Iznenada on

Part 4

Držim buket u ruci i stojim sa strane. Na podiju je ludnica jer se dečki otimaju za kravatu. Gomila ih je.

U pozadini svira neki rock dok se oni bacaju po podiju čekajući da Marijin izabranik napokon baci kravatu.

Iako su odbrojali već 5 puta odbroje  10,9... još jednom i napokon je mladoženja baci u zrak, a njih minimum 30 skoče jedan na drugog.

Kroz par sekundi gužva se raščisti i ostanu samo mladoženja i očito meni suđeni ponovni ples.

Njih dvojica se uslikaju kao što smo se i ja i Marija slikale s buketom te se mladoženja vrati za svoj stol, a Joško se okrene prema meni koja sam se već lagano približila centru podija.

Ispruži ruku koju prihvatim i ponovno se rasplešemo, slično kao i prvi put, samo malo ugodnije jer više nismo jedno drugom tolika nepoznanica.

Najveća razlika je što nam sada fotoaparat kruži oko glave, prvi put ga nije bilo.

Zavrti me jednom pa me nježno prihvati nazad, a ja ostanem iznenađena jer je toliko sposoban.

"Gdje si naučio plesat, ako nije tajna?" Upitam tiho, jer i ne trebam glasnije koliko smo blizu.

"Sestre su me kao male tjerale da im glumim partnera. Kako su one učile tako sam i ja." osmijehne se čim ih spomene.

"Pa zahvali se sestrama. Dobro su te naučile."

"A ti? Imaš braće i sestara?" upita dok se i dalje njišemo, iako se bliži kraj čini mi se.

"Imam mlađeg brata. 10 mu je godina."

"Slatko. Ja sam uvijek htio brata, ali eto ja sam jedini i najmlađi."

"Kad smo već kod brata, htjela sam..."

Prekine me dj koji objavi kraj naše numere na što dobijemo pljesak i vratimo se za stol.

"Nešto si htjela reć kad smo bili tamo?" Upita i drago mi je da ga zanima, ali mi nije drago jer je moja hrabrost od podija do stola  jednostavno isparila.

"Um...htjela sam te pitat bi li mogla dobiti autogram za brata. Ludi je navijač, pa bi ga razveselilo." Ispalim te odmah uzmem čašu s vodom i popijem koji gutljaj čekajući njegov odgovor. Odjednom me trema opalila, usta su mi se sasušila potpuno.

"Naravno, nikakav problem. Samo jel imaš neki papir?" Iznenadim se što tako brzo pristane.

"Jao nemam, čekaj da pitam Tee."

Ne imadne ni ona, ali Joško ugleda konobara koji dijeli koverte te se snađe i  uzme jednu i kovertu i kemijsku.

"Kako ti se zove brat?" upita spreman da napiše posvetum

"Luka" kažem kratko.

Napiše nešto pa mi pročita.

"Za Luku od Joška, p.s. imaš lijepu sestru. Dovoljno dobro?"

Pogledam ga u čudu.

"Molim te reci mi da nisi stavio taj zadnji dio." Malo me uhvati panika. Tko zna što bi Luka pomislio da to pročita.

"Nisam" kaže okrećući kovertu prema meni te vidim samo posvetu i potpis ispod "ali ne znači da nije istina" doda.

S jedne strane mi lakne jer nije to napisao, a s druge me obuzme novi val srama i treme. Ne stignem ni reagirat na ovo, zatekne me novim pitanjem.

"A sad kad si dobila autogram, mislim da je fer da ja dobijem instagram. Čisto da smo kvit" kaže uz zavodljivi smiješak.

Ma daj, odkud ovo? Ja sam samo obična cura. Što je točno kod mene toliko privuklo njegovu oažnju? Dok ja razmišljam on mi primakne svoj mobitel sa već otvorenim instagram searchom. I dalje se smiješi. I kako da ja kažem ne?

Uzmem mobitel iz njegovih ruku i utipkam svoj username te mu ga vratim. Nije prošla ni sekunda moj mobitel zavijetli obavještavajući me da me dotični zapratio.

Sačekam par minuta, pa kad idući put otključam mobitel uđem u aplikaciju i zapratim i ja njega. Da, nisam ga pratila dosad. Nisam toliko zaluđena nogometom tj. nogometašima, ali volim pogledati dobru utakmicu. A i profil mi je dosta da tako kažem "mal". Ne pratim mnogo ljudi, niti sama imam mnogo pratitelja.

...

Iz razmišljanja o prošloj večeri me vrati pištanje mobitela. Ne znam gdje gori, ali 20 poruka odjednom je stvarno nepotrebno. Prvo isključim tonove jer su postali nepodnošljivi te uđem u grupu za projekt i vidim da je tu neka drama. Dokad više? Da mi je dočekat ponedjeljak da sve to riješimo i dobijem napokon malo mira.

Nabrzinu iznesem  svoj način rješavanja problem koji se odjednom pojavio te ih pustim da odluče što će, a ja se vratim svojem stolčiću kako bih dodala par završnih detalja na njega.
I njega moram predati u ponedjeljak i onda još jedan usmeni ispit i ako Bog da to je to za prvu godinu. Kako sam mislila da će biti tek kad sam je upisala sada je super. Očekivala sam trostruko gore.

Spremim završnu skicu na laptop te se obradujem kad vidim da je i grupni završen. Znači imam slobodnu nedjelju koju ću bome prespavati. Zasluženi odmor. Ne planiram maknuti iz kuće.
Samo krevet, sladoled i serije dokaze u obzir.