije rekao? – progunđala je Ines i otišla.
Lav se osmehnuo. – Čeka moje dete. Nika čeka moje dete.

Ujutru rano je uleteo Anta kod Nike u sobu i probudio je.
– Jesi li poludio? – ustala je Nika ljutito iz kreveta.
– Čije je to dijete što čekaš?
– Neću ti reći.
Anta joj je smireno prišao, a potom joj opalio toliko jak šamar da je pala na krevet.
– Pa ti si jedna obična kurva!
– Neću ti dozvoliti ovakvo ponašanje! – zaurlala je Nika.
– Odlazi zauvijek iz mog života, đubre jedno! Hiljadu puta sam ti rekla da te ne volim i da me ostaviš na miru, nisi me slušao. Sada nemaš prava da mi prebacuješ bilo šta jer sam oduvijek bila iskrena prema tebi.
– Izdala si me. Kako si mogla?
– Nikada te nisam izdala.
– Ne razumijem kako je moguće... da...
– Odlazi!
Anta je ljutito privukao sebi i uneo joj se u facu.
– Skupo ćeš platiti ovo! Skupo! – zamahnuo je rukom da je udari, ali mu se Nika suprotstavila i odgurnula ga jako, a potom je uspela da ga obori na pod. Nekoliko puta ga je šutnula nogom.
– Još samo jednom pokušaj da digneš ruku na mene i mrtav si čovjek!
Anta je polako ustao. – Reći ćemo da je to dijete moje. Daću mu svoje prezime...
– Hvala ti, ali nema potrebe. Moje dijete ima oca i on će ga prihvatiti. Nisi nam potreban.
U sobu je ušla Ines. – Djeco, čekam vas da nazdravimo. Požurite. – rekla je.
– Nemamo šta da nazdravljamo, gospođo. Dijete koje čeka Nika nije moje. – priznao je Anta.
Ines se odjednom ukočila, prebledela i suze su počele da joj se slivaju niz lice.
– Tražim objašnjenje. Kako je moguće da dijete koje Nika čeka nije tvoje? – upitala je Ines.
– Zato što nikada do sada nismo... – bilo mu je neprijatno – spavali.
– Da li je to istina, Nika? – upitala je Ines.
– Da, istina je. Anta i ja nikada nismo imali odnose. – priznala je Nika. – Ovo dijete koje čekam nije njegovo. – osmehnula se.
Ines je pobesnela i počela da udara Niku bez imalo milosti.
– Reci mi čije je dijete! Reci mi njegovo ime! – grmela je Ines.
– Neću ti reći!
– Gospođo, smirite se, pozliće vam. – rekao je Anta.
– Sedite.
– Ista si kao tvoj otac! Buntovna i nezrela! – vikala je Ines i dalje. – Odlazi! Ne želim da te vidim!
Nika je samo klimnula glavom i odmarširala iz sobe.

Te večeri, dok je stajala kraj prozora, ugledala je Lava kako ulazi u dvorište. Osmehnuli su se jedno drugom i Nika ga je pustila unutra.
– Budi samo tih, molim te. Gospođa je maloprije zaspala. – progunđala je. – Ceo dan mi je bio turbulentan.
– Kada sam saznao radosnu vest, to me je učinilo najsrećnijim čovekom na svetu. To dete će biti plod naše ljubavi.
– Tako je. – osmehnula se. – Kada sam htjela da ti kažem, posvađao si se sa mojom majkom i to mi je teško palo.
– A da... – prevrnuo je očima. – Izvini, ali nisam mogao da...
– Hej, nebitno je, ali te molim da je ne diraš više. Znam da je mnogo teška osoba, ali mi je majka i volim je. Pogotovo sada kada se zbog moje krivice...
– Ne, ne, ne, nisi ti kriva ni za šta.
– Svejedno, bojim se da joj se može dogoditi nešto mnogo loše. – rekla je.
– Neće...
– Ali ovo dijete koje čekam mi daje još više snage da preguram sve i svakog.
Lav se osmehnuo. – Hajdemo daleko odavde da započnemo novi život.
– Ne mogu da odem kao kukavica, ali ti obećavam da će se popraviti sve kada mami bude bolje. Preklinjem te da sačekaš još samo malo.
Lav se u jednom trenutku ukočio i zurio u Nikin krevet.
– Šta si vidjeo? – upitala ga je i pogledala u pravcu gde je i on gledao, a potom se osmehnula. – Gledala sam neke fotografije...
Lav je prišao krevetu i podigao jednu fotografiju.
– Ko je ovaj čovek?
– Stjepan, moj ujak. – odgovorila je. – Bio je mlad kada nas je zauvijek napustio.
– Šta mu se dogodilo?
– Ubili su ga u ratu. – rekla je tiho. – Mnogo sam ga voljela. Bila sam jako mala, ali se sjećam svega kao da je jučer bilo. Bio je dobar čovjek i najbolji uja na svijetu.
– Moram da idem, Nika. – rekao je brzo. – Vidimo se sutra. Izvini, žurim. – poljubio je i odjurio preko terase.
– Šta mu bi odjednom?